Verdolada je nadimak južnoameričkih fudbalskih klubova sa zeleno-belim šemama u svojim uniformama kao što su kolumbijski Atletiko Nacional i argentiski Ferokaril Oeste. Međutim, ovo je španska reč za imenovanje biljke tušt.
Po čemu je ova biljka toliko poznata da njen naziv ulazi i u druge oblasti života i da se koristi za nešto poput amblema?
Tušt uglavnom poznajemo kao korov i ova slava biljke izaziva zbunjenost ukoliko nismo upoznati sa svim drugim primenama i kvalitetima tušta, a ova često zanemarivana kao nepotrebna biljka zapravo ima neverovatnu istoriju koja se sa pravom svrstava u super hranu.
Poreklo, opis i istorija tušta
Portulaca olaracea je latinski naziv biljke običan tušt. To je jednogodišnja biljka, ali u tropskim regionima je višegodišnja sočna biljka iz porodice Portulacaceae, dostiže visinu do 40 centimetara. Trenutno se uzgaja otprilike 40 sorti tušta.
Specifičan epitet olaracea na latinskom znači biljni/povrtni. Biljka ima hiljadu naziva na različitim jezicima i kultura koje su koristile tušt kao hranu ili lekovito bilje tokom čitave ljudske istorije.
Tušt potiče iz Indije i Pakistana gde je hrana hiljadama godina postojala u divljem obliku. U Evropi se uzgajala stotinama godina, a od 1500. godine je prehrambeni proizvod. Evropski doseljenici ga prenose u Ameriku.
Biljka tušt je široko korišćena u istočnom Mediteranu. Botanički nazivi sa njim iz arheoloških proučavanja su često sretani u mnogim praistorijskim objektima. Njegovo seme se izvlači iz objekata datira od VII veka pre Hrista, a tokom IV veka pre nove ere Teofrast biljku naziva kao jednu od letnjih biljki uzgajanih u saksiji koje treba da se poseju u aprilu.
U drevnosti njegova lekovita svojstva su bila toliko poznata, da je Plinije Stariji savetovao da se ova biljka nosi kao amajlija kako bi od čoveka oterala svako zlo.
Ova magična biljka u mislima drevnih ljudi predstavljala je cvet sa glatkim, crvenkastim, pre svega raširenim listićima i stablima koji mogu da budu naizmenični ili suprotni i grupisani su u krajevima.
Žuti cvetovi imaju 5 delova i široki su do 6 milimetara. U zavisnosti od padavina, tušt cveta u svako doba godine. Cvetovi se otvaraju pojedinačno u središtu grupe listova samo nekoliko sati u sunčanim jutrima.
Male semenke se formiraju u mahuni koja se otvara kada semenke sazru. Kored podnosi loše zemljište i sušu.
Hemijski sastav tušta
Tušt je odlična hranljiva biljka, a njegovo bogatstvo aktivnim materijama je zadivljujuć. Među njima su omega-3 masne kiseline, belančevine, šećeri, sluzaste materije. U semenkama ima skroba i masnoća.
Vitamini su predstavljeni u širokom spektru - A, B1, C, nikotinamed. Među mineralima su magnezijum, kalijum, kalcijum, fosfor, mangan, bakar. Srećaju se u mnogo dobrim dozama takođe beta karotin, vitamini E i C.
Konzumacija tušta pomaže zdravlju kostiju i zuba, nervnom sistemu i hematopoetskoj funkciji. Mangan je antioksidans i pomaže borbi sa slobodnim radikaloma. Obnavlja vlakna, razgrađuje masnoće i holesterol, pomaže proizvodnji energije.
U biljci dragoceni sastojci u hemijskom sastavu su kofeinska, ferulna, gorčična kiselina, oksalna kiselina, kalijumske soli i gvožđe saharat.
Konzumirajući tušt jačamo vid, smanjujemo rizik od raka, uklanjamo glavoblju, regulišemo gastro-intestinalni trakt, poboljšavamo cirkulaciju krvi, stežemo kožu, a ona obezbeđuje i normalan rast deteta.
Sirovi tušt sadrži 93 procenta vode, 3 procenta ugljenih hidrata, 2 procenta proteina i neznačajne količine masnoća. Otprilike 100 grama tušta daje 20 kalorija. On je i najbogatiji biljni izvor alfa-linolenske kiseline, esencijalne omega-3 masne kiseline. On je nezamenjiv pomoćnik u borbi protiv gojaznosti.
Tušt kao biljni lek
Listovi tušta su puni sokom koji se može naneti direktno na kožu. Služi za ublažavanje kod upala, ujeda insekta, opekotina i rana. Može da ublaži bolove kod ekcema i čireva. Gvožđe u biljci pomaže u procesima zarastanja budući da stimuliše proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i tako se hemoglobin proizvodi u većim količinama.
Tuštom se leči i širok krug drugih kožnih oboljenja. Zahvaljujući vitaminu A smanjuju se upale kod ujeda pčela, zmija i drugih.
On se koristi za poboljšavanje izgleda kože, zaglađivanje finih bora, brisanje ožiljaka i defekata. Kolagen u njemu ima te kvalitete.
Zahbaljujući antioksidansima tušt zateže kožu, čisti je i osvežava.
Diuretski efekat biljke čisti telo od toksina i smanjuje temperaturu. Čisti i mokraćne kanale. Tušt je efikasan i kod kašlja i lečenja mastitisa, hemoroida i krvarenja. Seme se koristi u borbi sa crevnim parazitima.
Kada se koristi kao biljka doza zavisi uglavnom od oblika u kom se pimenjuje. Travari preporučuju izmeđju 9 i 15 grama sušene biljke i od 30 do 60 grama u svežem stanju za unutrašnju upotrebu. Kada se spolja primenjuje doze mogu da budu veće i unutreva je u širim granicama.
Tušt u kulinarstvu
Kulinarstvo ne propušta ovu korisnu i prijatnu biljku, nezavisno od njene slave kao korova. Prijatan ukus i bogatstvo minerala i vitamina čini je biljenom u nizu recepata. Koriste se gotovo svi delovi biljke.
Listovi, stavla i cvetni pupoljci kada su mladi imaju svež i blago slan ukus. Ovo ih čini odgovarajućim za salate, kao i za kuvanje ili na pari zajedno sa drugim povrćem.
Listovi mogu da se kombinuju sa paradajzom i krastavcem u salatama, supama i jelima. Mogu da se kuvaju i posebno kao spanać. Mogu da se koriste kao zgušnjivač u supama, zato što postoje sluzne materije u njima. Sa njima se takođe prave marinade i sosevi od majoneza za mesne i riblje specijalitete. Stariji listovi takođe mogu da nađu kulinarski primenu kao začin u supi ili đuveču.
Kao dodatak može da se doda u meso na roštilju pomešan sa drugim hranljivim proizvodima.
Važan uslov kod kuvanja jeste da se listovi tušta sitno iseckaju i da se dodaju na samom kraju kuvanja kako bi sačuvao sadržaj vitamina i korisnih materija kao što je delikatna aroma biljke.
Kakve kulinarske upotrebe su odgovarajuće kod tušta?
Sve mogućnosti za konzumaciju su odgovarajući kod ove biljke. U sirovom stanju se primenjuje u salatama. Može da se isprži ili da se skuva u jelo u obliku janije ili supe.
Aboridžini u Australiji koriste semenke biljke za pripremanje kolača.
Grci koriste listove i stabla, mešajući ih sa feta sirom, paradajzom, lukom, belim lukom, origanom i maslinovim uljem. Dodaju se u salate, skuvaju ili stavljaju u pečeno pile.
U Turskoj tušt se stavlja u kolače i salate, kuva se kao spanać, meša se sa kiselim mlekom i pravi se varijanta kiselog mleka sa povrćem i začinima.
U Egiptu ga kuvaju kao jelo od povrća, ali ne i u salatama.
U Kurdistanu prave vrstu supe u kojoj prisustvuje takođe sočivu, paradajz pire, luk, ulje i pirinač.
U Portugalu tušt je proizvod za tradicionalnu supu garniranu natopljenim hlebom, poširanim jajima i tvrdim kozjim sirom.
