Klice

Vrste klica

Mnogi smatraju klice najživljom i najhranljivijom namirnicom koju čovek može da konzumira. One su niskokalorične, lako se melju i cenjen su i važan izvor energije. Redovna konzumacija klica će pokazati celokupno blagotvorno dejstvo na vaše zdravlje i nakon nekoliko dana počećete da viđate i unutrašnje dokaze - klice će poboljšati stanje vaše kože i kose.

Ove male isklijale semenke ubrzavaju razmenu materija i pomažu u izbacivanju toksina iz organizma. To ih automatski čini omiljenim u mnogim dijetama.

Ako još ne znate, možete da gajite različite klice i to sasvim lako u domaćim uslovima. Sveže klice se konzumiraju u svežoj salati, koja može da nas snabdi energijom za ceo dan. Naši mali prijatelji pune telo sa najviše enzima od sve ostale hrane, a takođe i brzo i lako usvojivim vitaminima i mineralima i dragocenim hlorofilom.

Sastav klica

Različite klice imaju različit hemijski sadržaj i materije, ali sve su one bogate vlaknima i hranljivim materijama. Klice dostavljaju organizmu bukvalno sve neophodno - značajnu količinu proteina, lecitin, omega-3 masne kiseline, skrob, vitamine iz grupe B (B6, B9, B12, H). One utiču direktno na sintezu belančevina i stimulišu dejstvo krvnog sistema, povišavajući kapacitet kiseonika u krvi.

U sojinim klicama otkrivamo vitamnn H-koenzim. On je izvanredno jak stimulans za rast mišićnih ćelija. Učestvuje aktivno u procesima razgradnje ugljenih hidrata i masnih kiselina, jer na taj način obezbeđuje značajnu količinu energije telu.

Klice su bogate vitaminima A, K i E, mineralima natrijumom, kalijumom, kacijumom, magnezijumom, fosforom, gvožđem, antioksidansima i izoflavonima, koji se aktivno bore sa slobodnim radikalima i procesima starenja ćelija.

U 100 g pšeničnih klica se sadrži: 198 kcal, belančevina 7, 49 g, ugljenih hidrata 42, 53 g, masti 1, 27 g.

U 100 g klica od crvenog pasulja se sadrži: 62 kcal, 5, 25 g belančevina, 11, 6 g ugljenih hidrata, 0, 9 g masnoća.

Hranljivi sastav 100 g sojinih klica: 81 kcal; kalorije od masti 40; ukupno masti 4, 45; holesterol 0 mg; ukupno ugljenih hidrata 6, 53 g; vlakna 0, 8 g; šećera 0, 43; belančevina 8, 47 g, vode 79 ml; glikemijski indeks: 2.

Vrste klica

Sojine klice - dobro poznate odavno u istočnim kulturama po zdravim osobinama. One su niskokalorične i bore se protiv stresa. Imaju veliki sadržaj masti, proteina, minerala (uglavnom kalcijuma i gvožđa) i vitamina (A, C, B1 i B2);

Klice od brokolija - imaju specifičan ukus i aromu i mnogo su nežne. Sadrže hlorofil 31%, vitamine C, P, B, K, D, A, enzime, minerale, organski sumpor. Imaju pročišćujuće i regenerativno dejstvo na disajne puteve, bolesti želudca i creva, otoke, grip, srčana oboljenja, gojaznost, aterosklerozu, probleme sa slezinom, jetrom, učvršćuju zidove krvnih sudova - pravi zeleni put;

Klice žita - su dobro poznate i kod nas, bogate su vitaminima iz grupa B, C i posebno vitaminom E, lako usvojivim kalcijumom, fosforom i magnezijumom. Pokazale su se veoma blagotvorno za kožu i kosu, a pri dužoj upotrebi potpuno pročišćuju organizam. Vitamin E je masnorastvoriv zato dodajte maslinovo ulje u salate sa ovim klicama.

Klice

Lanene klice - sadrže laneno ulje i ubrzavaju varenje. One regulišu rad gastro-intestalnog trakta. Obiluju visokim nivoom kalcijuma i mnogo su korisne za trudnice, adolescente i sportiste. Lanene klice održavaju dobar nivo holesterola u krvi i čuvaju od kardio-vaskularnih bolesti;

Suncokretove klice - suštinski koktel od proteina, aminokiselina i minerala (kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink i drugi). Ove klice će vas duže sačuvati svežim i mladolikim, dok istovremeno čuvaju od oboljenje jetre i kardio-vaskularnih oboljenja.

Klice od lucerke - one su izvor velike količine vitamina - A, C, D, E, K i iz grupe B, minerala - kalcijuma, fosfora, magnezijuma, bakra, gvožđa i dr., kao i proteina i vlakana.

Klice od crvene rotkvice - sadrže zavidne količine kalijuma, kalcijuma, bakra, cinka, vitamina A. Imaju hranljivo, antimikrobno i antiupalno dejstvo i mnogo su korisne kod stanja ateroskleroze, srčanih oboljenja, gljivica, čireva, zatvora, anemije, visokog krvnog pritiska, stenokardije, insuficijencije jetre, kamena u žuči i bubrezima, povećava imunitet.

Postoje još klice od sočiva, klice od pasulja, klice od graška, koje ni po čemu ne odstupaju od ostalih.

Kulinarska upotreba klica

Klica

Mnogo korisne i dijetalne, klice nalaze široku primenu u nizu salata, supa i jela od povrća. Pre nego što dodate klice u svoje jelo treba temeljno da ih operete.

Od čega možemo da napravimo klice

Klice mogu da se naprave od skoro svakog semena i zrna koje vam se nađe na putu. Razume se, seme treba da je pogodno za odgovarajuću svrhu. Odgovarajuće seme se prodaje u prodavnicama hrane ili prodavnicama zdrave hrane. Ima rok trajanja i da bi proklijalo, treba da se iskoristi u tom roku.

Kao što smo spomenuli najrasprostranjenije klice su od žita, brokolija, šargarepa, repe, kupusa, luka, suncokreta, semenki tikve, badema, raži, ječma, heljde, lucerke, rukole, potočarke, slačice, lanenog semena, soje, kineskog pasulja, leblebija, sočiva i dr.

Da odgajimo domaće klice

Najbolje je da za taj cilj koristite zrna koje na odvajaju sluz. Na primer laneno seme odvaja sluz i nije pogodno. Prvi korak je da semenke dobro operete i da ih stavite u odgovarajuću posudu. Pokrijte ih s vodom od 2 do pet puta više i ostavit oko 24 na tamnom mestu i na sobnoj temperaturi (oko 22 stepena). Količina vode zavisi od toga koliko puta će da naraste semenje. Tako na primer lucerka nabubri duplo, dok sočivo, leblebije narastu tri puta i više.

Sledi da ocedite dobro vodu i da ostavite da proklijaju. Uporedo s tim se operu i cede od vode veoma dobro ujutru i uveče. Držite posudu na tamnom mestu, dok ne proklija u veličini do 1, 5 mm. Nakon toga možete da ih držite na svetlom mestu, bez direktne sunčeve svetlosti. Tako će s brzo pojaviti zeleni listovi i napuniće se sa dosta hlorofila.

Pogledaj više

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji