Grgeč

Grgeč

Grgeč /Perca fluviatilis/ je riba iz porodice Kostura. Široko je rasprostranjena u Aziji i Evropi, a tokom poslednjih godina se dosta razmnožava i na prostoru Balkana. Ova riba je grabljivica, koja nije mnogo zahtevna i spada u ribe koje su dosta prilagodljive i otporne na nepovoljne uslove okoline.

Grgeč može opstati u vodama koje su siromašne kiseonikom, a u kojima bi veliki broj riba uginuo. Grgeč obitava u reci Dunav, donjim i središnjim tokovima reka, veštačkim jezerima. Takođe, može se sresti i u poluslanim vodama. Danas gotovo i da ne postoji veštačko jezero gde nema grgeča, što ga čini glavnom metom ribolovaca.

Telo grgeča je kratko, sa strane spljošteno i prekriveno sitnim ljuspama sa dubokim i čvrstim korenom. Boja ove ribe može vairati u zavisnosti od okoline - od svetlozelene do maslinasto -

zelene, a ponekad ona može biti i sivkasto - crvena. Sa obe strane tela ove ribe se nalazi od pet do devet poprečnih linija. Pored toga, grgeč ima i dva leđna peraja, od kojih je prvo bodljikavo, a drugo ima nešto mekše bodlje. Grudna peraja su žuta, a repna crvena.

Grgeč se smatra jednom od dugovečnijih riba, jer prema nekim podacima - grgeč živi do 22-24 godine, a uz to se i veoma sporo razvija. Podaci o maksimalnoj veličini grgeča su dosta protivrečni, gde se rekordom smatra težina od 2.5 kg, ali se pritom ne isključuje i mogućnost da postoje i ribe kosturi koje dostižu težinu i do 4 kg.

Sezona razmnožavanja grgeča je početak marta pa sve do sredine aprila u južnim rečnim tokovima, a u jezerima na visokoj nadmorskoj visini - od početka aprila do sredine maja.

Pečeni grgeč

Vrste grgeča

Veliki broj specijalista tvrdi da postoje dve vrste grgeča koje obitavaju reke Balkana. Prva vrsta je sitna, a druga je krupna i najviše obitava u dubokim vodama. Sitan grgeč tokom cele godine obitava u zonama kraj obala i veoma sporo raste. Hrani se beskičmenjacima, kao i drugim ribama i ikrom. Smatra se da on može dostići maksimalnu težinu do 200 g.

Krupni grgeč se pretežno hrani ribom, obitava u mestima gde je voda duboka i brzo raste. Prosečna težina ove vrste grgeča jeste između 1.5 i 3 kg.

Kako većina ribolovaca tvrdi, kod nas obitava samo jedna vrsta grgeča. Takođe, oni smatraju da razlike u težini među pojedinim primercima grgeča jesu vidljive jer pojedine ribe samo brže rastu od drugih. Najverovatnije da sitniji grrgeč samo zaostaje u razvoju u odnosu na druge primerke.

Sastav grgeča

Grgeč je bogat kalijumom, natrijumom, vitaminom A, B6, B12, B5, C, gvožđem, kalcijumom, niacionom, riboflavinom, bakrom, magnezijumom, fosforom, manganom, selenom i cinkom. Ova riba sadrži i histidin, niacin, istein, asparginsku kiselinu, glutaminsku kiselinu, glicin, itd.

100 g sirovog grgeča ima 114 kalorija, 18 g belančevina, 3.7 g masti, 0 g ugljenih hidrata, 70 mg natrijuma, 365 mg kalijuma, 200 mg fosfora, 12.6 mg selena, 80 mg kalcijuma, 1 mg vitamina B5, vitamin C i 75 ml vode.

Pohovani grgeč

Odabir i čuvanje grgeča

Birajte grgeča koji ima bistre oči i lepo izgleda. Mutne oči su znak da riba nije sveža. Grgeč, kao i druge vrste ribe, treba se odmah spremiti ili najkasnije sledećeg dana nakon kupovine, je ova riba nema dugi rok trajanja. Grgeč se čuva u frižideru. Ako se zamrzne, meso može sačuvati ukus sledećih 3 - 4 meseca.

Grgeč u kulinarstvu

Grgeč ima poluprovidno meso i ono je neverovatnog ukusa. Problem u spremanju grgeča jeste njegovo čišćenje. Ako ne želite da skidate kožu grgeča, potrebno je da ga očistite dok je riba živa ili da se potopi u kipuću vodu.

Kada očistite grgeča, ostaće vam samo mali fileti koji obično imaju belo meso bez kostiju i karakterističan miris ribe. Kao što i sami možete zaključiti, meso koje ostaje nakon čišćenja nije mnogo, pa je poželjno da se prži u mnogo masti ili da od njega napravite čorbu. Ako ne volite prženu hranu, onda grgeča možete ispeći i u rerni. Grgeč se koristi za filete i konzerve.

Koristi od grgeča

Konzumiranje grgeča je korisno za zdravlje čoveka. On je koristan za kožu i sluzokožu, za sistem za varenje, kao i nervni sistem. Reguliše nivo šećera u krvi i odličan je izvor antioksidanata. Meso grgeča sadrži velike količine fosfora, a fosforna kiselina učestvuje u izgradnji mnogobrojnih fermenata, koji su glavni pokretači hemijskih rekacija u ćelijama. Meso grgeča je siromašno mastima, što ga čini odličnim za dijete i pomaže u borbi protiv gojaznosti.

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas