Mleko igra važnu u ishrani deteta, nezavisno od toga da li je novorođenče koje pije mleko, ili malo dete koje jedete žitarice sa mlekom, ili čak tinejdžer koji stavlja mleko u smutije.
Tačnije, kravlje mleko obezbeđuje raznovrsnost vitamina, minerala i drugih hranljivih materija koje su deci potrebne za održavanje svog rasta i razvoja.
Vrste mleka
Iako većina ljudi misli na kravlje mleko kada čuje reč mleko, sad postoji velika raznovrsnost napitaka koji se nazivaju ovim imenom. Ishrana različitim vrstama mleka značajno varira.
Različite vrste mleka koja deca mogu da piju
- Kravlje mleko (punomasno, 2%, 1%, obrano mleko ili aromatizovano, kao i čokoladno mleko)
- Biljno mleko poput pirinčanog, nademovog, sojinog, kokosovog, konopljinog, ovsenog ili mleka od indijskog oraha)
- Kozje mleko.
Ishrana mlekom
Kravlje mleko prirodno sadrži proteine, kalcijum, kalijum i vitamin B12. Kravlje mleko za decu je obogaćeno vitaminom D (što znači da se dodaje u mleko za vreme prerade). Vitamin A se dodaje u mleko sa smanjenim i niskim sadržajem masti, i u obrano mleko.
Budući da su ovo važne hranljive materije za rast i razvoj dece, Američka akademija iz pedijatrije (AAP) preporučuje da manja deca dobijaju do dve šolje mleka na dan, a veća da dobijaju do tri. Ukoliko deca ne vole tečno kravlje mleko, ukoliko se intolerantni na laktozu, ili je njihova porodica veganska, hranljive materije koje se nalaze u kravljem mleku nude se u drugoj hrani.
Deca mogu da zadovolje svoje dnevne potrebe i bez mleka kroz dobro isplaniranu dijetu koja uključuje drugu hranu bogatu proteinima, kalcijumom, kalijumom i vitaminima A i D. Hrana napravljena od kravljeg mleka, kao što je kiselo mleko, kefir i sir, takođu su mogućnost za dobijanje hranljivih materija iz mleka u ishrani deteta, čak ako ono ne voli tečno kravlje mleko.
Nemlečne alternative mleku
Ako vaše dete više voli biljno mleko kao alternativu poput bademovog ili pirinčanog mleka, izaberite varijantu obogaćenu kalcijumom i vitaminom D. Nakon toga treba da budete sigurni da ćete tokom celog dana nuditi drugu hranu koja sadrži proteine, s obzirom na to da je alternativa većini mlečnih proizvoda sa mnogo nižim sadržajem proteina. Takođe, moraćete kompenzovati ostale hranljive materije koje mleko obezbeđuje poput vitamina A, kalijuma i vitamina B12.
Preporuke za mleko za decu
Generalno, većina dece ima koristi od konzumacije kravljeg mleka ili proizvoda od kravljeg mleka, nakon što napune 12 meseci (ukoliko nemaju alergiju na mleko). Imajte u vidu da mala deca koja se doje dva do tri puta na dan ili koja još uvek piju adaptirano mleko, nije obavezno da piju i kravlje mleko. Međutim, njima je verovatno potreban dodatni vitamin D, ako se doje i ne dobijaju vitamin D iz drugog izvora.
Naravno, ukoliko vaša deca ne piju mleko, možete ga zameniti drugim proizvodima iz grupe mlečnih proizvoda, poput sira i kiselog mleka ili druge hrane sa visokim sadržajem kalcijuma i vitamina D.
Imajte u vidu da nisu sva kisela mleka obogaćena vitaminom D, a i većina sireva nema vitamin D. Čak ako vaša deca (starija od 12 meseci) piju mleko, oni će verovatno morati da jedu i neku drugu hranu bogatu kalcijumom i vitaminom D kako bi dostigli preporučenu dnevnu dozu od 600 IU na dan za vitamin D.
Upotreba samo mleka za postizanje preporučujuće dnevne doze kalcijuma nije razumna ideja. Ispijanje više od tri šolje mleka na dan može da zameni drugu hranu u ishrani deteta, izlažući ga riziku od anemije sa nedostatkom gvožđa, kao i drugim nutritivnim disbalansima.
Alergija na mleko i intolerancija na laktozu
Ukoliko vaše dete ima alergiju na mleko i alergično je na mlečne proteine, onda ono ne treba da pije mleko ili da konzumira mlečne proizvode napravljene od mleka. Deca sa alergijom na mleko mogu da razviju simptome koji variraju od koprivnjače do težih simptoma poput piskanja, povraćanja, dijareje ili čak anafilaksa.
Deca sa alergijom na mleko treba striktno da izbegavaju svako mleko i mlečne proizvode i umesto toga da se okreću nemlečnim hranljivim izvorima, kako bi uneli dovoljno kalcijuma i vitamina D u svoju dijetu. Neka deca prerastu svoju alergiju na mleko.
Češća od alergije na mleko je intolerantnost na laktozu kod koje deca mogu da podnesu neke mlečne proizvode, ali razvijaju gasove, dijareju, stomačne bolove, mučninu i naduvenost stomaka, ukoliko uzimaju previše mnogo ili proizvode sa posebno visokim sadržajem laktoze (šeerć koji se prirodno pojavljuje u životinjskom mleku).
Za razliku od slučajeva alergije na mleko kod koje dete reaguje na proteine u mleku (čak i u malim količinama), deca sa intolerancijom na laktozu nemoju dovoljno enzima, potrebnih za varenje laktozer.
Deca sa intolerancijom na laktozu obično mogu da podnesu neke mlečne proizvode, iako količina zavisi od posebnog deteta. Na primer, dete može razviti simptome samo ako ima dodatnu šolju mleka, picu sa sirom ili sladoled itd. ali možda neće imati simptome ako konzumira malo mleka sa žitaricama.
Kiselo mleko obično ima manje laktoze, s obzirom na to da ga process fermentacije smanjuje. Sazreli komad sira gotovo da nema laktozu. Postoji i kravlje mleko i proizvodi od kravljeg mleka koji imaju dodat enzim-laktaza koji razgrađuje laktozu, tako da ovi proizvodi ne sadrže laktozu.
A ovim poslasticama s mlekom vaša deca prosto neće moći da odole - pogledajte naše ukusne predloge za mleko sa pirinčem ili pak pripremite neki mlečni krem za sve ukućane.
