Čerimoja

Čerimoja

Čerimoja je plod drveta Annona cherimola, koje pripada porodici Annonaceae. Čerimoja je poznata još i kao peruanska zlatna jabuka. Drvo raste u dolinama Anda na 1500 metara nadmorske visine.

Može se naći u Peruu, Kolumbiji, Australiji, Kaliforniji, Italiji, nekim delovima Španije, kao i u drugim toplim zemljama.

Ovo drvo dostiže visinu do 10 m, a njegovi plodovi mogu dostići težinu od 2 do 3 kg. Kožica plodova je zeleno-braon boje, matirana, a površina joj je hrapava.

U srednjem veku se čerimoja rasprostranjivala u raznim zemljama i odgajana je kao ukrasna biljka, koja je služila za ulepšavanje bašta, parkova, dvoraca i kuća.

Ovo drvo je uvek bilo poznato, zahvaljujući aromi i lepoti koju poseduje. Još daleke 1886. godine je Mark Tven rekao za ovo voće da je najlepše od svih.

Sastav čerimoje

Čerimoja je bogata vitaminima A, B6, C i E. Što se tiče minerala, najviše ima natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, fosfora. Čerimoja sadrži asparginsku i glutaminsku kiselinu, tirozin, lizin i druge korisne materije.

Plod čerimoje

100 g čerimoje ima 75 kalorija, 18 g ugljenih hidrata, 3 g vlakana, 0.7 g masti, 1.6 g belančevina.

Gajenje čerimoje

Seme čerimoje se može zasaditi i kod kuće i odgajati. Period klijanja je različit, ali obično je potrebno oko 3 sedmice. Malo drveće raste iz semena roze boje.

Nakon nekog vremena dobijaju tamnije i zelene nijanse, a listovi im dobijaju jajasti oblik. Zimi listovi delimično opadaju. Čerimoji je potrebno mnogo svetlosti i da na pravilan način prezimi zimski period.

Čerimoji je obično potrebno 3-5 godina da procveta. Pre cvetanja izgleda kao uvela i veliki deo listova je opao. Kada cveta, cvetovi su joj žućkasti i pojavljuju se na mestima opalog lišća ili zajedno sa mladim listovima.

Za oprašivanje su potrebne dve biljke, koje se mogu oprašivati i ručno.

Egzotično voće

Plodovi sazrevaju u periodu od 5 do 7 meseci. Kada kora ploda počne da omekšava i žuti, tada je plod zreo. Prirodno zrela čerimoja je dosta ukusnija od ubrane zelene čerimoje ili čerimoje sazrele na veštački način.

Odabir i čuvanje čerimoje

Kora čerimoje je veoma glatka, a unutrašnjost - meka i nežna. Plod čerimoje ne može izdržati dugo, pa samim tim transportovanje do dalekih destinacija nije moguće. Iz tog razloga se plod teško može nači u prodavnicama na našim prostorima.

Spremanje čerimoje

Prvo što je potrebno jeste oguliti koru čerimoje, iseći i obavezno ukloniti seme, jer je otrovno. U nekim zemljama se seme čerimoje koristi kao sredstvo za unuštavanje parazita, jer ima jako antibakterijsko dejstvo.

Unutrašnjost čerimoje je krem boje, a ukus joj je neverovatan. Smatra se da je ukus ove biljke nešto između ananasa, banane, jabuke i manga. Plod je veoma ukusan i nije slučajno što se čerimoja naziva i zlatnom peruanskom jabukom.

Čerimoja se može direktno konzumirati, a njome se mogu garnirati i razni deserti - voćna salata, torte, sladoledi, džemovi, kremovi i mnogi drugi.

Koristi i štetnosti čerimoje

Visok sadržaj antioksidanata i vitamina u čerimoji ne čine da je ona samo ukusno, već i veoma korisno voće. Čerimoja organizmu čoveka obezbeđuje veliki broj korisnih materija.

Međutim, osim što može biti korisna, čerimoja može biti i opasna. Kao što smo pomenuli, seme ove biljke je otrovno, pa ga treba pre konzumacije obavezno ukloniti.

Seme čak može dovesti i do paralize, ako se ubrizga sok od ovog semena. Iz tog razloga, naučnici pokušavaju da dobiju plodove čerimoje koji ne sadrže seme.

Prema mišljenju jednog od profesora, koji rade na tome da čerimoja ne sadrži seme, ovo voće će postati u budućnosti voće kao što je i sama banana.

Komentari

Pošalji
3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas