Čičoka

goren-vcetovi-cicoka

Čičoka /Helianthus tuberosus/ je višegodišnja zeljasta biljka, koja pripada porodici Astraceae. Sudeći prema njenom spoljašnjem izgledu, ova biljka veoma podseća na suncokret - stabiljke se široko granaju i mogu dostići visinu do 3 metra. Listovi su jajastog oblika, grube teksture i oštrih ivica, čija širina može biti do 10 cm, a dužina do 20 cm. Listovi se ponekad mogu slomiti zbog sopstvene težine ove biljke. Cvetovi ove biljke su jarko žute boje, prečnika do 8 cm i cvetaju od avgusta do novembra.

Čičoka se može sresti i pod nazivom - Jerusalimska artičoka ili topinambur, a mnogi kažu za ovu biljku da je mali suncokret, sladak krompir ili guta. Čičoka je greškom dobila naziv topinambur zbog naziva brazilskog plemena, koje dolazi u Pariz 3 godine nakon što je ova biljka doneta u Evropu - oko 1610. godine.

Čičoka je poreklom iz Severne i Centralne Amerike /tačnije Meksiko/. Smatra se da su je Indijanci kultivisali jos pre dolaske Kolumba. Međutim, ova bilja se danas može naći na svim kontinentima. Najviše se gaji u Rusiji, Aziji, Austrliji i Severnoj Americi. U Evropa je čičoka zamenjena krompirom u 18. veku. Uprkos tome ona ima dosta prednosti što se tiče samog gajenja - ne može oboleti od fitoftore i krompirova zlatica ne napada ovu vrstu biljke, što nije slučaj za krompire. Danas je čičoka od velikog poljoprivrednog značaja samo u Holandiji i nekim delovima Južne Francuske.

Krtola čičoke raste do novembra, pa je poželjno da se što kasnije ubere nakon toga, da bi se imalo dovoljno vremena da hranljive materije iz nadzemnog dela stignu do krtole.

Sastav čičoke

cicoka

Čičoka je veoma korisna za zdravlje čoveka, upravo zbog činjenice da je bogata hranljivim materijama, kao i da ima visok sadržaj inulina. Inulin je vredan prirodni polisaharid, koji se 95% sastoji od fruktoze, Osim inulina, u čičoki se može naći i veliki broj biološki aktivnih jedinjenja - gvožđe, cink, vlakna, silicijum, magnezijum, fosfor, kalijum, pektin, aminokiseline, organske kiseline, vitamini C i B. Čičoka je niskokalorična i organizam je lako usvaja.

100 g sirove čičoke ima 73 kalorije, 17.4 g ugljenih hidrata, 1.6 g dijetetskih vlakana, 0.1 mg vitamina B6, 4 mg vitamina C, 14 mg kalcijuma, 17 mg magnezijuma, 13 mg folne kiseline, 0.1 mg mangana, 429 mg kalijuma, 78 mg fosfora, 1.3 mg niacina, 0.2 mg tiamina.

Čuvanje čičoke

Ako stoji na otvorenom, čičoka se brzo suši. Preporučuje se čuvanje u podrumu na temperaturi okolo 0 stepeni i vlažnosti vazduha do 95%. Najbolje bi bilo da se krtole pokriju zemljom ili mokrim peskom, ili ako se čuvaju sve zajedno, mogu se pokriti i snegom. Najbolji način za njihovo čuvanje je da se krtole izvade iz zemlje u proleće, a ne u jesen, kada se očekuje. Kada se izvade u proleće, one imaju mnogo bolji ukus. Osim toga, važno je znati da krtole rastu ispod zemlje sve dok se ona ne odmrzne, pa su u mnogo većem broju tokom proleća.

Čičoka u kulinarstvu

Čičoka se može koristiti kako sirova, tako i pečena i kuvana. Čičoka podseća malo i na krompir, iako zbog raznih izraslina podseća i na koren đumbira. Ukus joj podseća na kruške ili artičoke.

jerusalimska-guta-cicoka

Krtole čičoke su veoma hranljive i nije potrebno guljenje pre konzumacije, ali je zato potrebno da se pažljivo operu čistom vodom. Pošto čičoka ima dosta neravina, to omogućava da se zadržava pesak i zemlja, pa bi trebalo biti veoma pažljiv pri pranju.

Čičoku možete dodati raznim salatama, može se, kao i krompir, ispržiti kao palačinka. Kuvane i pasirane krtole čičoke imaju skoro identičan ukus kao i krompir. To vam daje mogućnost da čičoku upotrebite umesto krompira u nekim receptima.

U Francuskoj je čičoka stalni sastojak salata. Od čičoke se mogu napraviti i lepe supe, kremovi i pire. Pečena čičoka sa svinjetinom ili piletinom je neverovatna kombinacija. Jelima sa čičokom se mogu dodati i topljeni sirevi, mleko ili pavlaka. Treba voditi računa i ne prekuvati čičoku, jer ona tako gubi svoje hranljive materije.

Vruć čaj sa čičokom ima isti ukus kao i čaj sa limunom. Iz ovog razloga se i krtole čičoke nazivaju i "limunom severa".

Koristi od čičoke

Kako smo već spomenuli, čičoka se bere tokom zime i proleća - dva godišnja doba kada je telu potrebno najviše vitamina i korisnih materija. Upravo zbog toga je čičoka bažni imunomodulator, koji priom ima niz korisnih materija. Za razliku od krompira, u čičoki ne postoji skrob, već samo prirodni šećer.

cicoka-povrce

Čičoka je veoma korisna za osobe koje boluju od dijabetesa. Takođe, konzumacija čičoke se preporučuje i kod kardiovaskularnih oboljenja, želudačno - crevnih problema, visokog holestereola, dijabetesa, gojaznosti i raznih alergija, kod nekih imunodeficitnih stanja, kod problema sa kosom i lomljivosti noktiju.

Redovna konzumacija čičoke, najviše zbog velike količine inulina, pomaže kod snižavanja šećera u krvi, a ujedno povišava efikasnost insulina. Osim toga, takođe se redovnom konzumacijom može sniziti nivo holesterola u krvi, a samim tim smanjiti i rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Inulin potpomaže prijem magnezijuma i kalcijuma, što ovu biljku čini odličnim sredstvom za prevenciju osteoporoze. Takođe, čičoka pomaže i u borbi sa suvišnim kilogramima, uspostavlja normalnu crevnu floru i sprečava dostup štetnih mikroorganizama u creva.

Krtole čičoke služe kao sredtsvo za pročišćenje krvi i veoma su korisne za jetru i bubrege. Ova biljka pomaže kod pročišćenja organizma.

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas