Žirovi

Žirovi

Žirovi su plodovi hrastovog drveta Quercus koje se sreće u mnogo različitih vrsta. Predstavnici ovog roda su rasprostranjeni na nekoliko kontinenata. Mogu da se vide u SAD, Meksiku, Kini, Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj, Estoniji, Litvaniji, Letoniji, Poljskoj, Moldaviji, Rumunji, Srbiji.

Na našim prostorima hrast je jako rasprostranjen, a sa njim i žirovi. U različitim krajevima zemlje poznati su po specifičnim nazivima. Osim žir, plod hrastovog drvo se naziva veštica, pozlaćeni, žut i dr.

Žirovi su kompaktne veličine. Dugi su između jedan i pet centimetara, a omotač im dostiže od 1, 5 do 3, 5 centimetara. Žirovi imaju jedno seme (ponekad i više) koje je pokriveno lomljivom ljušturom.

Seme zri oko šest meseci ili godinu dana. Ponekad zrenje oduzima i 18 meseci. Žirovi su snabdeveni i nečim poput kapice. U početku su ovi plodovi zelenkasti, ali kako napreduje jesen dobijaju žućkastu do braonkastu boju.

Nakon što se otkine sa drveta i padne na zemlju, žir obično biva zakopan od strane šumskih stanivnika i formira male korene. Zahvaljujući njima se javlja nežna sadnica koja se prvobitno razvija relativno sporo, ali tokom poslednjih godina života se šri brzo.

Žirovo se koristi kao hrana niza životinja, među kojima su veverice i divlje svinje. Njih mogu da konzumiraju i ljudi, ako se obrade na odgovarajući način. U suprotnom konzumacija može da se pokaže neblagotvorna na ljudski organizam.

Žir

Sastav žirova

Žirovi imaju bogat sastav koji određuje njihovo lekovito dejstvo. Oni su izvor zasićenih, polinezasićenih i mononezasićenih masnoća, a takođe voda i belančevina. U njima se sadrži izvesna količina aminokiselina kao glutaminska kiselina, asparaginska kiselina, arginin, leucin, lizin, prolin, triptofan, histidin, cistein i dr. U sastavu žirova otkrićete još bakar, mangan, cink, fosfor, gvožđe i kalcijum. Gomila istraživanja pokazuje da u žirovima ima vitamina B1, vitamina B2, vitamina B3, vitamina B5, vitamina B6.

Istorija žirova

Koliko se to danas činilo čudno, žirovi su nekada igrali veliku ulogu u prehrani mnogo naroda u svetu. Prema nekim ekspertima tokom gladi drevni grci i japanci neretko su konzumirali ove male tvrde plodove. Od žirova može da se napravi brašno, ali ta ideja nije mnogo rasprostranjena u savremenom kulinarstvu.

Indijanci su ga mrvili i stavljali u vreće koje su posle vezivali za kamenje pored reke. Na taj način je voda spirala njihovu gorčinu. Vekovima su se upotrebljavali i kao obično orašaste plodove. Od njih se proizvodila i kafa. Cenjeni su i zbog sposobnosti da se bore sa nekim zdravstvenim problemima. Prepisivani su i kod alkoholizma.

Čuvanje žireva

Žirevi se skupljaju kada su dobro uzreli. Isušuju se na suncu, nakon čega mogu da se čuvaju na suvim i tamnim mestima godinu dana ili malo duže. Najbolje je da ih držite u skladištima ili podrumima. Razume se, treba da su dobro zapakovani, da ih ne bi napale veverice, miševi ili drugi glodari koji ga koriste za hranu.

Žirovi u kulinarstvu

Iako danas žirevi nisu najkorišćeniji proizvod u kulinarstvu, ne možemo da ignorišemo činjenicu da su pogodni za kulinarske svrhe. Mogu da se natope i osuše, nakon čega se jedu, bez podlaganja termičkoj obradi. Pogodni su i za pečenje na plotni ili u rerni. Kao što smo već pomenuli pogodni su za proizvodnju brašna.

Nakon što se ispeku, mogu da posluže i za spremanje toplog napitka. On se koristi kao zamena za kafu. Da bi se spremila kafa, žirovi treba da se isuše dobro na suncu dok se plodovi ne oslobode ljušture. Nakon toga žirovi se iseku na parčiće i isperu u vreloj vodi nekoliko puta.

Kolač sa žirevima

Nakon što se isperu mogu da se isuše u rerni na ne visokoj temperaturi. Suvi parčići se melju u prah pomoću kuhinjskog čopera. Od dobijenog praha se uzima jedna kašičica (ili više, ako više volite jaču kafu) i ostavlja se da provri sa 300 ml vode. Nakon toga se procedi. Po želji se zaslađuje medom ili šećerom.

Koristi od žirova

Zdravstvene koristi žirova poznate su čovečanstvu oduvek. Zahvaljujući svom bogatom sadržaju imaju antiupalno, antioksidansno i dijuretsko dejstvo. Žirovi su jako cenjeni od strane narodnih lekara u nizu zemalja jer uspevaju da olakšaju grčeve i upale. Prema ekspertima ipak lekoviti žirovi ne mogu da se uberu od svih vrsta hrastova, već amo do onih koji su stariji od pola veka.

Blagotvorna dejstva žirova ne završavaju se ovde. Pokazuje se da se aktivno bore sa mnoštvom bakterija, deluju anti kancerogeno i ojačavajuće. Plodovi hrasta se upotrebljavaju prilikom krvarenja i problema sa desnima i zubima. Efikasni su i kod ženskih problema i mokrenja. U nardonoj medicini nekih zemalja se ističu kao afrodizijak. Čajevi od žirova se uzimaju još i kod astme, kašlja, hipertenzije, uzmenirenog stomaka i drugih bolesti.

Narodna medicina sa žirevima

Za poboljšanje varenja narodna medicina preporučuje infuziju od žirova (samlevenih). Za tu svrhu unapred treba da skupite sa zemlje zrele žirove. Nakon toga da ih raširite u suvoj i tamnoj prostoriji da mogu da se isuše. Nakon 3-4 nedelje žirovi su spremni za dalju obradu. Oni se čiste od kapice i ljušte se.

Očišćeni se operu, osuše i samelju. Da bi se spremila infuzija od njih, uzima se jedna kašičica dobijenog praška. On se preliva jednom šoljom vrele vode, nakon čega se ostavlja tako dok se ne ohladi. Hladna infuzija se filtrira. Ta količina s podeli na tri dela i pije se u toku jednog dana.

Štete od žirova

Iako su korisni, žirovi mogu da budu i opasni za zdravlje. Prema nekim specijalistima oni sadrže toksičnu materiju koja može da izazove različite bolesti. Ako su žirovi natopljeni u vodi ili se podlegnu termičkoj obradi, njihova opasna komponenta se uništava.

Pogledaj više

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Povezani recepti