Goveđe Meso

Goveđe meso

Kao namirnica govedina je poznata još od davnina. Rimljani, Nemci i Kartaginjani su gajili ovu vrstu stoke i koristili su je na najrazumniji mogući način. Danas svaka zemlja gaji na svoj način i prilagođava svojim uslovima.

Govedo spada u životinje koje pasu travu i koje već vekovima ljudi gaje na prostorima Azije, Evrope, Bliskog Istoka i Severne Afrike. Smatra se da su se goveda počela gajiti u okviru poljoprivrednog gazdinstva na Kritu i severnom delu Anadolije.

Prvobitni predstavnici goveda su bili mnogo veći nego danas, a prema nekim izvorima, bili su veći i od današnjeg vola. Vremenom prvobitni tip daje prostora da se veštačkim putem dobijaju goveda, tj. da se selektuju vrste koje su bile veoma cenjene u prošlosti zbog visoke vrednosti mesa, mleka i kože.

Kroz stotine pokolenja pojedine selektovane vrste su bile odgajane samo za meso, a druge - specijalno samo za mleko. Danas postoji nekoliko vrsta goveda i bezbroj veštačkih selekcija. Od svih vrsta, samo 32 vrste su klasifikovane kao dobar izvor kvalitetnog mesa. Dokazano je da ukus i ćilavost mesa zavise kako od sorte, tako i od uzrasta i načina gajenja goveda.

Rolat od govedine

Sastav govedine

Govedina sadrži vodu i belančevine, velike količine kalijuma i natrijuma. U njegov sastav ulazi veliki broj vitamina - E, K, B6 i B12, mineralne materije - fosfor, magnezijum, mangan, bakar, selen, gvožđe, tiamin, cink i holin. U govedini ima takođe i asparaginske kiseline, alanina, arginina, glutaminske kiseline, cisteina, histidina, triptofana, itd.

100 g govedina ime oko 155 kalorija, 20 g belančevina, 7 g masti, 0g ugljenih hidtrata, 330 mg kalijuma, 62 mg holesterola.

Odabir i čuvanje govedine

Kod govedine se gleda starost goveda, količina masti i stepen prošaranosti komada mesa. Što je više prošarano, toliko je meso mekše i sočnije. Boja i tekstura su takođe od velike važnosti kada je u pitanju izbor goveđeg mesa.

Govedina prvoklasnog kvaliteta je, naravno, veoma skupa. U tu katergoriju spadaju najaromatičnija i najmekša mesa. Meso koje kupujete treba da bude jarkocrvene boje. Izbegavajte govedinu koja je sivkaste boje i koja ne izgleda sveže. Ako u pakovanju ima dosta vode, to ukazuje da je meso već bilo odmrzunuto, pa ga zato nemojte kupovati.

Pršuta

Preporučljivo je da kupujete komade mesa koji su bez kosti i koji su dobro isečeni - malo su skuplji, ali zato se meso može više iskoristiti. Govedina se čuva kao i ostala mesa - u frižideru ili zamrzivaču.

Govedina u kulinarstvu

Rebra, ribica i krmenadle od rebara, kontrafile, kare se obično spremaju tako što se peku u rerni, na roštilju ili tako što se griluju. Neki od njih se mogu i sotirati.

Manje meko goveđe meso obično sadrži više mišićnog tkiva i manje masti. Zato ga je najbolje dinstati ili dugo kuvati. Žilavija govedina podrazumeva meso od prsa, plećke, šola, vrata i buta.

Ako želite da vam se govedina brže skuva, izlupajte meso drvenim čekićem, a vodi dodajte 2-3 kašike sirćeta. Preporučujemo vam da govedinu kombinujete sa povrćem.

Govedina se odlično kombinuje sa začnima. Lovorov list je univerzalni začin kojim možete začiniti pečenu govedinu. Drugi začini koji se odlično slažu uz ovo meso su kumin, mlevena aleva paprika, biber, origano, majčina dušica, ruzmarin /budite oprezni sa količinama/, korijander, piment, estragon i žalfija. Naravno, postoje i začini koji se nikako ne slažu sa ukusom govedine. Tu spadaju nana, bugarski luk, piskavica i čubar.

Koristi od govedine

Goveđa šnicla

Govedina je jedan od najboljih izvora vitamina B12, a pored toga je i odličan izvor proteina. Vitamin B12 učestuvije u izgradnji nervnih ćelija i održava normalno stanje nervnih i krvnih ćelija. Goveđe meso sadrži veoma male količine masti. Ima visok sadržaj gvožđa, što ga čini odličnim kao hrana za decu i trudnice. Ovo meso je takođe odličan izvor cinka, koji potpomaže aktivnost imunog sistema.

Fenilanin je aminokiselina koja se može sresti u goveđem mesu u velikim količinama. Ona utiče na razne reakcije u organizmu, a najinteresantnije je da fenilanin na prvom mestu deluje protiv depresije i povećava nivo norepinefrina u mozgu. Na drugom mestu se nalazi kreatin - fosfat koji ima ključnu ulogu za dobijanje energije u ćelijama.

Štetnost govedine

Pored raznih koristi, konzumacija govedine ima i nekih svojih negativnih strana. Prečesta konzumacij aovog mesa se dovodi u vezu sa visokim rizikom od srčanih oboljenja, jer u jemu postoje masti koje utiču na povećanje nivoa holesterola.

Sa svoje strane, holesterol je odgovoran za gojaznost, a problemi koje su posledica toga nimalo nisu bezopasni. Naravno, umerena konzumacija govedine ne može prouzrokvati nevolje, već naprotiv - obezbediće organizmu gvožđe i druge potrebne vitamine i minerale.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji