Žute šljive, poznate još i kao ringloti, predstavljaju kultivisano voćno drvo koje pripada rodu Šljiva (Prunus). Smatra se da su žute šljive podvrsta obične šljive (Prunus domestica). Gaje se pretežno u zapadnoj Evropi, gde postoji mnogo vrsta ove podvrste. Mogu da se gaje i kod nas. U Nemačkoj ove šljive se nazivaju Reneklode ili Ringlotte, u Poljskoj i Češkoj su poznate kao ringle, u Mađarskoj - kao ringló. U Slovačkoj se nazivaju ringloty, a u zemljama engleskog govornog područja - Greengages.
Žuta šljiva nije naročito veliko drvo. Po visini dostiže 7-8 metara. Krošnja drveta je blago zaobljenog oblika. Kora je obojena u sivo. Mlade grane neretko su oborene. One su obojene crveno-braon. Listovi su elipsodinog oblika, dugi od 6-12 centimetara. Širina može da im dostigne 5-6 centimetara. Oni su kožasti sa zaoštrenim krajem. Cvetovi su sami. Cvetaju zajedno s pojavom listova. Plodovi su zaobljeni i maju košticu. Boja ploda je različita kod različitih vrsta. Mogu biti obojenu u zelenkasto, žućkasto, plavo i dr.
Vrste žute šljive
Kao što smo već spomenuli postoji mnogo vrsta ove podvrste. Kod nas je poznata takozvana altanova žuta šljiva. Odlikuje se krupnim voćem težine do 45 grama. Ono je zaobljeno i blago spljeskano u delu prema drški. Mesnati deo je žut, vodenast, dosta saldak, hrskav, prijatan za konzumaciju. Ima i privlačan miris. Koštica se odvaja lako od vodenaste konzistencije.
Mesnati deo je pokriven žutom do ružičastom kožom. Nije isključeno da po njoj budu sitne crvenkaste mrlje i voštani lepak. Plodovi altanove žute šljive se koriste u kulinarstvu i koriste se u proizvodnji rakije. Ova vrsta je otporna na suvoću i ralativno izdržljiva na niskim temperaturama. Može da se gaji i u višim regijama. Nije joj naročito izbirljiva u pogledu podloge. Plodovi su joj spremni za branje sredinom avgusta.
Poznata je još i zelena žuta šljiva. Ona je drvo koje dobro raste i koje formira ovalnu krošnju. Plodovi su zaobljeni, težine oko 30-35 grama, obojeni u žuto. Mesnati deo je žućkast, vodenast, sa slatko kiselim ukusom. Koštica se odvaja relativno lako. Plodovi su pogodni za konzumaciju u svežem stanju ili nakon termičke obrade. Krupna zelena žuta šljiva je među voćem koje cveta relativno rano. Nije mnogo osetljiva na kasna prolećna zahlađenja. Smatra se da ova vrsta ne pada pod uticaj truljenja zbog rane suše.
Sakupljanje i čuvanje žutih šljiva
Žute šljive se skupljaju tako što se drvo otrese. Za tu svrhu grane mogu da se razdrmaju. Voćke se skidaju i kada se malo pritisnu štapom. Dobro je da je pre mlaćenja zona ispod drveta očišćena od trave i otpadaka. Još lakše ćete obaviti taj zadatak ako rasprostrete najlon ili platno ispod voćke. Ako su plodovi obrani a delimično su sazreli mogli bi da izdrže transport. U suprotnom mogu da istrule.
Ako nemate mogućnost da gajite žute šljive, možete da ih kupite na pijaci. Gledajte da šljive budu čvrste, glatke i bez oštećenja po površini. Od njih ne treba da se oseća neprijatan miris. Ako zapazite da su voćke previše meke i čudno mirišu bolje ih ne uzimajte. Ako su žute šljive kojima raspolažete delimično sazrele mogu da se čuvaju nekoliko dana na hladnom mestu. Ako su ipak dobro uzrele, nije preporučljivo da čekate dugo na njihovu upotrebu. Postarajte se da ih pojedete što je moguće brže.
Žute šljive u kulinarstvu
Žute šljive su voće koje može da se koristi u kulinarstvu na isti način kao voće domaće šljive. Uspešno se upotrebljavaju u različitim pecivima, oključujući torte, kolače, pite, tartalete, keks, uskršnje kolače, rolate. Koriste se u pravljenju džemova, želea, kompota, kompota od suvog voća. Od njih mogu da se naprave nektari, sokovi pa čak i rakija. U nekom zemljama od njih se proizvodi i vino. U svežem stanju mogu da se ubace u svakakve voćne salate. Posebno prijatna kombinacija je između žutih šljiva i citrusnog voća kao što su pomorandže, mandarine, kivi, banane i dr.
Predlažemo vam ideju za voćno salatu sa žutim šljivama koja se pripema veoma brzo.
Neophodni sastojci: 100 g žutih šljiva, 1 kivi, 1 pomorandža (velika), 5-6 komada jagoda, 1 jabuka, 1 kašika meda, 5 kašika tečne pavlake, 2 kašike oraha (mlevenih), 1 prstohvat cimeta.
Način pripreme: Operite dobro voćke i očistite ih. Isecite ih na kocke srednje veličine. Sipajte voće u duboku posudu i dodajte im pavlaku i med. Promešajte sve sastojke i sipajte salatu u manje posudice. Pospite odozgo cimetom i mlevenim orasima.
Koristi od žutih šljiva
Žute šljive su preporučljive za konzumaciju jer su izvor proteina, vitamina A i vitamina C. Voćkice sadrže još fosfor i kalijum. Njihova konzumacija deluje ojačavajuće na imuni sistem. Jedinjena koja se u njima nalaze pomažu za bolju razmenu materija. Ove šljive imaju detoksikujuće dejstvo. Prema nekim specijalistima žute šljive pomažu kod ljudi koji iskazuju paniku, nervozu, neobjašnjiv strah. One deluju blagotvorno još kod noćnog mokrenja kod dece.
