bonapeti.rs»Članci»Šta je zbog čega korisno»Elaginska kiselina - sve koristi

Elaginska kiselina - sve koristi

Elaginska kiselina - sve koristi

Elaginska kiselina je vodorastvorljivi antioksidans klase polifenola. Izvesno vreme naučni svet bio je uronjen u eksperimente na proučavanju njenih unikatnih svojstava. Nazivali su je budućnošću pravilnog lečenja svih onkoloških, kardio-vaskularnih bolesti i starenja.

Prema rezultatima mnogih testova u laboratorijama širom sveta, primećuje se visok stepen korelacije između ukupnog sadržaja fenolnih jedinjenja i elaginske kiseline.

Prednost elaginske kiseline (EC) je u činjenici da ona ne menja svoju strukturu prilikom zagrevanja, zamrzavanja i ostaje u proizvodima sa svim metodama za kuvanje. A elaginska kiselina je sadržana u hranljivim proizvodima, dostupnim svima: u šumskom voću i orašastim plodovima.

Elaginska kiselina u hrani

Elaginska kiselina

Prema najmodernijim istraživanjima sadržaj elaginske kiselina u 100 g sirovih orašastih plodova je sledeći:

Orah - 823 mg

Pekan - 301 mg

Kesten - 149 mg

U svim ostalim orašastim plodovima primećuju se samo njeni tragovi, iako su antioksidansi predstavljeni u obliku drugih fenolnih jedinjenja, na primer vitamin E u bademima - 30.9 mg / 100 g.

Kesten ima visok sadržaj elaginske kiseline ne samo u plodovima, nego i u listovima, iako u dosta manjoj količini. Govorimo o hranljivom kestenu Castanea sativa (porodica bukve).

Od šumskog voća dosta elaginske kiseline sadržano je u divljim jagodama.

Tokom 2012. godine u Turskoj je sprovedeno proučavanje kulture sa petnaest različitih mesta gde se uzgajaju divlje jagode (fragaria vesca). Prikupljanje je sprovedeno u severoistočnim regionima Turske, na nadmorskoj visini od 1800 m, gde postoji tipična topla i vlažna morska klima. Vegetacija je pretežno borova šuma, nema industrijskih zona.

Voće nije bilo podvrgnuto hemijskoj obradi, niti dodatnoj primeni đubriva, jedino što je dozvoljeno jeste navodnjavanje parcela, kako bi se izbegao gubitak letine zbog suše. Zbog dobrog duvanja vetra voće nije pod uticajem sive truleži i nisu im potrebni pesticidi.

Za poređenje koriste jagode (Baštenske jagode Fragaria ananassa).

Najviše elaginske kiseline ima u semenkama maline

Proučavanje pokazuje da od 15 uzoraka divljih jagoda na 100 g svežeg voća, sadržaj fenolnih jedinjenja varira od 138 do 228 mg, ukupna količina elaginske kiseline je u dijapazonu od 15, 18 do 26, 36 mg na 100 g.

Ali najviše elaginske kiseline se nalazi u semenu maline (87.8% od ukupnog sadržaja polifenola u šumskom voću), tako da ukoliko želimo da je nabavimo, prosto treba da se pridržavamo zdrave dijete sa više hrane, bogate antioksidansima.

Elaginska kiselina i antikancerogena svojstva

Kao što je postalo jasno, elaginska kiselina je prirodni polifenol koji se nalazi u nizu voća i orašastih plodova. Dragocena kiselina smeta kancerogenim agentima da se povežu sa ljudskim DNK i istovremeno ječa vezivno tkivo i dodatno sprečava delovanje ćelija raka.

Elaginska kiselina je izuzetno dragocena, zato hajde da se zaustavimo detaljnije na njenom mehanizmu antikancerogenog delovanja. Zdrave ćelije u ljudskom telu obično prolaze kroz normalni ciklus života od otprilike 120 dana, nakon čega umiru. Ovo je normalna smrt ćelije i proces je poznat kao apoptoza.

Telo neprestano regeneriše ćelije i zamenjuje ih novima. Međutim, na račun toga ćelije raka ne umiru. One počinju da se umnožavaju kroz deljenje i postepeno se uvećavaju. U laboratorijskim uslovima je dokazno da elaginska kiselina tera ćelije raka da prođu kroz normalan proces apoptoze i to bez da oštete zdrave ćelije.

U laboratorijskim uslovima urađeno je istraživanje koje je dokazalo da elaginska kiselna zaustavlja rast tumora. Proučavani su pacovi koji su uzimali veliki deo svoje hrana u obliku malina i jagoda. Ispostavlja se da se značajno smanjuje procenat predkancerogenih ćelija, koje su prerasle u kancerogene.

Elaginska kiselina se kombinuje sa glukozom u telu i na taj način još moćnije napada ćelije raka, budući da se zna da je njima upravo potrebna glukoza, kako bi funkcionisali i kako bi se razvijali.

Iako poseduje toliko moćno antikancerogeno svojstvo, elaginska kiselina i suplementi s njom ne koriste se kao osnovno lečenje raka. Obično se oni koriste kao dodatna terapija na pozadini osnovnog lečenja.

Bila bi greška ukoliko bi se pacijenti usmerili na suplemente sa elaginskom kiselinom na račun prirodnih izvora. Pokušavajte da je unesete kroz sveže voće i orašaste plodove.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Rejting

5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji