Šporet je kuhinjski uređaj namenjen spremanju hrane. Šporet u kuhinji koristi dikrektnu toplotu za proces kuvanja i može da ima ugrađenu i rernu, koja se koristi za pečenje. Šporet se zagreva gorenjem drva ili uglja, uz pomoć gasa, gde postoji i šporet na gas i uz pomoć električne energije, gde postoje i električni šporeti.
Šporet je kuhinjski uređaj koji se najviše koristi još od drevnih vremena. Najraniji oblici šporeta su bili glineni, koji su vatru ograđivali sa svih strana, a bili su poznati još u vreme kineske dinastije Cin (221. godine pre nove ere - 206/7. godine pre Hrsta) i sličan dizajn, poznat kao kamado (か ま ど), pojavljuje se i u periodu Kofuna (3 i 6. vek) u Japanu. Ovi šporeti su radili na drva ili ugalj, koji su se ubacivali kroz rupu koja se nalazila na prednjoj strani. Kina, Koreja i Japan su otkrili šporete zatvorenog tipa mnogo ranije nego što su to zapadne civilizacije.
U 18. veku su ljudi u Evropi spremali na ognjištima, koje su održavali drvima. U Srednjem veku se pojavljuju ognjišta sa visokim ložištem i prvi dimnjaci, tako da kuvari nisu morali više da kleče ili sede kako bi se hranili ili spremali. Spremanje je uglavnom bilo u kotlovima, koji su visili iznad vatre. Toplota se regulisala tako što se kotao stavljao više ili niže iznad vatre.
Ognjišta i peći su imala tri glavna nedostatka, koji su bili razlog da se pojave i poboljšane verzije od 16. veka pa nadalje: bili su opasni, mnogo su dimili i sam efekat toplote je bio slab. Bili su pokušaji da se vatra zatvori, kako bi se toplota što bolje iskoristila, tako što se generiše i na taj način se smanjuje korišćenje drva. Prvobitni stadijum su podrazumevale peći koje su podećale na kamin: vatra je bila zatvorena sa tri strane zidovima od cigle i pokrivena gvozdenom pločom. Ova tehnika je bila uzrok da se promeni i posuđe, koje se koristilo za spremanje, budući da je umesto kotlova bilo potrebno koristiti ravne posude.
Prvi dizajn, koji u potpunosti zatvara vatru jeste peć Castrol, iz 1735. godine, koju je izumeo francuski arhitekta François de Cuvilliés. Ova peć je predstavljala zidanu konstrukciju sa nekoliko rupa, koje su bile prekrivene perforiranim gvozdenim pločama. Krajem XVIII veka, ovaj dizajn je usavršen i efekat zagrevanja se znatno poboljšao.
Znatno poboljšanje donosi pojava gasa. Prvi šporet na gas je proizveden još 1820. godine, ali takvi šporeti ostaju izolovani eksperimenti. Džejms Šarp je patentirao šporet na gas u Northemptonu, u Engleskoj, 1826. godine i otvorio je fabriku za šporete na gas 1836. godine. Njegovi šporeti su pušteni u prodaju i to je 1828. godine učinila firma Smith & Philips.
Nakon što električna energija postaje dostupna, električni šporet postaje popularna zamena uređajima za trošenje goriva. Jedan od prvih šporeta na struju je patentirao Tomas Ahearn 1892. godine. Električni šporet je predstavljen na sajmu u Čikagu, 1893. godine, gde je predstavljena i moderna kuhinja.
Za razliku od šporeta na gas, električni šporet je u početku bio spor, a to je bilo zbog nepoznavanja tehnologije i zato što nisu svi gradovi bili snabdeveni električnom energijom. Rani predstavnici električnog šporeta nisu bili zadovoljavajući zbog cene električne energije (u poređenju sa drvima, ugljem ili gasom), ograničene snabdevenosti strujom, loša regulacija temperature i kratak rok trajanja elemenata.
Šporet na gas, visoke klase, koji je nosio naziv šporeg AGA, proizveden je 1922. godine, a čovek koji ga je izumeo jeste Gustaf Dalen, koji je dobio i Nobelovu nagradu. Gustaf Dalen je izgubio vid u eksploziji dok je radio na svom prethodnom izumu - porest substrat za skladištenje gasova - Agamasan. Pošto je bio prinuđen da ostane kod kuće, Dalen je otkrio da je njegova supruga umorna od kuvanja. Iako slep, on radi na tome da napravi nov šporet, koji će biti lak za korišćenje i na kojem će moći da se sprema na razne načine.
Imajući u vidu princip čuvanja toplote, on kombinuje jedan zvor toplote, dve velike ringle i dve rerne u jednom izumu: AGA šporet. U Engleskoj se ovaj šporet prodaje od 1929. godine.
Mikrotalasna pećnica je proizvedena 40-tih godina prošlog veka i koristi mikrotalasnu radijaciju za direktno zagrevanje vode, koja se nalazi u namirnicama.
