Paškanat /Pastinaca sativa/ je vrsta krtolastog povrća, koje izgleda kao šargarepa svetlije boje, a u suštini i jeste rođak šargarepi, celeru i peršunu. Paškanat nam dolazi iz Evrope i Azije. Često se koristi u Evropi, a u Ameriku su ga doneli kolonizatori u 17. veku. Paškanat postaje popularan u 19. i početkom 20. veka zbog svog ukusa, koji je sličan ukusu celera i ima prijatnu aromu, pa se često koristi za pripremu nikokaloričnih recepata.
Ovo žilavo krtolasto povrće najbolje uspeva u predelima gde preovladava hladnija klima. Iako je dvogodišnja biljka, poljoprivrednici ga gaje kao jednogodišnju biljku.
Paškanat se može naći tokom cele godine, a sezona mu je od jeseni do proleća.
Sastav paškanata
Pola šolje paškanata sadrži 50 kalorija, 0 grama masti, 0 mg holesterola, natrijum, 12 g ugljenih hidrata, 3 grama dijetetskih vlakana, 3 g šećera, 1 gram proteina, vitamin C, kalcijum i gvožđe.
Paškanat je veoma bogat belančevinama, ugljenim hidratima, celulozom, natrijumom, cinkom, manganom, bakrom, folnom kiselinom i vitaminima PP, A, B i E. U korenu paškanata se nalaze i velike količine vitamina B3. Sadržaj šećera u paškanatu je viši nego u drugom krtolastom povrću - cvekli, repi, šargarepi, kelerabi i komoraču.
Odabir i čuvanje paškanata
Paškanata ima najviše između septembra i marta, što ga čini idealnim zimskim povrćem. Uvek tražite sitne ili srednje korene, jer su veći više fibrozni. Birajte tvrđi paškanat, a izbegavajte one koji po sebi imaju braon mrlje ili čudne nabore. U frižideru se čuva neopran i uvijen u papiru. Kao i krompir, može se čuvati na tamnom i suvom mestu, gde nema direktnog kontakta sa sunčevom svetlošću.
Paškanat u kulinarstvu
Mlad i sitan paškanat ne treba guliti, već ga samo treba dobro obrisati. Stariji paškanat se mora guliti i nakon toga iseći. Ako je sredina mnogo tvrda, treba je ukloniti.
U kulinarstvu se ovo povrće koristi sveže ili samleveno, gde se čuva u zamrzivaču. Paškanat daje aromu raznim jelima sa ili bez mesa. On je osnovni dodatak jelima sa mesom i krompirom. Listovi mu mogu poslužiti kao začin i ukras za pojedine salate.
Osim što se može kuvati, od paškanata se može napraviti i pire, a takođe se može ispeći zajedno sa drugim krtolastim povrćem ili da se iseče na tanke listiće i da se napravi čips od njega. Veliku primenu ima u raznim supama, čorbama, paprikašima, salatama i đuveču. Njegov ukus podseća na drugo povrće - artičoku.
Pre pripreme, paškanat se treba oprati, oguliti i očistiti, kao i što se radi sa šargarepom. Ako se kuva, kora će mu sama otpasi nakon termičke obrade. Ako se pravi pire od paškanata, onda se kora ne guli.
Paškanat se dobro slaže sa belim lukom, lukom, peršunom i majčinom dušicom. Treba ga dodati u jelo pre kuvanja. Konzumacija paškanata nema nikakvih neželjenih indikacija, pa njegova konzumacija zavisi samo od ukusa pojedinca. Paškanat se koristi i za pripremu pirea za bebe - još jedan dokaz o njegovim korisnim dejstvima. U nekim evropskim zemljama se paškanat koristi kao aroma nekim vrstama vina. Može, takođe, biti deo i raznih sokova od povrća.
Koren biljke se renda, pa se može koristiti kao začin, kako za jela sa povrćem, tako i za jela sa mesom. Paškanat se slaže uz sve vrste mesa.
Koristi od paškanata
Povrće beličaste boje, koje pak i ne privlači svojim izgledom je veoma korisno za zdravlje čoveka. Njegova konzumacija je važna za nervni sistem, budući da sadrži velike količine vitamina B3. Sadrži važne hranljive materije koje odgovaraju svim krvnim grupama.
Paškanat ima antireumatsko i antitoksično dejstvo, a deluje i kao prirpdni diuretik. Otvara apetit, a zbog visokog sadržaja vlakana, paškanat reguliše rad želudačno - crevnog trakta i pomaže kod konstipacije.
Koristi se za lečenje kamena u bubregu. Pomaže kod glisti i bolovima u donjem delu leđa. Ima u sebi aktivnu materiju pastinacin, koja deluje protiv grčeva i širi krvne sudove.
Zbog važnih sastojaka, paškanat je dobro profilaktičko sredstvo kod kardiovaskularnih oboljenja, snižava krvni pritisak i podstiče odbrambenost organizma.
Paškanat se uspešno koristi i kod srčanih neuroza, grčeva, angine pektoris i drugih bolesti. U narodnoj medicini se ovo povrće ubraja u namirnice koje su prirpdni afrodizijaci.
Paškanat je niskokalorična namirnica, pa ga to čini veoma pogodnim za razne dijete.
Narodna medicina i paškanat
U narodnoj medicni paškanat se koristi kod oboljenja sistema za izlučivanje - najviše kod kamena i peska u bubrezima i bešici. Koristi se i kd angine pektoris i srčanih neuroza.
Uglavnom se koristi kao ekstrakt. Pravi se tako što se narenda koren paškanata i dve kašičice se potope u dve šolje kipuće vode i ostavi se pola sata, pa se nakon toga smesa procedi i odmah pije. To je doza koja se konzumira triput dnevno pre obroka, a lečenje traje 20 dana.
