Porto predstavlja pojačano liker vino, karakteristično za Portugaliju. Piće je popularno još pod nazivom Portvajn. Ono se priprema u severoistočnim predelima zemlje i tačnije u dolini reke Duro. Odlikuje se zlatastom do karamel bojom.
Istorija porta
Porto je vino koje ima bogatu istoriju. Njegovo poreklo neočekivano se povezuje sa Engleskom. Englezima su se dopadala francuska vina, ali sticajem oklonosti otkrili su čari portugalskih vina. Tokom druge polovine 17. veka u manastiru Lamego, koji se nalazi na oko 90 km od grada Porto, sveštenik je ugostio engleske trgovce prijatnim i aromatičnim crnim vonim, koje je osim toga bilo i mnogo slatko. Piće se izuzetno mnogo dopalo gostima i oni su se zainteresovali za njegovo poreklo. Tada je sveštenik otrkio tajnu njegovih osobina. Pre nego što vino potpuno fermentiše, dodaje mu se vinski destilat.
Proizvod je inače trebalo da bude prenesen u Englesku i da ne izgubi svoju čar na putu do tamo. Eto zašto je rešeno da mu se doda nevelika količina brendija, da ga stabiliše. Tako je vinski napitak postao jači i još slađi. Interesantno je da je mesto gde se sprema impresivno vino postalo prvi klasifikovan vinski region u svetu. Do danas ovo vino se proizvodi u nekoliko zemalja, ali pravi ljubitelji su kategorični, da autentično vino može da se napravi jedino u severoistočnoj Portugaliji.
Proizvodnja porta
Tokom godina proizvodnja vina Porto se blago promenila. To ja najviše zbog pojave savremenih tehnologija. Ipak još postoje i proizođači vina koji se staraju da se drže tradicije. Tako na primer oni još uvek gnječe voće nogama, a taj proces se dešava u kadama specijalizovanim za tu svrhu. Nakon toga dolazi na red fermentacija. Proces oduzima do tri dana. Kada se polovina prirodnog grožđanog šećera pretvorila u alkohol, dodaje se još alkohola. Nakon toga vino treba da odleži u hrastovim bačvama.
Ovde je veoma važan trenutak premeštanja materijala nekoliko puta, što se radi da bi se oslobodio mulj. Za ležanje vina koriste se jedino kace od francuskog, protugalskog ili američkog drveta. Vino se ostavlja da stari između 3 i 6 godina. Ovaj period je praćen posebnim zakonom. On je važan jer zahvaljujući stanjanu visok sadržan tanina u vinu se balansira.
Karakteristika porta
Porto je vino koje ne može da bude zaboravljeno, čak i ako se proba samo jednom. Kao što smo već spomenuli, boja mu je tamno zlatasta. Različita vrsta, spremljena od belog grožđa inače je obojena u belo. Porto se karakteriše delikatnim, balansiranim i istančanim ukusom.
Pri probanju se osećaju različite voćne note, koje podsećaju na jagode, breskve, ananas. Prepoznaju se i neke medene nijanse. Celo bogatstvo i punoća napitka je zahvaljujući činjenici da u proizvodnju ulazi više od 15 različitih vina. Tako dobijamo sveže, slatko vino, zasićenog ali istovremeno mekanog ukusa. Sadržaj alkohola u piću obično je između 19 i 22 procenta.
Vrste porta
Poznato je nekoliko različitih vrsta Porto vina. Ono se razlikuje po uzrastu, dok se razlikuju dve vrste - Porto koji je odležao pre flaširanja i Porto koji je odležao nakon flaširanja.
Porto koji većina ljudi može sebi da priušti je takozvani Ruby Port. To je relativno mlado piće koje se sprema od ne toliko izabranih žetvi. Pušta se na tržište nakon otrilike tri godine.
Najluksuznija porto vina se nazivaju Tawny Ports. Ona su preferirana jer kod njih nema mulja. Druga vrsta veoma cenjena od strane poznavaoca je Colheita Port. Tu imamo vino proizvedeno od grožđa jedne žetve. Ono leži u kaci bar osam godina pre flaširanja.
Ljubitelji su upoznati i sa Vintage Port, kod koga je vino proizvedeno materijalom od veoma dobrih rasada loze. Da bi pokazalo puni potencijal potrebno mu je oko dve decenije.
Poznato je i White Port. U sastav ove vrste ulazi belo grožđe. Ovo vino se odlikuje žućkastom obojenošću. Suvo je i slatko.
Čuvanje porta
Kao i druga vina, porto treba da se čuva na hladnom i tamnom mestu. Napominjemo da se čuvanje vina u frižideru smatra grubom greškom. Dovoljno je da ga stavite u podrum, ostavu ili prostoriju koja se ne greje. Ako vino nije otvoreno može da se stavi i u ležeći položaj. Inače, kada se otvori treba da stoji uspravljeno.
Serviranje porta
Pre serviranja porto vino treba da bude blago ohlađeno. Različite vrste se hlade na temperaturi između 16 i 20 stepeni celzijusa. Tawny port se servira malo hladnije. Kad serviramo porto podrazumeva se da možemo da ga sipamo u klasičnu čašu za vino, ali ipak možemo da koristimo i specijalne čaše za porto. Ona je srednjeg obima, ispravljene nožice i veoma delikatnih krivina. Čaša za porto se širi jedva vidljivo u donjem delu, a u zoni nožice se savija. U oblasti grla takođe je jedva sužena.
Kad je u pitanju hrana s kojom možete da kombinujete vino, imate bogat izbor. Tamne vrste porta se serviraju na kraju večere, i to najviše one koje su odležale duže vreme. One se kombinuju i sa različitim desertima ili slanim keksom. Odgovarajuća kombinacija vinu je i desert sa crnom čokoladom. Neki gastronomi ga hrabro kombinuju i orašastim plodovima i sirevima, uključujući čedar i buđavi sir.
