Borovnice

Borovnice

Borovnice su voće, koje raste u žbunu koje pripada porodici Pirena, čiji članovi uključuju barsku borovnicu, azaleju, planinski lovor i rododendron. Borovnice rastu u malim grozdovima i mogu da budu veličine od malog zrna graška do loptice za igru. One su zasićenih boja, variraju od tamno plave do ljubičasto-braon i crne boje i maju belo-siv voštani sloj, koji služi kao zaštita. Unutrašnji deo im je polu-prozračan, a semenke su male. Kultivisane borovnice obično su blago slatke, dok divlje imaju kiseliji i oštar ukus.

Borovnice potiču iz Severne Amerike, gde rastu u šumama i planinskim krajevima Sjedinjenih država i Kanade. Ovo voće raste retko u Evropi, a tek je skoro uvezen u Australiju. Borovnice nisu bile kultivisane do početka dvadesetog veka, a trgovinska mreža se pojavila 1916. godine.

Sastav borovnica

Borovnice su mnogo dobar izvor karotina, vitamina B1, vitamina B2, kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa. Borovnice sadrže značajnu količinu antocianidina, antioksidansnih materija koje daju plavu, ljubičastu i crvenu boju voću i povrću. Ovo voće sadrži i ellagic kiselinu drugu fitohemikaliju, koja sprečava uništavanje ćelija. Borovnice su takođe dobar izvor vitamina C, mangana, rastvorivih i nerastvorivih vlakana kao što je pektin. One su dobar izvor i vitamina D. 145 grama borovnice sadrži 81, 2 kalorije i 0.98 grama proteina.

Crne borovnice sadrže takođe šećer, organske kiseline (jabučnu, limunsku, sukcinsku...), tanin, glikozu, pektin i obojene materijale.

Vrste borovnica

Postoji oko 30 različitih vrsta boronica, odgajanih u različitim regionima. U našim krajevima sreću se četiri osnovne vrste borovnica.

Plava borovnica - potiče iz Severne Amerike, a na Balkanskom poluostrvu se može naći u svim planinama. Cveta tokom maja-juna i zri od jula do septembra. Plodovi su joj sa zelenkastim mesnim delom i golubije plavim lepljivim delom, a ispod njega je tamno plava boja. Čak i nakon što plodovi potpno poplave, one nastavljaju da rastu. Plava borovnica je bogata mnogim mineralimai taninom, vitaminima A, B, C, gvožđem, manganom i šećerom.

Crne borovnice

Brusnica - je voće koje raste na večno zelenom polužbunu. Nakon sazrevanja plodovi su sočni i crveni. Brusnica je bogata vitaminima, mineralima, mikroelementima i nizom korisnih materija.

Crna borovnica - karakteriše je tamno plava boja, kiseo ukus i masnata konzistencija. Rasprostranjena je u visokim planinama našeg regiona, bogata je vitaminima i taninom.

Kavkaska borovnica - naziva se josš i Strandžanska borovnica, zato što se, makar i retko, sreće na planini Strandža. Slično svojim rođakama, ona je mnogo ukusna i ima niz korisnih svojstava za zdravlje.

Kulinarska upotreba borovnica

Osim što su korisne, borovnice su i mnogo ukusne zbog čega nalaze široku primenu u kulinarstvu. Mogu da se konzumiraju kako samostalno tako i u mnogobrojnim kolačima, mafinima i tortama. Služe kao sjajan ukras, slažu se dobro s drugim voćem. Od borovnica može da se napravi slatko i sok, koji su takođe mnogo ukusni i pitki.

Izbor i čuvanje borovnica

Prilikom izbora borovnica, treba da se odaberu one kojie su tvrđe i imaju živahnu boju s beličastom nijansom. Treba da se izbegavaju plodovi koji su bez sjaja ili su mekani il suviše bledi. Najbolji antioksidans su potpuno zreli plodovi.

Zrele borovnice treba da se čuvaju u fijoci frižidera, gde mogu da se čuvaju oko nedelju dana, mada je najbolje da se konzumiraju u roku od nekoliko dana. Uvek pre čuvanja, treba da se proveri voće i da se otklone sva oštećena zrna, da bi se sprečilo širenje buđi. Pre čuvanja borovnice se ne peru, jer se na taj način skida zaštitna opna koja im čuva kožu od uništenja.

Kompot od borovnice

Korisnost borovnica

Borovnice su voće sa najvećom sposobnošću razgradnje slobodnih radikala. Antocianidini koje sadrže neutrališu štetne uticaje na slobodne radikale na kolagen međućelijskih materija i tkiva koji mogu da dovedu do katarakte, glaukoma, proširenih vena, hemoroida, čira, srčanih oboljenja i raka. Antocianini pomažu u poboljšavanju integriteta u strukturama koje podržavaju vene i ceo sistem krvnih sudova. Konzumacija ovog sitnog planinskog voća garantuje prirodnu zaštitu od visokog krvnog pritiska.

Borovnice imaju zaštitnu funkciju kod srca. U mnogim proučavanjima je dokazano da one mogu da poboljšaju noćnu oštrinu vida. One pomažu da se smanji rizik od starosnog oštećenja makule.

Borovnice pomažu da se mozak sačuva od oksidativnog stresa i da se smanji rizik od bolesti kao što su Alchajmerova bolest i demencija. Grickanje borovnica je preporučljivo i kod kamena u bubregu, reume, anemije i kožnih bolesti.

Borovnice sadrže i drugo antioksidansno jedinjenje, koje blokira metaboličke procese koji mogu da dovedu do raka. Zahvaljujući njemu, osigurava se zaštita protiv raka debelog creva, raka jajnika i drugo.

Visoki sadržaj mangana i gvožđa u borovnicama blagotvorno deluje na stvaranje krvnih ćelija, a sveže borovnice i sok od borovnica imaju protivupalno dejstvo.

Korist od borovnice

Za ljude starijeg uzrasta crne borovnice su posebno korisne i preporučuje im se redovna konzumacija. One ne samo da poboljšavaju vid, već i deluju blagotvorno na moždane funkcije, ali i smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti.

Zdrav sirup od crnih borovnica

Biraju se zdrave i dobro sazrele crne borovnice, koje se izgnječe i ostave da odstoje dva sata, nakon čega se dobijena kaša iscedi, a sok se procedi kroz gazu. Na svaki litar soka doda se 2 kilograma šećera i 5 grama limunske ili vinske kiseline. Sok od borovnica se nalije u tamne suve flaše i čuva se na suvom i hladnom mestu.

Mršavljenje uz pomoć borovnica

Dijeta sa borovnicama traje tri dana, tokom kojih možete da skinete tri kilograma. U tu svrhu su vam potrebne sveže ili zamrznute borovnice, sveže ili kiselo mleko, sitan sir niske masnoće, nemasan jogurt i pavlaka.

Svaki od tri dana se poštuje jedan isti meni. Doručak je 100 grama sitnog sira, pomešanog sa pola šolje borovnica i jednom kašičicom pavlake. Ručak se sastoji isto od 100 grama sitnog sira, pomešanog s pola šolje borovnica i čašom kiselog ili svežeg mleka. Za popodnevnu užinu možete da napravite koktel od 100 mililitara kiselog mleka i pola šolje borovnica.

Večera je koktel od 125 mililitara kiselog ili svežeg mleka i pola šolje borovnica. Pred spavanje napravite koktel od jedne šolje kiselog mleka i pola šolje borovnica.

Ovom dijetom ćete skinuti ne samo nekoliko suvišnih kilograma, već će vas prolepšati. Dijeta s borovnicama se ne preporučuje ljudima koji imaju problema sa organima za varenje.

Šteta od borovnica

Borovnice su među nekoliko namirnica koje sadrže merljivu količinu oksalata. Kad oksilati postanu previše koncetrisani u telesnim tečnostima mogu da se ušećere i da naprave zdravstvene probleme. Zbog toga ljudi koji imaju probleme s bubrezima ili sa žuči treba da izbegavaju borovnice.

Pogledaj više

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji