Fruktoza

Fruktoza

Fruktoza predstavlja ugljeni hidrat sa slatkim ukusom. Prema fizičkim pokazateljima fruktoza liči na glukozu. Ona ima slađi ukus od glukoze i za razliku od nje se rastvara u alkoholu. Fruktoza ima istu molekularnu masu, kvalitet i količinski sastav kao glukoza. Od hemijskih svojstava se razume da ona sadrži 5 hidroksilnih grupa i jednu ketonsku grupu.

Veliki deo ljudi koji čuju reč fruktoza zamišljaju voće. U praksi ipak, mi veći deo fruktoze uzimamo ne od njega, već od zamena za šećer, koje se koriste u nizu bezalkoholnih napitaka, slatkiša i drugih proizvoda. Najviše fruktoze se dobija od šećera, koji je disaharid, koji se sastoji od fruktoze i glukoze.

Koristi od fruktoze

Jedno od najnovijih istraživanja pokazuje da fruktoza u umerenim količinama može da ne bude toliko loša za organizam. Po preporukama njen unos u čistom vidu ipak nije preporučljiv dijabetičarima. Jedna od najvećih prednosti fruktoze je što je za 30% manje kalorična od šećera.

Urme

Drugi plus je što ona u manjem stepenu utiče na nivo šećera u krvi. Ona je jedan od malo zaslađivača koji imaju dobro svojstvo konzerviranja i zato se koristi za pripremu nekih slatka i džemova za dijabetičare. Na poslednjem mestu nije ni to što fruktoza ubrzava razgradnju alkohola u krvi.

Štetnost fruktoze

Prema istraživanjima fruktoza je invertni šećer koje se ne prerađuje insulinom i ne stiže do mišićnih ćelija, da bi bila utrošena kao energija za kretanje, već se obrađuje na nivou jetre. Kada čovek pojede jednu voćku, ali jetra je puna glikogena, nema mesta za fruktozu i ona se pretvara u trigliceride.

Oni su odgovorni za visok krvni pritisak i niz srčanih problema koji nastaju kao posledica. Veći deo lipida, formiranih od voćnog šećera se talože oko organa što ugrožava zdravlje. To nakupljanje jee poznato kao viscelarna gojaznost.

Voćna Fruktoza

Jedan od najvećih nedostataka glukoze je nemogućnost njenog apsorbcije. Ona ostaje neapsorbovana u crevima, a kao posledica su nadutost stomaka, stomačni probelmi, gasovi. Smatra se da između 30 i 40% ljudi ima sličene probleme.

Fruktoza može biti jedan od razloga da se vaše telo ne oslobađa viška masti, s kojima se borite nedeljama ili čak mesecima. Ipak pre nego što počnete da izbegavate većinu proizvoda, pogledajte etikete robe koju najčešće kupujete. Nesumnjivo fruktoza će uvek naći mesto na trpezi, ali koliko i kada može biti stvar izbora.

Fruktoza ima niz potiskujućih funkcija. Ona zaustavlja apsorbovanje bakra, osnovnog minerala koji ulazi u sintezu hemoglobina. Pri nedostatku ovog minerala može da se izazove rak.

Fruktoza ima potiskujuću funkciju ne samo na insulinsku osetljivost, već i na leptin. To je hormon koji je odgovoran za osećaj sitosti. Kada je ovaj hormon na niskom nivou, čovek je sposoban da jede bez mere. To može da dovede do gojaznosti i disbalansa u odnosu dobrog i lošeg holesterola.

Izvori fruktoze

Namirnice sa fruktozom

Fruktoza se sadrži ne samo u različitim vrstama voća i povrća, već i u nizu gotovih hranljivih proizvoda. Posebno neblagotvorno za organizam je kada količina fruktoze u njima povećava onu u običnom šećeru.

Hranljive namirnice koje sadrže glukozu su: voće (jabuke, grožđe, kruške i dr.); sušeno voće (urme, smokve, suvo grožđe); povrće (kupus, cvekla, crvene paprike i dr.); med i proizvodi koji sadrže med; džemovi, marmelade, voćni i mlečni proizvodi; kečap, sirće, senf, gotovi sosovi, majonez; čokolada; dijetalni proizvodi i proizvodi za dijabetičare; različite vrste slatkiša.

Voće sa najnižim sadržajme fruktoze je avokado, kajsije, kupine, smokve, grjpfrut, šljive, maline, jagode, papaja, breskve. Na račun toga povrće je daleko nižih vrednosti fruktoze od voća. Najzasićeniji fruktozom su sladak krompir i kukuruz.

Nepravilno je da se smatra da treba da se zaustavi konzumacija voća. Sve negativnosti fruktoze su faktor tek kod unosa velikh količina. To nije slučaj sa zaslađenim napitcima i drugim izvorima fruktoze.

Pogledaj više

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji