Aroma cimeta je neverovatna i budi u svima nama osećaj topline. Nekada je bio veoma cenjen, toliko da su se zbog njega vodile i bitke. Koristio se kao valuta i smatrao se veoma jakim afrodizijakom.
Poreklom sa Cejlona (Šri Lanka), pravi cimet se pominje u kineskim spisima još 2800. godine pre nove ere. Drevni Egipćani su koristili cimet za balsamovanje.
U mogim jezicima naziv kanela potiče od italijanske reči za oruđe - canella, koja označava malu cev. Ta reč u potpunosti opisuje šapić cimeta.
U prvom veku je Plinije Stari opisao da 350 g cimeta ima istu vrednost kao i preko 5 kilograma srebra, a u Starom zavetu se pominje da je cimet vredniji od zlata.
U Starom zavetu se cimet takođe pominje i kao sastojak ulja za pomazanje. Srednjovekovni lekari su koristili cimet u lečenju kašlja, promuklosti i upale grla.
Kao znak pokajanja za ubistvo svoje žene, rimski imperator Neron je zapovedio da se na dan njene sahrane zapale zalihe cimeta, koje su se skupljane celih godiu dana.
Kada su Holanđani čuli da cimet uspeva i na obalama Indije, oni su podmitili i zapretili tamošnjem kralju da uništi sve plantaže sa cimetom, a oni su na taj način sačuvali monopol koji su imali u trgovini ovog začina.
Međutim, 1833. godine njihov monopol slabi, jer i druge države polako otkrivaju da se cimet može gajiti i na Javi, Sumatri, Borneu, Mauricijusu i Gvajani. Takođe, cimet se gaji u Južnoj Americi, Zapadnoj Indiji i drugim mestima gde preovladava tropska klima.
