Kvarenje hrane izazivaju mali nevidljivi organizmi nazvani bakterije. Bakterije su svuda gde odemo i većina njih nam ne nanosi nikakvu štetu. Zaprvo dosta njih je korisno za nas.
Šta vole bakterije?
Dok živi organizmi mogu da se kreću, bakterije su prilično dosadne. Prvo, one ne mogu da se kreću. Jedino vreme kada negde odlaze je kada ih neko premesti. U protivnom slučaju one ostaju tačno tamo gde su. Ako imaju sreće, one mogu da jedu, a ako zaista imaju sreće, razmnožavaće se. Ovo se dešava kada se podele na dva dela i svaka sledeća na još dva, i tako u beskonačnost. Nažalost, što duže ovo traje, to pokvarenija postaje naša hrana, zato što je ovo stvar od koje žive - naša hrana.
Ovo posebno važi za hranu sa visokim sadržajem proteina kao što je meso, ptice, riba, jaja i mlečni proizvodi. Naravno, neki od njih će izabrati hranu sa niskim sadržajem proteinam kao što je voće, povrće, tako što u tom slučaju kvarenje hrane će biti mnogo sporije. Eto zašto je jedna jabuka ostavljana na kuhinjskom stolu na nekoliko dana još uvek bezopasna za jelo, dok šnicla očigledno neće biti.
Pokvarena hrana naspram opasne hrane
Važno je istaknuti da pokvarena hrana nije obavezno opasna hrana. Prvo, većina ljudi neće jesti hranu koja loše miriše, izgleda ljugavo ili nešto slično. I ne možete da dobijete trovanje hranom od nečega što niste jeli. Osim toga, mikroorganizmi koji uzrokuju uobičajeno kvarenje hrane nisu obavezno štetni za nas.
Zapravo, vekovima pre frižidera najraniji sosovi i začini su bili korišćeni za prikrivanje "isključenih" ukusa i mirisa hrane koja je počela da se kvari. Ovo nastavlja da važi u delovima sveta gde ljudi nemaju kućne sisteme za hađenje.
Bakterije kojima se bavimo sa tačke gledišta bezbedne hrane su takozvane "patogene", koje izazivaju trovanje hranom. A ove patogene kao što su salmonela ili Е. coli ne uzrokuju nikakve mirise, neprijatne ukuse ili promene u spoljašnjem izgledu hrane - na primer ljigava površina ili bilo kakva promena boje.
Pored hrane bakterije imaju još nekoliko zahteva kako bi živele. Jedan je postojanje kiseonika. Drugi uslov je temperatura. Bakterije se još uvek razmnožavaju na niskim temperaturama, prosto to rade dosta sporije. Na temepraturama zamrzavanja rast bakterija se usporava skoro do nule. Međutim, zamrzavanje ih ne ubija - sve što radi jeste da ih ohladi.
Čim odmrznete ovu hranu, pazite! Sve bakterije koje su bile tamo pre zamrzavanja prosto će se zagrejati i počeće ponovo da se razmnožavaju - pritom to će učiniti još brže kako bi se osvetile.
Kao i svim živim organizmima i bakterijama je potrebna voda kako bi preživele. Hrana sa visokim sadržajem vlage kao što je meso, ptice, morski plodovi i mlečni proizvodi, kao i voće i povrće su odlično mesto za razmnožavanje štetnih bakterija. Hrana sa niskim sadržajem vlage, izuzetno osušene žitarice i mahunarke poput pirinča ili pasulja, obično se čuvaju veoma dugo, bez da se pokvare ili da sarže bakterije.
Drugi aspekt faktora vlage je što kroz proces nazvan osmoza - šećer i so zapravo izvlače vlagu iz bakterija, efikasno ubijajući ih putem dehidratacije. Kao rezultat visokog sadržaja soli i / ili šećera postoji tendencija da se sačuva hrana, zbog čega se so i šećer koriste prilikom pripremanja salamure i stvrdnjavanja mesa.
