Prvi podaci o kafi su stari oko 1000 godina, a kafa kao tonizirajuća i korisna namirnica je poznata još vekovima unazad. Do danas je kafa sačuvala svoje mesto kao najpoznatiji i najviše konzumiran napitak, dok su prednosti i mane ovog napitka tema raznih istraživanja, kao i suprotnih mišljenja. Neosporna je činjenica da je kafa moćan antioksidant i blagotvorno deluje na organizam čoveka, naravno, ako se konzumira u određenim količinama.
Istorija kafe
Kafa je drugi najviše konzumiran napitak posle vode, a konkurencija u tom pogledu joj je samo čaj. Zanimljiva činjenica je da se u svetu popije oko 400 milijardi šolja kafe - kao sirovina na svetskom nivou jedino nafta ima veći ekonomski značaj. Etiopljani kafu koriste još od davnina. Arapi su prvi počeli da prave napitak od semenki kafe. Do 18. veka se kafa ograničeno koristila.
Prvi i detaljniji podaci u vezi sa kafom su arapskog porekla, a potiču još od pre 1000 godina nove ere. Najpoznatija i najbolja vrsta kafe jeste Moka, a dobila je naziv po jemenskoj luci Moka. Upravo iz Jemena počinje popularizacija kafe, iako se zemljom porekla smatra Etiopija, gde i do današnjeg dana se kafa može naći kao divlja i samonikla biljka. Kafa polako kroz vekove postaje predmet trgovine na veliko, a takođe se širi celim svetom.
Prvo predstavljanje kafe u Francuskoj se dogodilo 1664. godine, kada je ovaj napitak Luvr Ljudovik XIV na svečanom ručku prvi put probao. Nešto kasnije je kralj izdao dokument kojim je odobrio ovaj napitak. Međutim, kafa u Francusku ulazi na velika vrata nekoliko godina kasnije, u decembru 1669. godine. Kafa se u Italiji pojavila sredinom 17. veka.
Prema legendi, monasi - kapucini su u jednom od manastira koji se nalaze severno od Rima napravili kapućino - danas jedna od najpoznatijih vrsta italijanske kafe. Kao i sve askete, oni su bili lišeni od ovozemaljskih uživanja, ali su izumeli jedno takvo - da piju kafu samo sa mlekom, koje su pre toga mutili nad vrućom parom dok ne dobiju veliku vazdušastu penu. Kako bi mlečna pena bila trajnija, u procesu mućenja su ovi monasi dodavali po kašiku guste pavlake.
Gajenje kafe
Drvo kafe spada u tropske biljke. Potrebno mu je mnogo vlage i toplote, a jako sunce na ovo drvo utiče negativno, pa je to razlog da se na plantažama sadi i drugo drveće, kako bi mu se obezbedila hladovina. Ako se ostavi da raste slobodno, drvo kafe može dostići visinu i više od 10 m. Drvo kafe pripada rodu Coffea i porodici Rubiacae. Industrijski se uzgajaju samo osnovne vrste: Coffea Arabica (ili samo Arabica), Coffea Liberica i Coffea Robusta (ili samo Robusta).
U zrnima kafe ima 0.6 do 2.4% alkaloida kofeina (koji je svojim većim delom povezan sa hlorogenovom kiselinom), azotnih materija, masti, šećera, organskih kiselina i još drugih materija. Plod kafe sazreva 9 meseci nakon cvetanja i može se već brati. Branje kafe obavlja se ručno. Glavni period za branje kafe traje oko 4 meseca za sortu Arabica, dok za kafu Robusta to traje malo duže. Kako bi se dobila kafa prijatnog ukusa, zelena zrna se čuvaju nekoliko godina da sazre.
Sastav kafe
Hemijski sastav kafe je veoma složen. Važno je pomenuti da postoje značajne razlike u sastavu sirove i pečene kafe. Od velikog značaja je i poreklo kafe, a kod pečenja kafe - stepen i trajanje pečenja.
Sirova kafa sadrži: 8.15% vode, 11.3% proteina, 4.14% mineralnih soli, 10.95% masti, 47% nerastvorljivih materija.
Vodeni rastvor kafe ima procenat kiseline oko 29%. On sadrži 5.25% proteina koji su rastvorljivi u vodi, 1.99% kofeina, 5.7% hlorogenu kiselinu, 5.3% saharoze, 10% neodređenih materija.
U procesu pečenja gubi veliku količinu vode, a zbog procesa stvaranja gasova, povećava svoju veličinu. Gubljenje na težini dostiže do 23%. U zrnu kafe u malim količinama se mogu naći jabučna, oksalna, pirogrožđana i limunska kiselina.
U kafi se nalaze i male količine sumpornih jedinjenja, koje postaju toksične u kiseloj sredini.
Odabir i čuvanje kafe
U najkvalitetnije kafe se ubrajaju arapska Moka i kolumbijska, a za njima su odmah i gvatamalska, brazilska i jamajska. Razlikuju se po veličini zrna, a takođe i po ukusu, boji i mirisu, po apsolutnoj i relativnoj težini i po procentu alkaloida. Pečena kafa se čuva u dobro zatvorenim posudama na hladnom mestu najviše do 6 meseci i pritom neće izgubiti svoju aromu. Rok čuvanja mlevene kafe je mnogo manji - 7 - 8 sedmica.
Kulinarska upotreba kafe
Zrna kafe se najviše koriste za pravljenje toplog kofeinskog napitka, bez kog milioni ljudi ne mogu da zamisle dan. Espreso je jedan od najrasprostranjenijih oblika kafe. Najčešća vrsta kafe sa kojom se pravi espreso jeste Robusta. Ona ima najveći sadržaj kofeina i jeftinija je, pa je zbog toga i najviše rasprostranjena.
Švarc kafa je druga najviše rasprostranjena varijacija kofeinskog napitka. Ona je lakša od espresa, a za pripremu ove kafe je potrebno više vremena, jer kipućoj vodi treba vremena da prođe kroz krupno mlevenu kafu.
Osim samostalno, kafa se može piti u kombinaciji sa mlekom, šlagom, cimetom, pa čak i viskijem. Ukus kafe sa mlekom je najpoznatiji, a ujedno predstavlja i najčešću kombinaciju. Različiti ukusu su podstakli ljude da eksperimentišu u pripremanju kafe. Leti niko ne voli tople napitke, pa se zbog toga pojavila i hladna kafa, poznata i kao frape ili ajs kafa (ledena kafa).
Na bazi espresa se prave razni napici i mešavine, a jedna od njih jeste - kapućino. Kafa se koristi za pravljenje sladoleda, kolača i kremova. Jedan od najpoznatijih kolača - tiramisu, svoj božanstven ukus ima upravo zahvaljujući kafi.
Koristi od kafe
Svakodnevno i umereno konzumiranje kafe - čiste, sa mlekom, šećerom ili šlagom, odlično je sredstvo za održavanje ne samo tonusa, već i celokupnog zdravlja. Osim što kafa pomaže u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, ona takođe smanjuje rizik od oboljenja raka debelog creva, od Parkinsonove bolesti i od stvaranja kamena u bubrezima. Kafa koja se popije tokom dana poboljšava koncentraciju i poboljšava fokus, a sve to zahvaljujući kofeinu koji sadrži.
Pored toga, kafa pozitivno deluje i na raspoloženje jer sadrži prirodne antioksidanse. Ako je proces pečenja kafe bio prema propisima, materije hininske kiseline utiču na nervne ćelije, pritom blokirajući želju za alkoholom ili narkoticima, povećava samopouzdanje i uklanja sklonost ka depresiji. Ispijanje dve do četiri šolje kafe dnevno ne škodi organizmu, a ujedno i smanjuje rizik od pojave dijabetesa tipa 2, koji se dobija zbog gojaznosti, stresa, naslednih genetskih faktora.
Štetnost kafe
Umereno konzumiranje kafe - do 3 šolje na dan se smatra korisnom. Ona tonizira, olakšava i poboljšava varenje. Problemi se mogu pojaviti ako pijete 6 šolja kafe dnevno. Posledice prekomerne konzumacije kafe su aritmija, drhtavica, povećana nervoza, pa čak i pojava fobija. Koliko i da ima pozitivnih osobina, ni u kom slučaju ne treba preterivati sa kafom. Kafu ne bi trebalo da piju osobe koje imaju probleme sa želucem - gastritis, kolitis ili čir.
Konzumiranje kafe se ne preporučuje ni ženama u menopauzi. Kafa i drugi napici koji sadrže kofein doprinose razvoju osteoporoze (oštećenje skeleta, koje se karakteriše smanjenom koštanom masom: osteon - kost, poros - rupa), smanjenju kalcijuma u organizmu, što sa svoje strane povećava rizik od preloma kostiju. Prekomerno konzumiranje kafe (8 i više šolja dnevno) takođe povećava opasnost od gubitka ploda kod trudnica, a rizik je triput veći kod budućih majki koje uopšte ne konzumiraju kafu.
