Svi smo čuli koliko je korisna konzumacija ribe i obavezno je jesti barem jednom nedeljno. Dobro je poznata činjenica da je riba bogata proteinima, selenom, vitaminima A, D, E i B12, omega 3 masnim kiselinama, kalcijumom, fosforom, jodom i drugim važnim supstancama.
Poslednjih godina, međutim, sve se češće govori o velikom prisustvu žive u mnogim vrstama riba. Kao najopasnije su naznačene ajkula, skuša, tuna, jegulja i pangasius.
Otkud živa u telu ribe?
Živa se uglavnom nalazi u životnoj sredini, ali prirodno ne predstavlja opasnost za ljudsko telo. Veliki problem dolazi od upotrebe velike količine žive od strane ljudi, koja se zatim ispušta u životnu sredinu, a naravno, to utiče i na vodena basene. U ovom slučaju, toksična supstanca može da se proguta od strane vodenog organizma, a kasnije dospe u ljudsko telo kroz konzumiranje ribe.
Živa se obično nalazi u većim količinama u telima većih morskih životinja. Aritmetika je jednostavna: mala morska stvorenja hrane se biljkama koje sadrže živu. Veće ribe jedu manje ribe i time se velika količina opasne materije nakuplja u njihovom telu. Zbog toga ribe poput ajkula ili tuna sadrže više žive u telu nego sitne ribe.
Nakon konzumiranja ribe zagađene živom, opasna supstanca se akumulira u ljudskom telu. Nije poželjno da ove vrste morskih životinja konzumiraju trudnice. To ne znači da trudnice ne bi smele da jedu ribu. Moraju samo pažljivije da biraju morske specijalitete koje jedu.
Važno je reći da se riba može jesti umereno, jer su koristi od njenog jedenja veće od štete.
Slatkovodne ribe smatraju se sigurnijima, ali ih se mora loviti u čistom i nezagađenom bazenu od strane teških metala. Pored toga, poželjno je da se riba dobija iz prirodnog staništa i iz čiste vode, a ne sa farme na kojoj se hrani smešama i daju joj različiti aditivi i supstance.
