Šta možemo jesti kod alergije?

Šta možemo jesti kod alergije?

Alergije su veliki problem savremenog društva. Alergija je pojava za koju je karakteristična prekomerna reakcija imunog sistema, kada telo dođe u kontakt sa alergenom. Na proces alergije dosta utiče stanje imuniteta, nervni, endokrini, kao i sistemi za varenje i izlučivanje.

Alergija se javlja u raznim oblicima, a najčešće pogađa najslabije oblasti u telu: urtikarija, konjuktivitis, rinitis, ekcem, astma i razne druge promene. Najčešći simptomi alergijske reakcije su kijavica, svrab i osećaj pečenja ispod očiju.

Preporuke za ishranu kod alergija

Šta možemo jesti kod alergije?

Prvo je potrebno da se isključe iz ishrane namirnice koje su uzrok alergija ili osećaja nelagodnosti. Kada se simptomi alergije smanje i zdravstveno stanje organizma se poboljša, postepeno možete isključivati namirnice, jednu po jednu, pa se mogu uključiti u ishranu ponovo kada prođe reakcija.

U ishrani treba ograničiti proteine, posebno one koji sadrže aminokiseline histidin i triptofan, čiji su derivati histamin i serotonin. Namirnice koje sadrže ove proteine, uključujući sir, džigericu, bubrege, ribu, masna mesa.

Alergije se uglavnom javljaju ka oreakcija na proteine životinjkskog i biljnog porekla, a nešto manje na neke ugljene hidrate.

Najčešće se alergije javljaju zbog svakodnevnih namirnica koje se unose: kravlje mleko, meso životinja i živine, jaja, riba, žitarice, citrusi, orašasti plodovi, voće i povrće.

Namirnice sa niskim procentom alergena

Šta možemo jesti kod alergije?

Fermentisani mlečni proizvodi (prirodno kiselo mleko, sitan sir); kuvano ili dinstano goveđe meso sa niskim procentom masti, piletina, heljda, pirinač, kukuruzni hleb i povrće (kupus, brokoli, krastavac, spanać, mirođija, peršun, zelena salata, tikvice, repa); ovseno brašno, ječam, kačkavalj; maslinovo i suncokretovo ulje; neke vrste voća (zelene jabuke, kruške, trešnje, ribizla) i sušeno voće (sušene jabuke i kruške, šljive), dinstano voće, čaj od šipka, čaj i mineralna voda.

Namirnice sa srednjim procentom alergena

Žitarice (pšenica, raž); heljda, kukuruz; svinjetina, govedina, konjsko meso, zečetina i ćureće meso; voće (breskve, kajsije, crno grožđe, borovnica, banane, lubenica). Neke vrste povrća (zelena paprika, grašak, krompir, pasulj).

Možemo reći da osobe koje imaju alergije ne bi trebalo da dijetu gledaju kao na mučenje. Kada se pridržavaju preporuka, samim tim omogućavaju da žive zdravo i kvalietno, uprkos prisustvu alergije.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji