Rikota

rikota

Rikota je tradicionalni italijanski sir, koji se već vekovima proizvodi u Italiji. Rikota se smatra sekundarnim proizvodom u industriji sira. Pravi se od surutke, koja je ostala nakon prvog odvajanja sira.

Surutka se može dobiti od bivoljeg, kravljeg ili ovčijeg mleka. Pre mnogo godina se otkrilo da ako se surutka zagreje, kazeinske čestice će se sakupiti i obrazovati sasvim novu sirastu masu. Kada se ocedi, dobija se rikota - svež sir zrnaste strukture, koji ima veoma blag i prijatan ukus.

Istorija rikote

Rikota ima veoma dugu istoriju. Poznati rimski hirurg i filozof Galenis je 1572. godine napisao knjigu posvećenu jelu, gde pominje kako danas zovu rikotom ono što su Grci nazivali oksigalom. U knjizi o italijanskim sirevima, Mario Vizardki kaže da je sir rikota poreklom iz okoline Rima, a da je njegovom širenju doprineo Sveti Francisko.

1223. godine se on nalazio u okolini Lacija, gde je trebalo da ponovo stvori scenu rođenja Hristovog. Naime, tada je saznao da lokalni pastiri prave sir rikota. Takođe je tada saznao da ga prave od surutke, koja je ostala od pravljenja drugih sireva. Zato i rikota znači "ponovo kuvan".

Sastav rikote

domaća rikota

Sastav rikote čini veliki broj vitamina - A, E, K, B6, B12. Od drugih korisnih materija su najbrojnije kalcijum, gvožđe, riboflavin i tiamin, fosfor, magnezijum, cink, selen, beta karoten, holin, med, arginin i alanin. U rikoti se nalazi i dosta glutaminove i asparaginove kiseline, glicina, valina, cisteina, histeidina i drugih.

100 g rikote ima 174 kalorija, 3 g ugljenih hidrata, 13 g masti i 11 g belančevina, 51 mg holesterola, 105 mg kalijuma, 84 mg natrijuma, 0. 27 g šećera, 71 ml vode, 207 mg kalcijuma, 17 mg holina, 158 mg fosfora, 14, 5g selenijuma, 1.1 mg cinka, itd.

Izbor i čuvanje rikote

U italijanskim prodavnicama se može naći i rikota u obliku kupice ili sa tragovima korpe po površini. Može se kupiti i u posebnim plastičnim tubama, kao i sitan sir.

Kod nas se rikota može kupiti u većim trgovinskim lancima. Najčešće se može naći u pakovanjima od 250 g.

Rikota se čuva u frižideru, na temperaturi od 2 do -6 stepeni. Rok trajanja je oko 20 dana.

Rikota u kulinarstvu

Rikota je sir blagog ukusa, zato ima široku primenu u kulinarstvu. Dobra je za sve vrste deserata, za ravijole i lazanje, za razne kombinacije sa povrćem. Ukus sira se najbolje oseća u kombinaciji sa voćem i čašom aromatičnog vina.

rikota i mladi sirevi

Predlažemo vam fin recept za punjene breskve sa rikotom, gde je zagarantovan istančan ukus.

Potrebni sastojci: 6 breskve, 100 g rikote, 100 g sušenih kajsija, rendana kora i sok od pola limuna, po 2 kašike likera i mlevenih lešnika, 5 kašika šećera u prahu, 150 ml pavlake i nekoliko keksa.

Način pripreme: Breskve blanširajte 1 minut, operite ih i ogulite. Nakon toga ih isecite na pola i uklonite koštice. Skuvajte kajsije sa pola litra vode, ddajte pola količine šećera i soka od limuna. Ispasirajte ih. Umutite sir, koru od limuna, preostali šećer, pavlaku, pola izmrvljenog keksa i lešnike. Dobijenim kremom napunite breskve. Preko posipajte preostali keks i lešnike, pa na kraju poslužite sa sosom od kajsija.

Koristi od rikote

Za razliku od ostalih sireva, rikota se izdvaja po svom bogatstvu vitamina D. Sadrži pet puta više ovog vitamina od ostalih sireva. Vitamin D je jedan od najvažnijih vitamina u telu, a njegov deficit može prouzrokovati niz oboljenja.

Drugi vitamini i minerali u rikoti su pokazali pozitivne efekte na zdralje čoveka. Pokazalo se da, osim što je ukusan, ovaj sir je i veoma koristan. Kalcijuma u ovom siru takođe ima dosta, a već nam je poznato koliko je on važan za naše kosti. Zato je konzumacija rikote ne samo uživanje za naša čula, već je i usluga našem telu.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas