Vilar blan (Villard blanc) je hibridna vrsta belog grožđa, koja potiče iz Francuske. Dobijena je ukrštanjem sorti Zejbel 6468 i Zejbel 6905 u Monpeljeu.
Sorta je selektovana 1960. godine i od nje se proizvode kvalitetna bela vina. Berba Vilar blana može da služi za ukrštanje sa drugim sortama grožđa, od kojih se proizvode kako bela tako i crna vina.
Osim u Francuskoj sorta je rasprostranjena u Brazilu, SAD, Kanadi, Japanu, Meksiku, Mađarskoj.
Poljoprivredne površine s Vilar blanom su se drastično umanjile poslednjih decenija jer francuski proizvođači nekoliko godina unazad na ovamo nastoje da ga zamene kvalitetnijim sortama od kojih će se proizvoditi skuplje vino.
Karakteristike Vilar blana
Sorta je srednjeg zrenja i visoke rodnosti. Odgovarajuća tla za gajenje su lagana i siromašna krečnjakom. Loze imaju jak rast i otporne su na zaraze kao što su gljivice i lisna filoksera.
Listovi su srednje dužine, sa od tri do pet poprečnih razreza bez vlakana.
Grozd od vrste Vilar blan je cilindričnog oblika i srednje gustine. Zrna su mu srednje veličine, elipsoidnog oblika, sa žuto-zelenom bojom i čvrstom kožom. Saharoza dostiže 23 grama, a kiselost - 6, 5 do 10 grama.
Od grožđa se dobijaju kvalitetna bela vina, koja su suva i sveža bledožute boje. Proizvedeno vino se kombinuje odlično sa aromatičnim sirevima i morskim delikatesima, čineći ga jednom od najboljih stonih vina. Ono se odlikuje blago gorkim ukusom i neutralnom aromom.
Proizvodnja Vilar blana
Tokom perioda zrenja grožđa, od njega se povremeno otkida nekoliko uzoraka da se ustanovi kad nastupa fiziloška i tehnološka zrelost. To je neophodno da bi se odredio tačan momenat berbe.
Sama berba grožđa može da se vrši ručno ili mehanički - pomoću kombajna za grožđe. Ručno branja grožđa se karakteriše visokom teškoćom i angažovanošću značajnog broja radnika na određen period, ali zato se dobija kvalitetan odabir grožđa pri branju i izbegava se oštečenje zrna i loze, što se skoro uvek dešava pri mehaničkom branju grožđa.
Grožđe koje stine u podrum prvo prolazi kroz takozvano prijemno korito, gde se obavlja kontrola pristiglog grožđa i odstranjuju se nepotrebna i oštećena zrna.
Sledeća etapa je gnječenje grožđa gde se obično zrna odvajaju od grozda. Najčešće se za to koriste pneumatske prese. Njihov zadatak je da se odvoje svi tvrdi delovi od grožđa - kožice i semenke.
Tako pročišćeno grožđe je spremno za fermentaciju. Prvobitna burna fermentacija može da protekne u velikom fermenteru, a posle tiha fermentacija da protiče u maloj drvenoj posudi.
Pri burnoj fermentaciji na površini se formira pena, a iznad nje gust oblak ugnjen dioksida, čija je uloga da izoluje kiseonik iz vazduha.
Vilar blan se ubraja u osetljiva bela vina kod kojih je mnogo voažno da se održi stalna temperatura od 15 stepeni celzijusa.
Serviranje Vilar blana
Vilar blan treba da se servira blago ohlađen - na temperaturi od 8 do 10 stepeni celzijusa. NI u kom slučaju u njega ne treba da se dodaje led, jer će to uništiti njegov specifičan ukus.
Da bi se izbeglo upadanje delova čepa u vino ne preporučuje se okretanje flaše, čepa ili njegovo probijanje. Rub flaše treba da je potporna tačka za otvarač za flaše kojim se čep izvuče.
Čaše se pune do tri četvrtine svog obima. Ako je u prostoriji mnogo toplo, flaša treba da se stavi u posudu za hlađenje.
Odgovarajuća čaša za serviranje Vilar blana je takozvana lala, jer je vino sveže. Kod ove čaše vrh jezika ide blago napred gde su nam receptori za slatko, osećajući ugljen dioksid - svežinu vina.
Nekoliko osnovnih namirnica se savršeno slažu sa ovim vinom. Preporučuljuvo je da se jako aromatična i pikantna jela ne konzumiraju s Vilar blanom.
Savršena kombinacija će se dobiti sa morskom hranom. Lignje, škampi, jastozi i drugi rakovi idelani su uz Vilar blan. Riba takođe ide uz ovo vino nezavisno da li je pečena, pržena ili na roštilju. Od sireva se preporučuju tvrđi i aromatični kozji sirevi.
Jela od pilećeg mesa takođe mogu da se kombinuju sa belim vinom. Odlično će ići i sa masnijim jelima, budući da vino ističe njihovu kiselost i svežinu.
