Slanina

Slanina

Slanina predstavlja tradicionalni proizvod životinjskog porekla koji se vezuje za slovenske narode i u čijim kuhinjama je već duboko ukorenjena. Iako ima sve više protivnika zdrave ishrane, slanina ipak ima i svoje pozitivne strane - osim što je ukusna i osim što je deo skoro svake gozbe, slanina ima i dosta koristi za zdravlje čoveka i njih nikako ne treba potcenjivati.

Slanina je potkožna životinjska mast od praseta ili svinje. Postoje razni načini za pravljenje i čuvanje slanine, a najpopularnije i najlakše je kada se samo posoli. Dimljena slanina se često koristi kao meze uz razna vina, obogaćna raznim začinima i belim lukom, a prepoznatljiva je po svom karakterističnom ukusu. Postoji još i kuvana i pržena slanina. Često se slanina koristi sa kožom životinje. U Kanadi se može naći i slanina od stomaka praset, dimljena, začinjena raznim začinima ili uvaljana u kukuruzno brašno.

Kod južnih naroda slanina i nije toliko popularna, jer klimatski uslovi ne dozvoljavaju da ona dugo traje. Svuda u svetu se slanina koristi u jednom ili drugom obliku, a njena najpopularnija varijanta jeste upravo ona prošarana mesom. Ovakva slanina se smatra tradicionalnim engleskim doručkom, naravno, zajedno sa jajima. U zemljama Zapadne Evrope se slanina služi tanko sečena, ponekada dimljena i začinjena.

Slanina spada u najvrednije masti za telo čoveka - koje se tope na temperaturi tela - oko 37 stepeni. Slanina ima pet puta veću biološku aktivnost od ulja, što znači da se bolje usvaja. Slanina je takođe proizvod od kog se dobija i svinjska mast i čvarci, glavni neprijatelj vitkoj liniji kod nas.

Sastav slanine

Dimljena slanina

Slanina je bogata hranljivim materijama, ima zavidu količinu vitamina i aminokiselina. Ona je izvor vitamina F, koji je važan za imuni sistem. Nedavno je ustanovljeno da slanina sadrži i arahidonsku kiselinu, koja spada u nezasićene masti, a takođe je i jedna od glavnih masnih kiselina. Ova kiselina je deo ćelijske membrane i učestuje u razmeni holesterina. Slanina sadrž dosta zasićenih masti i ne bi trebalo preterivati sa njenom konzumacijom. Holesterola u slanini ima manje nego u kravljem maslacu.

Sastav slanine čine zavidne količine vitamina A, B1, B2, B3, B4, B5, B6, B12, rastvorljiv u mastima vitamin A, kao i vitamin D, vitamin E, karoten, kao i dosta važni minerali - natrijum, kalijum, fosfor, magnezijum, cink i selen. Ova životinjska mast je bogata i velikim brojem aminokiselina, a veliki deo njih spada u osnovne kiseline. Najveće su količine alanina, arginina, valina, glicina, prolina, treonina i asparginska i glumatinska kiselina, koje su deo organskih kiselina. 100 g slanine ima 770 kalorija.

Holesterol u slanini može biti koristan, ako se konzumira 30 g dnevno. To je tako, jer se on aktivno proizvodi u ljudskom organizu, ako se holesterol ne nabavlja iz hrane.

Ako se konzumiraju mal količine slanine, može se sprečiti da organizam proizvodi toliko holesterola. Pored toga, slanina se mnogo bolje usvaja u organizmu od nekih vrsta ulja, a poebno margarina, koji se u suštini skoro uopšte ne razgrađuje u organizmu.

U 100 g svinjske slanine ima: 626 kalorija, 594 kalorija iz masti, 66. 1 g ukupnih masti, 79 mg holesterola, 7.06 g proteina, 26.26 ml vode. Ne sadrži ugljenje hidrate, vlakna niti šećere.

Odabir i čuvanje slanine

Kako bi se ukus i kvalitet slanine očuvali, potrebno je poštovati određena pravila pravljenja i čuvanja slanine. Na prvom mestu - uvek birajte belu i svežu slaninu, jer ako je slanina požutela, to je znak da su masti u njoj počele da se kvare. Tehnologija čuvanja slanine nam je ostala još od naših predaka - treba da bude dobro posoljena i da se čuva isključivo u drvenim posudama.

Drugi način čuvanja slanine je dimljenje. Prvo slaninu treba dobro oprati i okačiti na vetrovitom mestu da se osuši. Samo dimljenje traje dok slanina ne dobije jaku žutu boju. Na kraju ide i dodavanje začina po vašoj želji - aleva paprika, biber, čubar, piskavica, usitnjen beli luk, koji je jedan od obaveznih začina.

Svinjski but sa slaninom

Važno je da se slanina čuva na hladnom i vetrovitom mestu. U najhladnijem delu frižidera meze sa slaninom može trajati do 3 dana, a da se pritom ne dodaju dodatne količine soli. Ako želite da zamrznete slaninu, nije poželjno da ona stoji u zamrzivaču duže od 4 meseca. Zamrzavanje čuva i deo vrednih i hranljivih materija.

Kulinarska upotreba slanine

Još od davnina se kod nas posoljena i začinjena slanina koristi za meze uz vino. Specijalisti preporučuju da se slanina konzumira sa integralnim hlebom, jer se tako obe namirnice odlično usvajaju. Slaninu možete kombinovati sa svežim povrćem, začinjenim uljem i sirćetom.

Važno je znati da kada pržite slaninu, to treba da bude voma kratko. Ako se duže prži, onda to daje prostora da se u njoj stvore toksini i kancerogene materije.

Ako spremate svežu slaninu, onda uvek treba da je propržite u nekoliko kapljica biljnog ulja ili maslaca. Tradicionalno dimljena slanina veoma dobro ide kao sastojak za jela sa sočivom, pasuljem i drugim mahunarkama.

Kada dimljenu slaninu dodajete jelima sa sočivom i kiselim kupusom, nije potrebno da je prethodno propržite. Ako koristite osoljenu slaninu, preporučljivo je da je prvo malo izblanširate, da bi se slani ukus uklonio, pa tek onda da je koristite za spremanje. Možete takvu slaninu staviti u šerpu, preliti hladnom vodom i staviti da se so skine dok se ona kuva na tihoj vatri.

Koristi od slanine

Slaninu kao namirnicu ne treba zanemarivati i treba je uključiti u balansiranu ishranu. Naravno, uvek to treba da bude u malim količinama. Slanina zbog svojih nezasićenih masnih kiselina pomaže u pročišćenju jetre i potpomaže eliminaciju raznih kancerogenih naslaga iz organizma. Bogat sadržaj selena u slanini je važan za osobe kod kojih je deficit ovog elementa prisutan.

Velike količine vitamina F u ovoj potkožnoj svinjskoj masti pomažu da se izgrade nove imune ćelije, što znači da telo može biti dobro zaštićeno od virusa i infekcija. Ovaj vitamin je važn i za profilaktiku ateroskleroze.

Slanina od buta

Arahidonska kiselina u slanini je važna za srčani mišić, a i hormoni ne mogu da pravilno funkcionišu bez nje. Korisne masti u slanini su nezamenljive za organizam čoveka i ima ih oko 10%, sa čim je ovaj svinjski proizvod u velikoj prednosti u odnosu na ulje. ao što smo već i spomenuli, biološka aktivnost slanine je 5 puta veća od aktivnosti ulja.

Još od davnina se slanina koristi i u narodnoj medicini, uglavnom kao lek za spoljašnju upotrebu, tj. za mazanje, a pomaže kod bolova u zglobovima, mastitisa, kod zubobolje, reguliše pokretljivost zglobova nakon povreda, pomaže kod ekcema, itd. Kod nepravilnog rada žuči lekari često preporučuju da jede u malim količinama. Ako sanjate slaninu, to se smatra kao dobar znak i predviđa bogatstvo i zdravlje.

Štetnost slanine

Zasićenih masti u slanini ima mnogo. To vodi i do štetnih posledica za zdravlje, ako se konzumira u velikim količinama. U takvim slučajevima se može pojaviti nepravilno funckionisanje metabolizma, može se povećati rizik od ateroskleroze i raznih oboljenja srca. Prekomerna konzumacija masti, pa čak i kad se radi o onim koje se lako usvajaju, vodi do gojenja.

Ako se ne bavite fizičkom aktivnošću ili se ne krećete mnogo, i samo 10 g slanine dnevno može negativno uticati na vaše zdravlje. Visoki nivoi holesterola imaju razne negativne posledice, a jedne od njih su infarkt ili moždani udar. Dodatni minus je i to što se slanina uglavnom svuda nudi previše posoljena.

Komentari

3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0

Popularni članci danas