Ječam /Hordeum vulgare/ predstavlja jako važnu kulturu za ishranu životinja, koja se u nekim zemljama konzumira u velikim količinama. Ječam se gaji u skoro svim delovima sveta, a najcenjenije kod ove biljke je zrno. U celom svetu se seje oko 800 miliona hektara ove kulture - a pola od ukupne količine pripada Rusiji i Kini.
Ječam je niska ili srednje visoka žitarica, čija visina može varirati od 35 do 130 cm. Period kada raste nije dug, seje se u oktobru, a žanje se krajem leta - početkom avgusta.
Ječam je jedna od biljaka koje se najbrže prilagođavaju svakakvim uslovima. Može da raste i kada su veoma niske temperature i suša i da uspeva u zemljištu koje je siromašno mineralnim materijama.
Površine ječama kod nas dostizale su i do 5 miliona hektara, ali zbog klimatskih promena i smanjenja korisnih životinja, početkom 21. veka ta površina se višestruko smanjila.
Ječam je jedna od najstarijih žitarica koje čovečanstvo poznaje. Smatra se da su još stanovnici jugozapadnog dela Azije pre 10 000 godina hranili sebe i svoje životinje zrnevljem ječama. Neka modernija istraživanja pokazuju da se ječam prvi put pojavio na teritoriji Azije ili u planinskim delovima današnje Etiopije.
Zbog pšenice, ječam je do danas izgubio dosta na svojoj rednosti, dok je u srednjem veku bio popularan, danas je situacija skroz drugačija.
Sastav ječama
Ječam je bogat važnim vitaminima, kao što su vitamin B1, B2, B3, B6 i B9. Što se tiče minerala, najviše ima magnezijuma, fosfora, gvožđa i cinka. Ječam je bogat aminokiselinama, a najviše lizinom. 100 g ječama ima 354 kalorija, 9.45% vode, 17.3 g vlakana, 0.8 g šećera, 2.3 g masti, 12.5 g belančevina, 73.5 g ugljenih hidrata i 0 mg holesterola.
Odabir i čuvanje ječma
Postoji nekoliko glavnih proivoda od ječma koji se mogu sresti na tržištu. Na prvom mestu je očišćeni ječam. Kod nejga su očišćene samo spoljašnje ljuspe zrna, ali unutrašnji omotač celuloze i zrno su netaknuti. Izgubljen je samo deo vlakana i sastojaka, ali oni nisu od velikog značaja. To je najhranljiviji deo ječma.
Ječam za termičku obradu je triput više očišćen, što znači da je izgubio veliki deo korisnih materija.
Prekrupa od ječma je oljuštena od četiri do šest puta, što bi značilo da skoro sve materije, koje su važne za nas, već su odstranjene.
Pahuljice od ječma su manje popularne od ovsenih, ali uprkos tome, nimalo ne zaostaju za njima. Ječmeno brašno je tamnije od pšeničnog i ima blagi ukus oraha.
Kada kupujete proizvode od ječma, obratite pažnju da li ima nekih oštećenja na pakovanju i obavezno proverite rok trajanja.
Obavezno tražite proizvode ili brašno od ječma na kojima je naveden sastav. Što se tiče čuvanja, dovoljno je da se pridržavate uputstva sa pakovanja i da poštujete rok trajanja. Proizvode od ječma čuvajte na tamnom, suvom i hladnom mestu.
Ječam u kulinarstvu
Zbog mišljenja da je ječam pre svega hrana za životinje, on nije mnogo popularan u kulinarstvu. To naravno nije tako, a i pravilno spremljen ječam osim što može bii veoma ukusan, on može biti i veoma koristan za naš organizam.
Narasprostranjeniji način pripreme ječma je kuvanje. Kuva se u mleku ili vodi oko 20 minuta i zatim je gotov za konzumaciju. Ječam se može konzumirati u obliku muslija sa sušenim voćem ili koštunjavim voćem /što je veoma ukusan doručak/ ili kao kaša sa sirom i povrćem.
Zrna ječma se mnogo duže kuvaju od ječmenih pahuljica, a prethodno ih treba potopiti u vodi na par sati. Kada odstoje u vodi i kada se ispeku, kuvaju na tihov vatri oko 45 minuta, ječmene pahuljice ili brašno se može koristiti za pravljenje nekih vrsta peciva. Mogu se dodati testu za hleb ili dijetetskim keksićima ili kolačima. U azijskoj kuhinji se sirovi ječam koristi za pravljenje poznate paste Miso.
Dijetolozi tvrde da ječam treba potapati u vodu i kuvati polako, jer se samo na taj način mogu obogatiti skrob i vlakna koja se nalaze u njemu, a što garantuje dobro varenje i potpuno usvajanje hranljivih i korisnih materija. Kulinarski eksperti preporučuju da se ječam kombinuje sa pirinčem i hladnim salatama sa svežim povrćem.
Koristi od ječma
Lizin, aminokiselina koja se nalazi u ječmu ima jako antimikrobno i antivirusno dejstvo, posebno kada su u pitanju mikrobi koji su odgovorni za pojavu herpesa i virusa prehlade. Osim toga, lizin ima veliku ulogu u proizvodnji kolagena, koji daje koži glatkost i elastičnost. Vitamini B grupe su odgovorni za pravilan rad nervnog sistema, a takođe i za lepu kožu i kosu.
Sadržaj fosfora u ječmu je dvaput veći nego u ostalim žitaricama, a poznato je da se ova biljka smatra mikroelementom za sportiste, jer daje snagu i brzinu u kontrakciji mišića. ječmena kaša sadrži vlakna koja čiste organizam od štetnih materija, a u ovoj kaši se nalaze i materije koje sprečavaju nagomilavanje masnih naslaga u struku. Upravo iz tog razloga dijetolozi preporučuju ječmenu kašu svakom ko hoće da izgubi suvišne kilograme.
Dijeta sa ječmom
Pošto smo ustanovili da ječam pomaže kod smanjenja kilograma, treba pomenuti i odgovarajuću dijetu sa ovom žitaricom. Dijeta je veoma laka i efikasna, jer ne iziskuje velike prethodne pripreme.
Kašu od ječma skuvajte, ali vodite računa da nema nikakvih dodataka, soli, šećera ili drugih začina. Zrna treba da se dobro skuvaju. Kašu odložite u frižider. U roku od 5 do 7 dana konzumirajte kašu u neograničenim količinama, a jedini drugi napici koji su dozvoljeni su čaj i kafa bez šećera, kao i voda.
