Karaš /Carassius/ predstavlja rod slatkovodnih riba. Karaš pripada porodici Šarana. Mogu se naći na mestima sa ustajalom vodom. Hrane se vodenim biljkama, dok neke vrste mogu biti i svaštojedi. Kod ovih riba je zanimljivo što mogu izdržati žive do 2 dana, ako su uvijene u mokru hartiju. Kod nas je karaš dosta rasprostranjen.
Vrste karaša
Kod nas se najviše zna za srebrnog i zlatnog karaša. Srebrni ima izduženo telo. Velike ljuspe ove vrste imaju karakteristične srebrne nijanse. Raste brže od zlatne vrste i može dostići dužinu od 35 - 40 cm. U nekim slučajevima, težina ove ribe može biti preko 1 kg.
Zlatni karaš je poznat po bakarnoj ili zlatno - braon boji svojih ljuspi. Ponekada delovi tela ove vrste imaju crveni odsjaj. Zlatni karaš je relativno krupniji od srebrnog i mogu da dostignu težinu do 3 kg. Što se tiče dužine, uglavnom su iste dužine kao i srebrna vrsta.
Karakteristike karaša
Srebrni karaš obitava u muljevitim i mirnijim vodama. Posebno ih privlače vode čije je dno pokriveno blatom. Srebrni karaš se uglavnom hrani fito i zooplanktonima. Tokom hladnih perioda karaš se obično zavuče u muljevito dno i ulazi u letargično stanje. Srebrni karaši dostižu polnu zrelost između treće i četvrte godine života, dok se razmnožavanje odvija od maja do jula. Temperatura vode treba da bude oko 15 stepeni, kako bi se proces odvio, a ikra pada na vodene biljke, gde biva oplođena.
Zlatni karaš takođe obitava u vodama sa blatnjavim dnom. Kao i svoj rođak, i ova vrsta zimu provodi u letargičnom stanju. Zlatni karaš se hrani podvodnim biljkama i hranom koji ribari spuste u vodu. Zlatna vrsta karaša dostiže polnu zrelost nakon pete godine života, a ponekada to može biti i u četvrtoj. Kako bi se ikra izbacila, tremperatura vode treba da bude najmanje 14 stepeni. Ikra se lepi za podvodne biljke i odmah se oplođuje. Proces traje 2 - 3 dana.
Pecanje karaša
Karaš se peca veoma lako, pa je laka meta čak i za neiskusne ribolovce. Pre nego šo bacite udicu, treba da dobro proučite okolinu i da budete sigurni da prirodni uslovi garantuju prisustvo karaša u vodama.
Ako ste sigurni da je dno vodene površine blatnjavo i muljevito, obratite pažnju na mehuriće u vodi - oni su znak da primerci karaša postoje u takvoj vodi. Ako ćete koristiti prihranu, onda nemojte preterivati sa količinama. Poenta nije da se riba zasiti, već da joj privučete pažnju. INače, mamce možete naći u specijalizovanim radnjama ili da koristite namirnice kao što je mrvljeni hleb.
Karaš se hvata na dnu, pa zaim pluta po površini. Za udicu se koriste zrna kukuruza, kuvana pšenica, beli crvi, testo, itd. Ponekad se dešava da riba u određenom trenutku vuče udicu, a da već u drugom ne pokazuje nikakvo interesovanje. Iz tog razloga se preporučuje iskusnijim pecarošima da imaju uvek nekoliko vrsta mamca. Što se tiče ribolova sa plovkom, može se početi još tokom prvih prolećnih dana. Hvatanje uz pomoć plovka je dobro ako ne želite da uhvatite krupne primerke ribe. U suprotnom, bolje je da hvatate sa dna.
Čišćenje karaša
Kao što je već poznato, karaš ne spada u krupne ribe, ali ipak ima dosta kostiju. Pre nego što se počnete sa čišćenjem, ribu bi trebalo dobro oprati hladnom vodom. Nakon toga se uklanja krljušt. Sitnije ribe, do 100 g, se prže cele, a po želji možete ukloniti glavu ili rep. Krupni primerci se prepolove uzdužno, pa se riba očisti od iznutrica i ostalog, što je potrebno. Nakon toga se meso još jednom može oprati i osušiti. Često se dešava da karaš ima miris vode u kojoj je obitavao.
Kako bi uklonili taj miris, očišćeno meso potopite u sveže mleko. Budući da su upecani primerci uglavnom ženskog pola, u stomaku ribe se često može naći ikra. Ikru očistite od skrame, pa zatim operite. Ostavite na stranu, dok se voda ne ocedi, pa zatim posolite i stavite u teglu. Ovakav kavijar se može čuvati u frižideru dve nedelje. Kada dobije narandžastu boju, može se spremati.
Spremanje karaša
Meso karaša ne spada u najfinija, ali ipak se ne može poreći da je ovo meso ukusno, ako se dobro očisti i spremi. Tačna je i činjenica da ova riba ima dosta kostiju, ali se male kosti tokom prženja otope, tako da ćete uložiti trud samo oko čišćenja krupnijih. Veći karaši se mogu koristiti za pripremu raznih jela, za razliku od manjih primeraka. Oni se mogu peći, pohovati, marinirati, dimljeni kuvati. Ova riba se odlično slaže sa paradajzom, šargarepom, belim lukom, krompirom i kuvanim pasuljem. Začini koji idu uz ovu ribu su peršun, mirođija, biber, selen, kurkuma, itd.
Koristi od karaša
Karaš sadrži korisne vitamine kao što je A, B, C, D i E. Ova riba je takođedobar izvor bakra, cinka, mangana, joda, itd. Konzumacija ove vrste ribe (a i ne samo) deluje okrepljujuće na ceo organizam, podstiče rad mozga i poboljšava mentalne sposobnosti. Konzumiranje ribe je dobro i za vid, pa je to razlog zašto naučnici savetuju da se riba jede najmanje jednom sedmično.
