Sva hrana i sve ostalo oko nas sastavljeno je od hemijskih jedinjenja, nezavisno od toga da li se one nalaze u prirodi ili su napravljene u laboratorijama. Ideja, da postoji razlika između prirodnih hemikalija, koje se nalaze u voću i povrću, i njihove sintetičke varijante je samo pogrešan način poimanja sveta.
Postoji mnogo hemikalija u prirodnim aromama i bojama u našoj hrani. Neke od njih imaju duge nazive koji strašno zvuče, a drugi su toliko često korišćeni, da smo prestali da obraćamo pažnju. Rezime je da sve što miriše ili ima ukus je zahvaljujući hemikalijama.
Karakteristični miris karamfilića, naprimer, dolazi od hemikalije nazvane evgenol. Takođe cimet-aldehid, koga ima u cimetu, je odgovoran za njegov miris i ukus. Prema tome, kako veštačke, tako i prirodne arome sadrže hemikalije. Razlika između prirodnih i veštačkih aromatizatora je izvor tih hemikalija.
Prirodne arome su stvorene od svega, što može da se jede - životinja, povrća i td. One se obrađuju i u laboratorijskim uslovima, da bi sre stvorio specifičan miris. Sa druge strane, veštačke arome se proizvode od materija koje nisu pogodne za ishranu, naprimer od nafte.
Ponekad jedan te isti aromatizator može biti napravljen i od prirodnih i od veštačkih izvora. Dobijeni molekul je identičan od oba izvora, samo je način dobijanja različit.
Tu se, međutim, prirodno nameće pitanje zašto se u industriji koriste uglavnom veštačke arome. Sintetičke hemikalije u veštačkim aromama su obično jeftinije. One su takođe potencijalno manje opasne, jer su strogo trstirane, pre nego što uđu u upotrebu. Njihova proizvodnja može biti ekološki čistija, pošto resursi, neophodni za pravljenje veštačkih aroma mogu da budu korišćeni prvenstveno za hranu.
Tako naprimer vanilin - jedinjenje, odgovorno za ukus i aromu vanile, može da bude izolovan iz specijalne orhideje, koja raste u Meksiku. Proces izolovanja ke izuzetno dugačak i skup. Naučnici su pronašli način da naprave njegovu sintetičku verziju u laboratorijskim uslovima.
2006. godine japanski istraživač Maju Jamata uspeo je da izoluje vanilin iz kravljeg izmeta. Za ovo otkriće dobio je Nobelovu nagradu. Od tada oko 90& vanile u svetu se izoluje po njegovoj tehnologiji.
Sve više istraživača smatra da u velikoj meri zdravstveni problemi ljudi ne dolaze od konzumacije sintetičkih hemikalija u hrani, već od velikih količina soli, šećera, neaktivnog načina života, stresa i nezdrave životne sredine.
