Sardela /anchovy/ predstavlja malu ribu, koja pripada porodici Engraulidae. Postoji 144 vrste sardele koje plivaju u vodama umerene temperature. Sardela ima nešto više spljoštenu glavu i velika usta. Ima spljošteno i usko telo, prekriveno padajućim ljuskama, koje obično budu veličine od 2 do 30 cm. Neretko se dešava da i stariji predstavnici raznih vrsta porastu i mnogo više. Boja kičmenog stuba može varirati od zelenkaste do plavkaste. Stomačni deo ove vrste ribe je srebrne boje.
Težina vrsta ove ribe varira. Prosečna težina im je oko 12 g. Mogu se naći u Atlanskom, Indijskom, Tihom okeanu, Crnom i Sredozemnom moru. Sardela zajedno sa lososom, pastrmkom, haringom, oradom, sardinom spada u grupu tzv. masnih riba, koje osim belančevina sadrže i velike količine masti. Sardela se hrani planktonima i malim ribicama, tako što se hrani dvaput ujutru i jednom uveče. Sardelom se hrane mnoge krupne ribe. Ona je meta i raznih ptica, a neke od njih su i kalifornijski braon pelikani. Ribe ove vrste se uvek kreću u jatima.
Vrste sardele
Kao što je već rečeno, u svetu se zna za dosta vrsta sardele. Među najpoznatijima su kalifornijska sardela, japanska i evropska sardela. Kod nas se može naći evropska sardela /European anchovy, Engraulis encrasicolus/. U gornjem delu tela ima tamnoplavu nijansu. Stomačni deo ribe je srebrne ili beličaste boje. Može dostići do 15 cm. U nekim slučajevima i 20 cm. Srednja težina ove vrste dostiže 10 - 12 g. predstavnici evropske sardele žive u raznim prolazima. Mogu se naći na području Crnog mora. Ova riba ne podnosi niske temperature, pa se za vreme niskih temperatura ova riba seli do Turske.
Drgi deo riba se seli u predele južno od Krita. Kada se voda Crnog mora ponovo zagreje u proleće, predstavnici Engraulis encrasicolus se ponovo vraćaju. Polnu zrelost ove ribe dostižu u prvoj godini života. Razmnožavanje im počinje u proleće, a završava se krajem jeseni. Evropska sardela ostavlja ikru oko stotinak kilometara od obale, obično blizu površine vode. Inkubacija ikre traje 40 sati. Životni vek sardele je oko 4 godine.
Istorija sardele
Smatra se da je reč "sardela" dolazi sa Mediterana. Nije jasno da li njene korene treba tražiti u italijanskom, portugalskom ili španskom jeziku. Izvori kažu da se taj naziv koristio u Engleskoj tokom prvih godina sedamnaestog veka. Oni su konzumirali ovu vrstu ribe uz alkoholna pića. Sardela se pominje i u delu Šekspira - Henri IV.
Odatle postaje jasnije da se uz akoholna pića u tadašnjim krčmama služila i sardela. Osim kod Šekspira, ova ribu ribu pominje i doktor T. Vener, koji je poznat po tome što je ukazivao na negativne posledice pušenja. Ovaj lekar je dosta posvećivao pažnju namirnicama i njihovom uticaju na zdravlje čoveka. On pominje sardelu kao namirnicu koju konzumiraju ljubitelji koje čašice, kao i osobe koje hoće da se počaste.
Sastav sardele
Sardela sadrži veliki broj korisnih materija. Među njima se nalaze i masti, omega-3 masne kiseline, proteini. U njen sastav ulaze i natrijum, kalijum, vitamin E, vitamin B6, vitamin B12, kalcijum, gvožđe, mangan, cink, bakar, fosfor, tiamin, riboflavin, itd.
Koristi od sardele
Sardela ima dosta materija u sebi koje su korisne za ljudski organizam. Ona telo snabdeva korisnim proteinima i smanjuje rizik od kardiovaskularnih problema, normalizuje nivo krvnog pritiska. Vredne materije u sardeli snižavaju nivo lošeg holesterola. Konzumiranje sardele makar jednom sedmično pozitivno utiče na kosti i jača ih, a utiče dobro i na mišiće, pa zato treba biti stalno prisutna i u ishrani sportista.
Čuvanje sardele
Ako je sveža, ova riba se ne može na najbolji način čuvati, pa se preporučuje njeno konzerviranje. Za to je treba pažljivo očistiti - prvo glavu, unutrašnjost i škrge, koje se nakon toga operu. Ako ima ljuske, one se takođe uklanjaju. Deo ribe se stavi u posudu, prekrije solju, pa se preko poređaju oš ribe. Na kraju se sve dobro posole i ostavljaju se tako 48 sati (treba da budu poklopljene). So se zatim opere i uklanjaju se kosti. Očišćeno meso se stavlja u posudu sa sirćetom i tako stoji 24 sata. Kada ribe odstoje, onda se operu i iseku se na komade. Posipajte preko zeleniš po izboru, sirće i maslinovo ulje. Marinirano meso stavite u tegle. Čuvaju se u frižideru.
Sardela u kulinarstvu
Sardela ima karakterističan morski ukus, koji se i te kako oseća. Ovu ribu uglavnom preferiraju ljubitelji morske hrane. Posipana uljem, sokom od limuna, lukom, mirođijom i biberom, sardela kao akva postaje nerazdvojni deo mnogih kultura. Osim što se mariniraju, ove ribe se mogu jesti i dimljene, pečene ili pržene. Sardela je nezamenljivi deo salata, sendviča, pica, čorbi, supa, testenina, rižota i drugih jela. Dobro se slaže sa maslinama i sosevima. Pre nego što poslužite mariniranu sardelu, preporučljivo je da je pre toga dobro operete i osušite.
