Dižonski senf je najpoznatija vrsta francuskog senfa na svetu. U francuskom gradu Dižonu, koji se proslavio proizvodnjom neverovatnog senfa, 1634. godine usvojen je Ustav proizvođača senfa.
Za njegovu pripremu potreban vam je prah očišćenih semena crne slačice. Meša se ne vodom ili sirćetom, već veržusom - kiselim sokom nezrelog grožđa ili belim vinom.
Slava dižonskog senfa vekovima je prelazila granice Francuske. Francuski kraljevi su ga uvek tražili za svojim stolom. Na primer, Luj XI je uvek sa sobom nosio teglu senfa.
Tako je mogao svaki obrok začiniti svojom omiljenom senfom kad je išao na svečani ručak ili večeru. Kad god je vojvoda od Burgundije krenuo u rat, uzimao je sa sobom veliku zalihu dižonskog senfa.
Senf je bio poznat i u drevnoj Kini pre tri hiljade godina, a stari Grci i Rimljani koristili su ga kao lek. Aristotel je savetovao da hranu treba pre upotrebe premazati senfom.
Plinije je savetovao da se senf maže na ujede zmije i škorpiona. Sve do devetnaestog veka senf se kupovao svež, sve dok se nisu pojavili konzervansi.
U francuskoj kuhinji dižonski senf koristi se za pripremu raznih sosova, dresinga za salate, a služi se i uz pečeno meso.
U francuskoj kuhinji postoji izraz dižones, koji se koristi za označavanje jela koja sadrže dižonski senf ili se služe sa umakom od dižonskog senfa.
Ovaj senf je prilično jak i blago je kiselog ukusa. Njegov recept se čuva zakonom. Za njegovu pripremu se, pored slačice i soka od grožđa ili vina koriste i so, sirće, limunska kiselina i razni koreni.
On je klasični začin za pečeno meso i meso sa roštilja. Idealan je za soseve, posebno ako želite osvežiti majonez za salatu drugačijim ukusom.
