U biljnom carstvu rod Allium je zadržao solidno mesto. Svi njegovi predstavnici - luk, beli luk, luk šalot, praziluk, kineski luk su široko poznati i masovno se koriste. Od svog ovog povrća najviše se kultiviše luk.
Ova dvogodišnja biljka, uzgajana kao jednogodišnja, kultiviše se i koristi se svuda u svetu i zato joj je Karl Linej posvetio mnogo pažnje u svom radu Species Plantarum 1753. godine.
Sinonima za ovu biljku ima mnogo, kao što je i mnogo vrsta i sorti luka i to je razumljivo s obzirom na dugu, 7 000 godina dugu istoriju selekcije i uzgajanja luka, tokom koje je sremuš nestao.
Savremene sorte ovog luka dostižu visinu od 15 do 45 centimetara, a ukus varira od oštro ljutog do mekog i prijatno slatkog, iako sve vrste sadrže jedinjenja koja iritiraju oči i nosnu sluznicu.
Jedan od najpopularnijih predstavnika roda Allium je crveni luk. Čime se odlikuje ova sorta ljutkaste biljke luka?
Klasifikacija i opis crvenog luka
Crveni luk je takođe poznat i kao ljubičasti luk u nekim evropskim zemljama. On je vrsta biljke Allium cepa ili kako ga razgovorno nazivamo - luk. Ima ljubičasto-crvenu kožicu i belo meso, obojeno u crveno. Glavna razlika se primećuje u boji - crveno-ljubičasta.
Plod je srednje veličine, mekan i delikatnog ukusa. Kod ove sorte odsutna je ona gorčina koja je karakteristična za luk i umesto nje oseća se slatkoća.
Skoro sve sorte crvenog luka koje postoje danas su azijskog porekla, botaničari smatraju da dolaze iz centralnih delova Azije.
Postoje i evropske sorte. Ona sa Madeira ostrva takođe je definitivno slatka i smatra se da je od nje nastao savremeni krimski luk.
Njegova osnovna upotreba je u kulinarstvu, ali njegova koža se koristi i kao farba.
Crveni luk se često konzumira u sirovom obliku, dodaje se u salate kako bi im dao zasićeniju boju. Nudi se i pečen na roštilju ili spremljen sa drugom hranom.
Konzumira se tokom cele godine, a da bi bio manje oštar, može da se natopi u vodu. On je niskoglikemijska hrana, s obzirom na to da sadrži sasvim malo ugljenih hidrata na štetu vlakana. Zajedno sa ostalim vrstama, crveni takođe sadrži flavonoide, antocijane i druge sastojke sa moćnim dejstvom za održavanje zdavlja tela. Njegov hemijski sastav zaslužuje posebnu pažnju i dobro je da se zna.
Hranljivi sastav crvenog luka
Antocijannii su važni, zato što uklanjaju slobodne radikale i čuvaju telo od mnogih bolesti, a crveni luk ih sadrži u dobrim dozama. Mogu da se nađu i u drugoj hrani kao što su borovnice, tamno grožđe, crveni kupus i drugo. Zahvaljujući ovim jedinjenjima, voće i povrće je obojeno u purpurnu i plavu boju.
Najpoznatiji sastojak u crvenom luku, a i u svim drugim sortama je alicin. Ovo jedinjenje ima antigljivični, antibakterijskim i jak antioksidantni efekat. On pomaže u procesu cirkulacije krvi, balansira krvni pritisak i reguliše rad srca.
Crveno povrće je bogato hromom. Ovaj element je od važnog značaja za aktivnost insulina u metaboličkim procesima. Njegov deficit u organizmu dovodi do insulinske rezistencije i povećava opasnost od koronarne bolesti srca.
U crvenom luku je sadržan i vitamin C. Pomoću njega kolagen se proizvodi u većoj količini. Njegova antioksidantna svojstva takođe nisu za podcenjti. Da se ne bi izgubili korisni sastojci, najbolje je da se crveni luk konzumira sirov ili nakon lagane obrade.
Količine kvercetina, koji je flavanoidni antioksidans, su veoma visoke, a takođe i antocijanina, koji je polifenolni antioksidans. Oni sprečavaju masne kiseline u ćelijama da prolaze kroz oksidativne procese. Pored toga, efikasno čiste slobodne radikale i tako neutrališu rast ćelija raka, u isto vreme drastično smanjujući upalne procese u celom telu.
Takođe treba dodati i vitamine iz grupe B - B1, B2, B5, B6, kao i korisne materije kao što su jod i gvožđe.
Ako treba da nabrojimo sve hranljive materije, spisak bi bio previše dugačak: vlakna, kobalt, bor, hrom, fluor, sumpor, fosfor, hlor, kalijum, kalcijum, natrijum, magnezijum.
U praksi, ovo su sve minerali i jedinjenja koja su potrebna organizmu, zato nije čudno što je crveni luk lekovit za mnoge bolesti.
Korisna lekovita svojstva crvenog luka
Crveni luk nije čarobni lek za sve bolesti. Ima širok spektar uticaja koji mogu efikasno da se koriste.
- ova sorta luka ima antiseptička svojstva, posebno kod bolova u grlu, prehlada i respiratornih sindroma;
- jača srčani mišić, a i srce u celini, smanjujući holesterol u krvotoku;
- uklanja patogene iz očiju i nosa prilikom sečenja povrća. Iritacija nosne sluzokože prilkom ispuštanja sokova čisti mikrobe koji se odvode zajedno sa suzama i sprečava njihovo razmnožavanje;
- ubrzava metabolizam u telu;
- jača imunitet, iskašljavajuće deluje prilikom prehlada i stanja gripa;
- stimuliše varenje;
- normalizuje krvni pritisak;
- uklanja naslage soli u telu;
- pomaže u borbi protiv krvarenja desni i parodontitisa;
- ublažava glavobolju;
- povećava rast kose, bori se sa aknama i povećava elastičnost kože;
- pomaže telu u borbi sa mnogim vrstama raka.
Još vekovima unazad su bila poznata korisna svojstva crvenog luka i zbog toga je on bio obavezni proizvod prilikom morskih ekspedicija, kada je skorbut ozbiljno pogodio mornare zbog nedostatka vitamina.
Štete od crvenog luka
Ovo povrće je veoma korisno, ali treba da se izbegava ili da se uzima sa posebnom pažnjom kod teških oboljnenja jetre, bubrega ili digestivnog trakta.
Čak i pri dobrom opštem zdravstvenom stanju, crveni luk je koristan samo u razumnim dozama. Ovo znači 100-150 grama luka na dan. Zloupotreba sa ovom hranom kod nervnih poremećaja takođe se ne preporučuje, kao ni kod povećane ekscitabilnosti, zato što ovo može da pogorša stanje.
Da bi se neutralizovalo štetno delovanje crvenog luka, pre upotrebe pulpu treba preliti prokuvanom vodom. Pre toga, bilo bi dobro da se isecka na tanke prstenove. Ovo uklanja gorčinu koja je karakteristična za luk.
Crveni luk u kulinarstvu
Crveni luk se koristi u kuhinji takođe kao i svaka druga vrsta - u jelima, svež ili tertmički obrađen, kao i u različitoj konzervisanoj hrani. On se kombinuje sa svemogućim proizvodima i daje prijatnu slatkoću svoj hrani u kojoj učestvuje. Značajno poboljšava ukus jelima od ribe i mesa.
Čuvanje crvenog luka
Čuvanje se odvija u suvom obliku. Povrće se plete u pletenice i stavlja se u suvu i provetrenu prostoriju. Može čak i da se okači kao dekoracija u kuhinji. Redovno treba da se proverava da li ima truleži ili mehaničkih oštećenja koja ga kvare.
Sjajna je zamena za beli luk u svakom receptu, a ukus je sigurno prijatniji i mekši zbog prijatne i nenametljive slatkoće.
