Aminokiseline su proteinski gradivni elementi, od kojih telo, pored svega ostalog, može da proizvodi svoje sopstvene proteine. Proteinski gradivni elementi se koriste u druge svrhe i proizvodnju i drugih važnih materija. Ceo metabolizam zavisi i od prisustva različitih aminokiselina. Prema tome, njihov deficit može da ima efekte u najraznovrsnijim oblastima našeg tela.
Većina aminokiselina je otkrivena u 19. veku. Najranija izolovana aminokiselina je asparagin, koji se nalazi u šparglama i ima važnu ulogu da povezuje toksične materije u organizmu. Ljudi su naučili da sinteziraju aminokiseline u dvadesetom veku, za šta su dobili više od jedne Nobelove nagrade.
U medicinskoj praksi termin deficit aminokiselina obično se koristi za označavanje niskih nivoa plazme ili nedovoljan dotok specifičnih aminokiselina.
Osnovne aminokiseline su podeljene na zamenljive (neesencijalne) i nezamenjive (esencijalne). Upravo ovi termini često stvaraju mnogo zabune u diskusiji o aminokiselinama. Svakodnevna logika diktira: "nezamenjiv" je mnogo važniji od onih koji mogu da budu zamenjeni.
Zapravo govorimo o činjenici da neesencijalne aminokiseline, ukoliko je potrebno, telo sintetiše samo. To su:
- glutamin i glutaminska kiselina;
- asparagin:
- serin;
- tirozin;
- glicin;
- prolin;
- cistin;
- cistein;
- arginin;
Osatlih devet, nazvanih nezamenjive, treba da budu dobijene iz ishrane:
- izoleucein;
- triptofan;
- metionin;
- fenilalain;
- valin;
- treonin;
- histidin;
- leucin;
- lizin.
Naučnici imaju tendenciju da veruju da u toku evolucije one kiseline koje su od osnovnog značaja za održavanje života sintetisalo samo telo. Postoji i suprotna verzija prema kojoj proteinski organizmi nisu naučili da proizvode određene aminokiseline, već naprotiv, napuštaju ovu veštinu, imajući u vidu da je isplativije da zavise od spoljašnjeg izvora materije. Tako da su zamenjive uslovno važnije. Zlosvno, zato što su nezamenjive i neesencijalne tesno povezane. Često je prisustvo nezamenjivih neophodno za proizvodnju zamenjivih i obrnuto. Na primer, "neesencijalni" serin učestvuje u biosintezi "osnovnog" troptofana i metionina.
Šta može da izazove nedostatak aminokiselina?
Šta se dešava ako u telu nema dovoljno aminokiselina? Osnovni razlog je loša ishrana. U područjima gde je osnova ishrane siromašna aminokiselinama, žitaricama (da ne govorimo o ljudima koji jedu uglavnom konzerve i zamrznutu hranu), ovaj disbalans dovodi do mnogih oboljenja. Nedostatak aminokiselina takođe može da se pojavi ne samo kao rezultat nepravilne ishrane. Ponekad to može da bude posledica narkomanije. Aminokiselina valin pomaže u korigovanju situacije. Nedostatak aminokiselina može da bude zbog bolesti ili nasledno. U tim slučajevima je potrebno da se potraži lekarska pomoć.
S obzirom na to da su aminokiseline odgovorne za izgrađivanje metabolizma ćelija i celog organizma, onda njihov deficit može da se izrazi u izuzetno raznolikom spektru simptoma koje je teško sistematizovati. Neki primeri:
- Nedostatak histidina dovodi do smanjivanja proizvodnje hemoglobina u koštanoj srži;
- Nedostatak izoleucina dovodi do stanja sličnog hipoglikemiji: umor, neprestana glad, nervni tremor, obilno preznojavanje;
- Ako u telu odrasle osobe nedostaje osnovna aminokiselina lizin, to veoma brzo može da dovede do smrti, budući da je azotni balans narušen.
Nedostatak lizina smeta normalnom rastu kod dece;
- Nedostatak triptofana ne samo da dovodi poremećaja sna i prekomerne ekcitacije centralnog nervnog sistema, narušenja u metabolizmu triptofana može da dovede do niza ozbiljnih oboljenja, poput raka, tuberkuloze, dijabetesa. Nedostatak triptofana dovodi do nedostatka serotonina, povezno sa pojavom depresije i emocionalnog disbalansa;
- Nepravilna sinteza fenilalanina dovodi do teškog naslednog oboljenja feniletonurije kod koje se pojavljuje unutrašnja intokskikacija tela i pojavljuju se oboljenja nervnog sistema;
- Gradivne aminokiseline Glicin i Serin takođe igraju ulogu u našoj psihičkoj ravnoteži. Nedostaci su povezani sa depresijom i nervnim pritiskom.
Nezamenjive aminokiseline lizin i metionin, na primer obrazuju karnitin, meteriju koja je slična vitaminima. Karnitin je važan za energijski metabloizam i izgradnju masnoća. Takođe, potrebni su nam proteinski gradivni elementi za formiranje hormona štitne žlezde i za mnoge metaboličke funkcije. Prema tome, deficit aminokiselina može da postane primetan u različitim delovima tela.
Različita istraživanja takođe pokazuju da imuni sistem ljudskog organizma pati od nedovoljnog snabdevanja aminokiselinama. Ovo oštećenje imunog sistema može da se objasni deficitom triptofana, metionina i lizina, ali takođr izoleucina i valina koji su povezani sa nivoom našeg plazmenog glutamina. Smatra se da glutamin igra ključnu ulogu u imunološkoj odbrani našeg tela.
Druga moguća posledica aminodeficita često se podcenjuje. Generalno, naš organizam zavisi od adekvatnog snabdevanja proteinima. Proteini su ne samo jedan od tri nezamenjiva makroelementa, nego su takođe i u osnovi celokupnog našeg telesnog tkiva. Ako se zbog nedostatka aminokiselina proizvodi suviše malo sopstvenog proteina u organizmu, naš organizam se ponovo vraća na već postojeće telesne proteine. Ovo na primer može da dovede do razgradnje naših mišića.
Kako da obezbedimo aminokiseline
Da bi kompenzovala nedostatak aminokiselina, savremena nauka razrađuje različite lekove. Neki od njih se koriste široko kao dodaci ishrani (najpoznatija je nezaslužno negativna slava mononatrijumskog glutamata koji je ništa više od natrijumske soli glutaminske kiseline), drugi se uvode u farmakoliške preparate koji se koriste kao lekovi (na primer metionin se koristi kao lek za aterosklerozu i bolesti jetre).
Svakoj aminokiselini su potrebni pomoćnici. Primeri za druge materije koje pomažu radu aminokiselina:
- Magnezijum: održava mnoge funkcije i efekte proteina, delimično se povezuje sa proteinima i reguliše rad gradivnih elemenata proteina putem sopstvenih receptora u telu. Prema tome, nedostatak ovog minerala narušava funkciju aminokiselina;
- Masne kiseline i koenzimi: formiraju ne-esencijalne aminokiseline u jetri.
Meso ostaje osnovni izvor aminokiselina!
Ovo je i jedan od razloga što vegetarijanci i vegani češće pate od deficita aminokiselina.
U poređenju sa vitaminima i drugim mikroelementima pronađenim u biljnoj hrani, aminokiseline su stabilnija komponenta. Tačnije, one se tope samo na temperaturi od 250 °C, što znači da uprkos termičkoj obradi meso čuva svoja korisna svojstva izvora aminokiselina.
Međutim, postoje pravila konzumacije mesa, ali avaj, većina njih se ne poštuj uvek. Možete da budete uvereni u kvalitet i pravilo pripremanja mesa (tj. da jedete "zdravo" meso), ako se ono ne kuva na izuzetno visokim temperaturama. Postoje i druge cake, preporučuje se da se kuva na pari ili na niskoj temperaturi u rerni. Nemojte jesti meso na mari još uvek toplo.
Korist nepravilno zamrznute hrane je mala. Najbolja opcija je ohlađeno meso u vakumskom pakovanju: na taj način ono će sačuvati sveža svojstva do 90 dana.
