Lešnik pripada porodici koštunjavog voća i kao takav je veoma vredna namirnia, posebno za osobe koje su vegetarijanci i izbegavaju životinjske proizvode. Lešnici su orašasti plodovi malog drveta lešnika Corylus avellana. To drvo je poznato i kao leska. Danas postoji preko 100 vrsta i sorti lešnika. Jedan deo njih su plodovi leske, što je u stvari nama poznatiji kao običan lešnik. Leska može dostići visinu od 3 do 5 metara, ima tanko stablo i gustu krošnju. Listovi mogu biti okruglog, ovalnog ili srcolikog oblika. Najčešće vrste lešnika koje se koriste su: običan lešnik, Carigradska leska (lešnik), koji je ujedno i najkrupnija vrsta, Američki kljunasti lešnik i azijski kljunasti lešnik.
Da se lešnik koristi od davnina, svedoče kineski rukopisi od pre 5000 godina. Još tada su Kinezi smatrali da je ovo koštunjavo voće veoma vredna poljoprivredna kultura. Naši preci su lešnik konzumirali još u neolitu. U drevnim vremenima su ljudi verovali da lešnik donosi zdravlje, a takođe i čuva od munja, uroka, zlih sila, zmija i miševa. Nisu se potcenjivali ni bademi, orasi i kikiriki. Drvo lešnika je bilo simbol braka, bogatstva i porodične sreće. Lešnik se smatrao simbolom mira i zdravlja, ali i izvorom bogatstva i vlasti.
Lešnik dolazi iz Male Azije, pa se odatle širi do južnog dela Mediterana, od Grčke do Italije i Francuske i najzad do Španije. Kinezi, Rimljani i Gri nisu samo konzumirali lešnik zbog neverovatnog ukusa, već i zbog njegovih lekovitih svojstava. ltinski naziv lešnika Corylus proističe do grčke reči "korys" što znači šlem. Ime mu se dovodi u vezu sa vojničkim šlemom zbog ljuske.
Danas se lešnik najviše gaji u državama Sredozemnog mora. Gaji se u Španiji, Italiji i SAD, a najviše u Turskoj, odakle mu je i poreklo. I dan danas se Turska smatra najvećim proizvođačem i izvoznikom lešnika, što svedoči i njena zarada od oko 1, 1 milijarde dolara od izvoza lešnika. Proizvodnja lešnika na godišnjem nivou u Turskoj je 500 hiljada tona, u Italiji - 125 000 tona, a u Španiji i SAD. po 25 000 tona.
Sastav lešnika
Lešnik je veoma bogat vitaminom E, koji je moćan antioksidant, i folnom kiselinom, koja je neophodna za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Lešnici skoro i da nemaju ugljene hidrate, a i masti su u manjim količinama. Prema dijetolozima, lešnik je odličan za dijete. Sirovi lešnici sadrže 5, 3% vode, a oko 88% masti u lešniku su nezasićene. Lešnici su bogati mineralima, magnezijumom, bakrom, kalijumom, takođe i vlaknima.
Sadrže pantotensku kiselinu i vitamin C. Masti koje se unose putem lešnika su postojanije, jer su teško mogu da užegnu, imaju prijatan ukus i lako ih organizam usvaja. Sadrže lipotropne materije (metionin, holin, lecitin) i nezasićene masne kiseline. Takođe, u lešnicima ima i joda.
Hranljiva vrednost pečenih lešnika je mnogo manja. Oni sadrže 2.5% vode, 649 kalorija, 15 g belančevina, 60, 8 g masti, 17, 6 g ugljenih hidrata, 0 holesterola, 49 g šećera, 9, 4 g vlakana.
Odabir i čuvanje lešnika
Obično se lešnici suše dok se sadržaj vode ne smanji za 10%, pa se nakon toga čuvaju na suvom i provetrenom mestu. Mogu se kupiti bez ljuske, oljušteni ili sa providnim omotačem, siroi, suvi pečeni i pečeni u masti sa solju. Kada birate lešnike sa ljuskom, obratite pažnju da po njima nema rupica - to je znak da je kvalitet loš. Najbolje je da se lešnici kupuju u vakumiranim pakovanjima, tegli ili konzervi.
Lešnici se čuvaju na suvom i prohladnom mestu, ubog masti koje sadrže. Ako se izlažu svetlosti i toploti, u njima se formiraju gljivice Aspergillus fungus, koje podstiču stvaranje alfatoksina. Ovi toksini izazivaju rak jetre i narušavaju imunitet. Oljušteni i sirovi lešnici bi trebalo da se konzumiraju do 7 dana, pod uslovom da su prethodno čuvani u frižideru. Nakon toga, moguće je da će im ukus biti gorak i da će lešnici biti suvlji. Neoljušteni lešnici se mogu čuvati i do nekoliko meseci na hladnom mestu.
Lešnici u kulinarstvu
Lešnici su jedna od veoma korisnih namirnica koje bi trebalo da konzumiramo, ako ne svakodnevno, makar nekoliko puta nedeljno. Ovo koštunjavo voće ima siroku kulinarsku upotrebu, posebno u poslastičarstvu. Mogu se praviti razi kremovi sa lešnikom, namazi, iseckani lešnici se kroiste kao dodatak među koricama za tortu i torta se posipa lešnicima. Lešnici su nerazdvojni prijatelji čokoladi, koja je omiljena ljudima širom sveta.
Od ovog koštunjavog voća se pravi i puter od lešnika, ulje od lešnika, brašno od lešnika, grickalice i esencija od lešnika. Ponekad se koriste i kao dodatak salatama i sosevima za meso, ribu i razne morske plodove. Često se lešnici dodaju ovsenim pahuljicama, musliju, proteinskim šejkovima i raznim kašama od povrća. Preporučljivo je da se lešnici peku na najviše 200 stepeni.
Koristi od lešnika
Od lešnika najviše ima koristi kada su sirovi. Još pre hiljadu godina se lešnik koristio kao lek. Osim ploda i ljuske, listovi drveta su se često koristili u lečenju raznih bolesti.
Danas se smatra da lešnik pomaže u proizvodnji krvi i poboljšava psihičko zdravlje. Odličan je saveznik osobama koje imaju anemiju i onima koji se oporavljaju nakon teških oboljenja i operacija. Lešnici se mogu koristiti kao lek za tuberkulozu, kod poremećaja žlezda sa unutrašnjim lučenjem, kod dijabetesa. preporučuje se i kod peska u bubregu i žuči, upala mokraćnih kanala, jer potpomaže izlučivanje i delom ima alkalizujući efekat.
Maksimalan prijem korisnih materija lešnika se usvaja ako se lešnici konzumiraju u obliku brašna. Lešnici sadrže kalijum, kalcijum i magnezijum - minerale važne za normalan krvni pritisak i opšti tonus organizma. Preporučuju se kod infektivnih oboljenja, kod bronhitisa, bolova u zglobovima, hroničnog umora, nervne napetosti i proširenja vena. Lipotropinske materije /metionin, holin i lecitin) i nezasićene masne kiseline u lešnicima su od velikog značaja za razmenu masti i kod lečenja ateroskleroze i visokog krvnog pritska.
Za dijetalnu ishranu se preporučuje porcija od 20 - 30 g lešnika dnevno. Zbog ogromne količine folne kiseline, lešnici su obavezna namirnica kod trudnica. Vitamin E, moćan antioksidant, pomaže u sprečavanju pojave kardiovaskularnih bolesti i raka. Velike količine joda čine lešnike korisnom namirnicom za osobe koje imaju gušavost.
