Prema staroj tradiciji travari na Ivanjdan idu na planinske livade, ne bi li nabrali čudesne biljke, za koje se smatra da su tog dana u godini najlekovitije i najkorisnije. Sakupljaju se veliki šareni buketi sa strukovima, koji donose zdravlje.
Od Ivanjskog cveća potiče i sam naziv praznika. Ova biljka je zeljasta, čiji strukovi dostižu prosečnu visinu oko 50-60 cm. Može se naći u kasno proleće i tokom leta. Bere se dok je sveže, strukovi sa cvetovima, a ne precvetali ili oni koji nisu procvetali.
Toplo, suvo i sunčano vreme je odličan period za branje. Poželjno je da se strukovi biljke režu nožem, a da se sakupljaju i ređaju u korpu ili kutiju, tako da stabiljke ne budu pritisnute.
Važno je da se cvetovi biljke poređaju tako da svi budu na jednoj strani. Oni su beli ili žućkasti, sakupljeni u cvastima. Aroma ove biljke podseća na med, pa je često da ljudi ovu biljku nazivaju još i medenom. Može se naći na šumskim livadama, kao i planinskim, ili na pašnjacima.
Ivanjsko cveće se koristi za razne boljke - čir, osip, psorijaza, rozacea, epilepsija, ciste, itd.
Ova biljka ublažava bolove, deluje antiupalno, jača, pomaže u snižavanju temperature i potpomaže zarastanje rana. Osim to je lekovita, ona pročišćava organizam. Pročišćava pojedine organe u kojima su se nagomilali toksini i štetne materije.
Ivanjsko cveće blagotvorno deluje i na reproduktivni sistem - kako kod žena, tako i kod muškaraca. Takođe, može se koristiti i za mršavljenje.
Smatra se da ova biljka sprečava zadržavanje tečnosti u organizmu i potpomaže da se telo pročisti i da bolje funkcioniše, sa više energije. U lekovite svrhe se koriste korenje, stabiljke i cvetovi.
