Kornišoni predstavljaju sitne kultivisane krastavčiće koji se gaje na mnogo mesta u svetu. Oni su podvrsta običnog krastavca (Cucumis sativus) i ubrajaju se u porodicu Tikvi (Cucurbitaceae). U zemljama engleskog govornog područja poznati su pod nazivom Gherkin, a u francuskoj se nazivaju cornichon. Postoje najrazličitije vrste kornišona.
U suštini, kornišoni su jednogodišnja biljka u formi lijane, dok lijane mogu da im budu dugačke od 3 do 5 metara. Stabla kornišona lako mogu da budu polomljena, jer su krhka. Ona su obilno pokrivena vlasima i imaju mnogo grana. Listovi su obojeni tamno zeleno. Mogu da bugu blago rasčlanjeni. Cvetovi kornišona su žuto obojeni. Plodovi različitih vrsta se najviše razlikuju po veličini.
Obično su dugi od 4 do 8 centimetara. Obojeni su svetlo do tamno zeleno. Oni su izduženi sa hrapavom površinom. Pokriveni su bradavicama. Nije isključeno da imaju i bodlje. Meso ploda je hrskavo, ima prijatan i svež ukus. Aroma mi je takođe lagana i prijatna. Kornišoni se gaje u plasteniku. Za njih je karakteristično da dobro rađaju. Oni se široko upotrebljavaju marinirani ili u svežem stanju
Sastav kornišona
Korinišoni sadrže veliku količinu vode. Oni su izvor vlakana, vitamina A, vitamina C i dr.
Gajenje kornišona
Kada ste rešili da gajite kornišone treba da ste sigurni u pouzdanost podloge. Preporučljivo je da je topla, bogata hranljivim materijama i da je drenirana. Pre direktnog sejanja njena temperatura ne treba da bude niža od 12 stepeni.
Razvijanje rasada oduzima oko tri nedelje, ako je temperatura za vreme klijanja bila bar 20 stepeni. Dobijeni rasad treba da bude zasađen. On se raspoređuje tako da biljke mogu slobodno da se razvijaju. Za gajenje im je neophodna čvrsta konstrukcija oko koje lijane mogu da se uvijaju.
Prednost ove metode je što se plodovi ne blatnjave. Kada gajite kulture ovog tipa imajte u vidu da imaju potrebu za čestim đubrenjem. Preporučuje se ishrana u kapljicama. O vrstama đubriva koja su vam potrebna saznaćete u specijalizovanim prodavnicama gde ste kupili semenje za kornišone. Ono može biti različito u zavisnosti od sorte krastavčića.
Drugi faktor koji je od velikog značaja pri pravilnom gajenju kornišona je obilno navodnjavanje. Biljke imaju najveću potrebu za polivanjem dok formiraju plodove. Ponekad kornišoni mogu da budu ugroženi pri jakom vetru. Eto zašto je dobro kada se pravi zasad da se izabere mesto koje je na zavetrini. Ili da se oko samih biljaka zaseju druge kulture koje će ih čuvati od vetra.
Drugi minus kornišona je što može da ih napadne korov. Zato redovno treba da se čisti područje između odvojenih biljaka. Kada vršite tu radnju pazite da ne uništite zasade jer su njihova stabla mnogo krhka. Imajte takođe u vidu da kornišoni imaju plitko postavljen koreni sistem koji je takođe lako ranjiv.
Izbor i čuvanje kornišona
Kada nemamo mogućnost da gajimo kornišone u svom domu možemo da ih kupimo na pijaci. Srećom u trgovačkim lancima već se nudi velika raznovrsnost ovog povrća. Pre nego što kupimo određenu količinu krastavčića, ipak treba dobro da ih pogledamo. Oni treba da su sveže zelene boje i čvrste strukture. Ni u kom slučaju ne treba da se kupuju kornišoni koji su omekšali, koji su zbrčani i koji puštaju neprijatan miris.
Po pitanju čuvanja krastavčića nisu neophodne nikakve specijalne mere. Dovoljno je da ih stavite na hladno mesto (podrum, ostava) ili u frižider. Ako se čuvaju na taj način, moći će da sačuvaju svež oblik naredna 3-4 dana. Ipak vam preporučujemo, ako kupujete kornišone u trgovačkim lancima da ih upotrebite za dan-dva jer se ne zna pre koliko vremena su bili otkinuti.
Spremanje kornišona
Kornišoni umju sjajne kulinarske kvalitete. Mogu da se koriste u svežem stanju ili da se mariniraju. Kada se stavljaju samostalno u turšiju, začinjavaju se solju, šećerom, sirćetom. Stavljaju se biber, slačica, mirođija, piment, ren, lovorov list, beli luk i luk. Kornišoni mogu da se stave u turšiju u kojoj su šargarepa, paradajz, karfiol, tikvice, kupus, paprike i dr.
U svežem stanju kornišoni mogu da se ubace u svakakve salate. Oni opušteno mogu da zamene obične krastavce. Kombinuju se sa različitim klicama, lisnatim povrćem, pečurkama, maslinama, fileima, šunkom, mekim i tvrdim sirevima. Uopšte to kako ćete ih kombinovati je jedino pitanje ličnog ukusa.
Koristi od kornišona
Koristi od ovih sitnih krastavčića je mnogo. Na prvom mestu oni su korisni jer snabdevaju organizam velikom količinom vode i čuvaju od dehidratacije. Unutrašnjost kornišona može da se upotrebi i sa ciljem ulepšavanja jer hrani, hladi i umiruje kožu. Oni se stavljaju u mnogo domaćih maski za lice. Smatra se da pomažu kod tamnih krugova oko očiju.
Samlevena unutrašnjost kornišona može da se koristi kod nadražene ili upaljene kože. Preporučuju se i kod opekotina od sunca. Druga prednost kornišona je što su dijetalni i mogu da se jedu u velikim količinama, a da se to ne odrazi pogubno na težinu. U suštini, meni u kome ima kornišona može da vam pomogne da skinete koji kilogram.
