Golubača (Russula) je vrsta pečuraka Basidiomycota koje pripadaju porodici Russulaceas. U nju spada stotine vrsta rasprostranjenih na mnogo mesta u svetu. Predstavnici roda se dolikuju jako obojenim telima. Kod njih su prisutne još i beličaste pločice. Meso im je relativno krhko i lako može da bude prelomljeno. Stručak je dobro izražen, obojen u belo. Jednake je dužine sa svih strana.
Vrste golubače
Predstavnici roda golubača se često sreću u prirodnim šumama. Nesumnjivo među njima je najrasprostranjenija zelena golubača (Russua virescens). Ona je omiljena pečurkarima, jer lako može da se prepozna. Ona se odlikuje mesnatom kapicom. U početku izgleda kao polu lopta, ali nakon toga postaje pljosnata. Meso ove pečurke je pokriveno sivozelenom ili zelenkastom kožom koja se teško sklanja. Kada pečurka počne da stari, kapica dobija žućkaste mrlje. Stručak kod ove vrste je beo, dostiže do 10 centimetara.
Sakupljanje i čuvanje golubače
Branje pečuraka predstavlja veliku radost svim strastvenim pečurkarima. Inače kada nemte dovoljno iskustva ne treba da preduzimate takvu inicijativu bez autoritativnog saputnika. Golubaču beru samo stari pečurkari, jer postoji mogućnost da bude pobrkana sa svojim ne jestiivim dvojnicima. Tako na primer umestoRussula virescens može da bude otkinuta Amanita phalloides poznata kao otrovna zelena pupavka.
Zelena golubača je rasprostranjena u listopadnim šumama. Sreće se oko bukvi i hrastova. Može da se nađe i oko breza. Neretko raste pod senkom hrastova pored puta. Mogu se naći kako pojedinačni komati tako i grupe pečuraka. Golubača može da se sretne na senovitim mestima u periodu od jula do septembra. Odlikuje se tamnim mrljama na svojoj kapici.
Kada berete različite vrste pečuraka ni u kom slučaju ne stavljajte sve što ste našli u jednu posudu. Bolje je da pripremite nekoliko posuda u koj ćete staviti pečurke. Ova mera se preduzim, zato što bi ori eventualnom prisustvu otrovne pečurke morale da se bace i sve ostale koje su došle u kontakt s njom.
Inače sakupljena zelena golubača ima meso prijatnog ukusa. Pozitivna crta ove vrste je što može da se sačuva u svežem stanju duže od drugih vrsta. Ipak za tu svrhu treba da se drži na tamnom, suvom i hladnom mestu.
Kuvanje golubače
Meso jestivih golubača je ukusno. Razume se kod različitih vrsta ono može da varir po pitanju boje i mirisa. U principu je nenametljivog ukusa i prijatne arome, pogodno za niz specijaliteta. Da biste bili ubeđeni da ćete vaše golubače spremiti na najbolji mogući način, treba da imate u vidu neke osnovne detalje.
Dobro je da pre nego što uključite golubače u neko jelo da ih podložite blagoj termičkoj obradi. Možete da ih skuvate u slanoj vodi dvadesetak minuta. Neki kulinari koriste drugi pristup - nakisnu ih u hladnoj vodi nekoliko sati. Inače su golubače veoma pogodne za pržena ili pečena jela.
Od golubače može da se napravi i supa, ali treba da se pazi, kod nekih vrsta se javlja zapaljiva nota koje se oseća u sličnim jelima. U vegetarijanskoj kuhinji od golubača se spremaju svakave šnicle, dok se za tu svrhu biraju peurke sa krupnijim kapicama, koje se ispeku cele na roštilju. Nakon toga se začinjavaju kuminom, ruzmarinom, korijanderom i stavljaju se sa kolutovima luka.
Golubače se kombinuju dobro sa svakavim povrćem, kiselom pavlakom, lukom. U nekim specijalitetima se mešaju s drugim vrstama pečuraka. Začinjavaju se mirođijom, peršunom, belim lukom, limunovim sokom, alevom paprikom, piskavicom, čubrom i dr. Od njih mogu da se naprave salate, predjela i nadevi za svakakva peciva.
Predlažemo vam recept za supu od golubače, koja je veoma aromatična i hranljiva.
Neophodni sastojci: 600 g golubače, 3 korompira, 2 šargarepe, 1 glavica luka, aleva paprika, sok, lovorov list, kumin, maslinovo ulje, kari
Način pripreme: Očistite i operite pečurke nakon čega ih ostavite u hladnoj vodi nekoliko sati. Nakon toga ih isecite na sitno. Očistite i usitnite luk, šargarepe i krompir. U šerpi izdinstajte luk i dodajte pečurke u njega.
Prelijte proizvode saa nekoliko čaša tople vode i dodajte krompir i šargarepe. Stavite začine i ostavite supu na vatri dok ne omekšaju sastojci. Po želji pospite ustinjenom mirođijom ili peršunom.
Koristi od golubače
Kao i sve pečurke, tako je i jestiva golubača mnogo korisna za naš organizam. Ove pečurke su izvor masnih kiselina, proteina i mono- i di- saharida. U njima se nalazi još korisnih elemenata kao što su magnezijum, kalcijum, gvožđe, natrijum, kalijum, fosfor. Jedenje pečuraka može da nam pomogne da nabavimo važne vitamine E, C, B i PP.
Prema specijalistama konzumacija ove vrste pečuraka se odražava dobro na ljude koji imaju probleme sa sistemom za varenje. One su naročito korisne i za one koji se aktivno bore sa suvišnim kilogramima, jer su hranljive, a istovremeno nisko kalorične.
