Sladoled u svojim različitim oblicima, bojama, varijacijama i ukusima nikada neće izaći iz mode. Uvek pojesti kuglu ili dve sladoleda od vanila sa komadićima sladoleda ili pak preliven vašim omiljenim topingom biće poseban trenutak koji želite da proživite u društvu prijatelja ili prosto dok šetate na putu do kuće.
Pravljenje sladoleda ima svoju daleku istoriju koja ovde nije konkretna tela, ali možete da pratite (istorija sladoleda).
Danas ću vas upoznati sa različitim varijacijama sladoleda u različitim krajevima sveta, kao i neke klasike sladoleda. A u međuvremenu je dobro da istaknemo da se ceo jul širom sveta poštuje kao mesec sladoleda.
Počinjemo s nekim konretnim slatkim ledenim umetničkim delima kako bismo stigli do omiljenih letnjih poslastica generacijama.
Aljaska/Pečena Aljaska (Baked Alaska)
Jako zamrznut sladoled, potopljen u smesu od belanaca za puslice i zatim na kratko ispečen. Unutrašnjost ostaje ledeno hladna, a korica - vruća. Istorija glasi da je tako krštej u čast pripajanju Aljaske Sjedinjenim Američkim Državama.
Prema drugoj verziji 1894. godine glavni kuvar restorana Delmonico, Čarls Ranhofer naziva desert Aljaska, Florida, upoređujući razliku u temperaturi dva osnovna sastojka sa različitim klimama obe države.
Sličan desert u Hong Kongu se nazima plamenom na ledenom bregu, a u nekim kineskim restoranima kod nas možete da naručite sličan pohovani sladoled sa tankom koricom od jaja i pirinčanim brašnom, umočen na sekundu u vruće ulje.
Banana split
Obično se poslužuje u duguljastom pljosnatom tanjiru, nazvan čamac. U njega se stavlja polovinu banane isečene po dužini, a na nju tri kugle sladoleda: od vanile, čokoladni i sladoled od jagode. Zaliva se sosom od čokolade, jagode ili ananasa i ukrašava se umućenom pavlakom i maraskino trešnjicama.
Desert je izmislio dvadeset trogodišnji pripravnik-apotekar Dejvid Evans Strukler iz grada u Pensilvaniji 1904. godine i brzo je postao veoma popularan.
Bom glase (bombe glacѐe)
Zbog ovog termina očigledno francuskog porekla krije se sladoledni desert, zamrznut u sferičnom obliku, tako da podseća na topovsku kuglu. Čuveni Eskofije je autor 60 recepata za "bombe". Krajem XIX veka postojala je moda da se deserti izmišljaju u različitim ekstravagantnim oblicima - palatama, voćem, pticama i tržište je bilo preplavljeno šablonima od bakra i metala za njih. Obično je unutrašnjost "bombe" od jednog sladoleda, a slojevi koji ga obavijaju - od drugog.
Granita - Italijanski desert
Nešto poput veoma sitno izmrvljenog ili izrendanog leda začinjenim voćem. Zapravo, nakon što se smesa zamrzne, ona se u nekoliko navrata meša viljuškom i ponovo se zamrzava. Ovi ledeni kristali retko se konzumiraju samostalno - pravi je raskoš kada su posuti na sladoled od vanile i pavlake.
Dželato
Na italijanskom ovo prosto znači zamrznut. Ali dželato ima svoje posebne karakteristike - on je manje sladak i gušći je od svog komercijalnog rođaka. Nije sipkast, tj. sadrži manje vazduha i masnoća korišćenih mlečnih proizvoda je mnogo niža.
Tradicionalni ukusi dželata su vanila, čokolada, lešnik, pistać, krem od jaja i straćatela - sladoled od vanila sa čokoladnim sosom. Modernijim se smatraju ukusi maline, manga i ananasa.
Dželati je izumeo Buontalenti u Francuskoj, za vreme Renesanse. Porudžbina je stigla od Kozima de Medičija koji je želeo da impresionira špansku delegaciju ekstravagantnom gozbom. Gozva se održala 5. oktobra 1600. godine, nakon što je Buontalenti mesecima radio kako bi napravio ledeni desert.
Godine 1686. sicilijanski ribar Frančesko Prokopio de Koteli je izumeo prvu mašinu za dželato. Godine 1930. u italijanskom gradu Vareze prva kolica za takav sladoled izašla je na ulice. I do danas Italija je jedina zemlja u kojoj prodaja ručno pravljenog sladoleda nadmašuje prodaju industrijsku -55 u odnosu na 45 procenata.
Dondurma
Ovaj sladoled se priprema u Turskoj - ako ste bili tamo u šetnji sigurno ste naišli na mlade ljude u narodnim nošnjama koji sladoled okreću na štapiću i on se rasteže u vazduhu i ponovo se sakuplja u loptu. Tajna je u tome što je on mnogo gušći i tvrđi - ponekad se mora seći nožem. Turski sladoled se priprema od kozjeg mleka, pomešanog sa brašnom od mlevenih grudvica vrste divlje orhideje - salep.
Narodni naziv ove orhideje je dondurma - lisičiji testis zbog sličnosti u obliku. Odatle dolazi i naziv sladoleda. Sama orhideja ne može da se izvozi izvan zemlje, takoo da dondurmu možete probati samo u Turskoj.
Melba/Sundae
U Bugarskoj iz nepoznatog razloga, verovatno povezanih sa iskrivljavanjem informacija prilikom njihovog prolaska kroz nekadašnju Gvozdenu zavesu, kombinacija od nekoliko kugli različitog sladoleda, ukrašenih vafl tompusima, voćem, papirnim kišobrančićima ili koktelskim palmicama se naziva melba. Ovaj tip deserta potiče iz Amerike gde se naziva sundae od naziva sunday (nedelja). Asocijacija je jasna - ovo je tradicionalno čašćenje kada porodica zajedno odlazi u poslastičarnicu za vikend.
Da bismo nastavili sa oktrivanjem slučaja sa bugarskom melbom, treba da utvrdimo da njeno samo ime dalazi od sasvim drugog deserta - melba od breskvi. Njen autor je čuveni francuski kulinar as Ogist Eskofije. Godine 1892. australijska operska pevačica Heln Mičel čiiji je umetnički pseudonim bio Neli Melba, imala je turneje u Londonu. Na večeri u njenu čas Eskofije je poslužio breskve sa sledoledom od vanile i pireom od malina. Desert je dobio ime po operskoj divi i do danas ima slavu jednog od najsavršenijih gurmanskih kombinacija uopšte.
Modi melbi prethodilo je jedno drugo popularno sredstvo za rashlađivanje u velikim vrućinama - rzv. sladoledna soda. Ovo je piće izmišljeno 1874. godine od strane nekog Roberta Makej Grijna. Govori se da je za vreme jedne proslave godišnjice na Frenklin Institutu u Filadelfiji nestalo leda za gazirana pića i izumitelj Robert je počeo da ih meša sa sladoledom od vanile kojeg je kupovao iz kolica susednog prodavca. Pronalazak je brzo osvojio srca tinejdžera koji su počeli da se okupljaju na sladolednoj sodi.
Nugat
U stvari, nugat je ona ukusna bela alva koja se lepi po zubima i puna je orašastih plodova. Barem u Francuskoj, a i generalno u Evropi se na to misli. Francuski naziv - pan nugat dolazi iz latinskog panis nucatus što znači hleb sa orašastim plodovima. U Italiji isti desert se naziva Torone, u Španiji - Turon. Zamrznuti nugat ima isti ukus orašastih plodova i meda, ali njegovi osnovni sastojci su pavlaka i jaja, tako da je nejgova konzustencija glatka kao i kod svakog drugog sladoleda. U restoranima često možete sresti Nugat ili Francuski nugat - u meniju se podrazumeva domaći sladoled sa orašastim plodovima.
Semifredo
Ovo je pre desert pripremljen od kombinacije sladoleda (ili od sladoleda i voća), pre svega na osnovi od jaja - nešto kao zamrznuti krem karamel ili zamrznuti mus. Oni se naizmenično slažu u slojevima u pravougaoni kalup i zamrzavaju se u njemu. Semifredo se poslužuje uz različite prelive, sosove, topinge ili voće. Jer da bi se izrezao, desert treba blago da se odmrzne, on se naziva semifredi (poluhladan).
Sorbe
Ovo je pre istorijski pojam - za vreme Marije Antoanete na primer posluživao se kao jelo koje osvežava nepce između dva jela. Sorbe predstavlja zamrznuti voćni sirup, njegovi osnovni kvaliteti su što je svež i lagan. Osim toga, obavezno je veganski - u njemu se ne dozvoljavaju sastojci poput mleka, jaja ili želatina.
Šerbet
Klasičan šerbet predstvljaa zamrznutu i nakon toga umućenu i sitne kristale smesu od voćnog sirupa ili pirea, šećera ili zamena šećera i voda ili vina. U današnjem kontekstu pojam uključuje mleko sa masnoćom 1-2 procenta i slađi je od komercijalnog sladoleda.
