Lekovite biljke od drevnih vremena prate božićnu trpezu i sam praznik. Legende govore o lekovitim biljkama koje su vezane za Rođenje, detinjstvo Isusa Hrista, za život Djeve Marije.
Božić ili Rođenje Hristovo je praznik ponovnog rađanja duhovnosti, dolaska Božanske svetlosti kroz rađanje Isusa Hrista. Simbolično On se rodio u najtamnijoj zimskoj noći, noseći ljudima Božansku svetlost.
Prema legendama, postoji nekoliko posebnih lekovitih biljki koje su bile prisutne i koje su dodirivale njegovo telo u noći rođenja i tokom njegovog detinjstva. Ovo poljsko bilje je bilo položeno u jasle, gde je predstavljalo njegovu postelju. Od tada ono nosi Božiju silu i daruju je ljudima. Zato je i ovo posebno lekovito bilje prisutno na Božićnoj trpezi mnogih naroda.
Ruzmarin se vezuje za legendu o Djevi Mariji prema kojoj su se cvetovi biljke promenili, od belih su postali plavi, nakon što je ona stavila svoju odeću na njih. Iz tog razloga plavo je tradicionalna boja koju crkva povezuje sa Djevom Marijom. A prema drugoj legendi, na njega je ona stavljala Isusovu odeću, a u noći njegovog rođenja, biljka je bila prekrivena cvetom i plodom, iako joj nije bilo vreme cvetanja. Ruzmarin se stavlja na božićnu trpezu, dajući joj aromu smole. U srednjem veku listovi ruzmarina su bili raspoređeni po podu u noći uoči Božića, kako bi dali posebnu prazničnu aromu.
Prema drugim legendama, odeća novorođenog Isusa je bila stavljena da se suši na žbunu lavande i tada je lavanda dobila svoju predivnu aromu i počela je da cveta. Ona je postala simbol čistote, neporočnosti i besmrtnosti. Prema drugoj legendi, Djeva Marija je njome ispirala svoju odeću, takođe je stavljala da se oprana odeća suši na mirisnoj biljci. Tako je odeća postajala plava, zahvaljujući dodiru lavande.
Ivanjsko cveće se povezuje sa jaslama u kojima je ležao Isus Hristos, bilo je deo njegove postelje. Prema legendama prvobitni beli cvetovi biljke dobijaju svoju mlečnu zlatkastu boju nakon rođenje Isusa Hrista.
Majčina dušica je takođe bila prisutna u jaslama. Legenda o njoj glasi da slično duhu Božijem daje moć, hrabrost i snagu. Od tada veliki broj naroda je dodaje u božićna jela.
Takođe se tvrdi da su se očajnica i divlja nana nalazile u jaslama Isusa Hrista. Kaloper biljka se još naziva i list biblije ili balzamična hrizantema. Ona je simbol večnog života. Prema legendi, Djeva Marija ju je koristila za spremanje lekovitih melema.
Žalfija se takođe stavlja u božićna jela, s obzirom da se smatra biljkom besmrtnosti i porodične sreće. Kada su Josif i Djeva Marija pobegli iz Judeje, Djeva Marija se obratila za pomoć da je sakriju u jedan žbun ruže i u jedna žbun karanfila, koji je rastao u blizini, ali oni su odbili. Jedini žbun koji je primio Božiju majku, mladenca i Josifa bila je žalfija. On se prekrila mnogobrojnim cvetovima, kako bi sakrila tragove. Irodovi vojnici su prošli pored njih, i nisu ih primetili. Zbog toga se žalfija smatra svetom biljkom koja poseduje mnogobrojna i ogromna lekovita svojstva.
Tamjan se koristi u crkvenim službama i da bi se "okadila" trpeza na Badnje veče pre početka praznika. Ova aromatična smola je poznata po tome što su je Tri mudraca donela kao poklon bebi Isusu.
U brojnim državamam po svetu za Božić se spremaju različiti slatkiši i hlebovi sa aromatičnim začinima. Tradicionalno se koristi cimet, đumbir, karanfilić, koji su u današnje vreme postali simbol božićnih aroma. Koriste se još za pripremu aromatičnih božićnih napitaka, zajedno sa indijskim orahom.
Na božićnu trpezu se stavlja praznična dekoracija sa kesicama suvih lekovitih biljki. One zajedno sa borovim grančicama, orasima i aromom cimeta, lavande, mirte ili ruzmarina, pružaju udobnost i osećaj topline i mira. Tamjan se koristi da bi se "okadila" trpeza za Badnje veče pre početke praznika.
Srećni praznici!
