Pršuta je svetski poznat italijanski delikates, pravo uživanje za čulo ukusa, čija je proizvodnja zaštitni znak Italije. Pršuta je vrsta šunke, koja se pravi od svinjskog buta, mariniranog i odstojalog u specifičnim uslovima, pokriven solju i aromatičnim začinima.
Pršuta san Danijele - jedna od najpoznatijih i najprestižnijih vrsta pršute. Ukus je prefinjeno sladak, a za razliku od drugih vrsta, malo je pikantnija i slanija. Najbolje vreme za pravljenje ove pršute je zima, a najkvalitetnija pršuta se proizvodi u mestu San Daniele. To je oblast na obalama reke Tagliamento, čija se klima smatra najboljom za proizvodnju ovog gurmanskog iskušenja.
Svinje, od kojih se pravi ova pršuta spadaju u tip "teških svinja", što znači da su životinje podvrgnute specijalnom režimu ishrane. One dostižu do 160 kg težine i budu uzrasta nešto više od 9 meseci. Još kad se okote, ovakve svinje se obeležavaju tetovažama na butovima. Za klanje svinja se izdaje specijalni sertifikat.
Proces pravljenja može da potraje od 9 meseci do godinu i po dana, u zavisnosti koliko je veliki svinjski but. Počinje se od čišćenja mesa i obrade sa morskom solju, pa se zatim odlaže na dva meseca. Tokom tog perioda se but pažaljivo pritiska, kako bi se krv u mesu osušila. Treba biti pažljiv, kako se ne bi kost smrvila. Kada se u potpunosti osuši, kači na provetrivo mesto.
Istorija pršute
Za pršutu se zna još od davnina, a najverovatnije iz bronzanog doba. Prvi dokazi su još iz keltskih vremena, koji podrazumevaju praksu konzerviranja mesa sa solju i još iz doba Rimljana, koji su uživali u svinjetini, kobasicama i šunkama. Rimski vojnici u dugim pohodima sa sobom su nosili velike količine posoljenog svinjskog mesa i šunku.
Ranije su se svinje gajile samo napolju, gde je bilo vlažno i obraslo šumama. Zimi su ih vraćali nazad i hranili su ih žirovima, koje su skupljali u hrastovim šumama. Nakon opsade Lombardije /569. godine/ socijalni status odgajivača svinja, koji su drugačije nazivani "majstori za svinje" je bio izjednačen onom koji su imali zanatlije. zanimljiva je činjenica da se cena drva izražavala u tzv. svinjskoj ekvivalenciji.
Gali su takođe bili veoma vešti u sušenju svinjskog mesa. Klanje svinja se vršilo zimi, ne pre 15. februara, kako bi se niske temperature iskoristile za soljenje, a prolećni vetrovi za sušenje. To je ostalo i do danas.
Sastav pršute
Nezasićene masti koje se nalaze u pršuti dostižu do 75%, ako se porede sa onima u ribi ili govedini. Osim toga, ovaj delikates je bogat aminokiselinama i važnim elementima, kao što su to cink i gvožđe. Prosečni sadržaj soli u pršuti je oko 6%. Korišćenje dodataka u pravljenju pršute je zabranjeno.
Odabir i čuvanje pršute
Kod nas se pršuta može kuptti u većim marketima ili specijalizovanim italijanskim radnjama. Cena joj je dosta visoka - oko 600 dinara za 100 g. Obratite pažnju na deklaraciju - na njoj treba da piše rok trajanja i proizvođač. Pršuta se čuva u frižideru.
Pršuta u kulinarstvu
Nakon dugog i složenog procesa prerade, pršuta uvek stigne do svojih ljubitelja širom sveta. Primamljiv izgled, nežno roze boja i snežno bela slanina obećavaju istinsko uživanje. Recepata sa pršutom ima bezbroj. Uvek je secite veoma tanko, kako bi maksimalno uživali u njenom neverovatnom ukusu.
Za pršutu nije potrebna termička obrada, jer postaje još suvlja. Obično se tračice dodaju na kraju spremanja jela. Pršutu možete konzumirati sa komadićem aromatičnog parmezana i uz čašu crnog vina - šta može biti bolje predjelo od toga?
Pršuta se koristi za pice, za rolatiće sa tračicama pršute i sirom ili celerom. Ona ulazi u sastav mnogih salata sa rukolom i kozjim sirom. Klasična kombinacija su smokve, pršuta i kozji sir.
Naravno, pršuta je nezaobilazna i kada su u pitanju ukusne špagete sa spanaćem, na primer. Špargle uvijene pršutom i malo propržene u zagrejanom ulju su odlični i prefinjeni rolatići, kojima možete poslužiti goste.
Koristi od pršute
Cink i gvožđe koji se nalaze u pršuti su važni za dobro zdravlje i za normalno funkcionisanje organizma. Gvožđe ima ključnu ulogu u proizvodnji energije, funkcionisanju nervnog sistema. Cink održava balans šećera u krvi, održava čulo ukusa i mirisa, potpomaže rad imunog sistema.
