Santol je zimzeleno drvo koje raste velikom brzinom i može dostići visinu od 15-45 metara, a listovi mu mogu biti od 15 do 30 cm dužine. Cvetovi santola su žuto-zelene ili roze boje, a plod je okrugao sa veoma jakom kožicom, nalik somotu.
Spoljašnji izgled ploda dosta podseća na mangostin. Zreli plodovi se beru jedino penjanjem na drvo i kidanje rukom, ali se može koristiti i vila za to. Plodovi santola su okrugli i veliki koliko i jabuke. Kada nisu zreli, plodovi su veoma kiseli.
Santol raste u Jugoistočnoj Aziji. Zemlja porekla santola je poluostrvo Malazija i Indokina, a rasprostranjen je u Inidji, Indoneziji, Filipinima, Mauricijusu, Borneu. Ima belu unutrašnjost, zbog koje se često naziva i "pamučno voće", a prema ukusu ima naziv "kisela jabuka". Santol je sveto voće na Filipinima. Zbog velike sličnosti sa mangostinom, u Francuskoj ga nazivaju i lažnim mangostinom, a u Engleskoj - divlji mangostin.
Postoje dve osnovne vrste santola - žuta i crvena. Obe vrste imaju omotač, koji može predstavljati tanku koru, a može biti i relativno debela kora. Mesnati deo je bele ili svetložute boje, a može biti kiseo ili sladak.
Drvo se koristi za proizvodnju nameštaja, jer se lako obrađuje i polira.
Sastav santola
Santol je bogat vlaknima, mineralima poput fosfora i kalcijuma, gvožđem, takođe i tiaminom, karotenom, niacinom, pektinom i askrobinskom kiselinom. Santol sadrži i izvesne količine vitamina B.
100 g sntola ima 57 kalorija, 0.5 g masti, 14 g ugljenih hidrata i 0.06 g proteina.
Odabir i čuvanje santola
Plod santola je okrugao i obavijen veoma čvrstom kožicom poput pamuka. Unutra je svetložut ili beo, veoma sočan i sladak. Nažalost, kod nas se još uvek ne može kupiti.
Santol u kulinarstvu
Mesnati deo ploda se može konzumirati svež ili sa začinima. Ovo voće se u kobinaciji sa začinima jede u Indiji. Najčešće se jede sveže, a semenke svežih plodova se sisaju poput lizala. Semenke santola nisu jestive, pa zato budite pažljivi - mogu izazvati preplit creva pri povraćanju. Zato se ne smeju gutati.
Santol se može zasladiti, dodaje se raznim jelima ili se od njega pravi marmelada. Na Filipinima se pravi jelo od svinjskog mesa, kokosovog mleka, santola i ljute paprike.
Od santola se prave marmelade, želea i slatka, a takođe i alkoholna pića. Na Tajlandu se koristi za pravljenje poznate salate som.
Koristi od santola
Pojedini delovi biljke imaju dobro antiupalno dejstvo, a takođe su efikasni i kod dizenterije i dijareje. Smatra se da materije u stablu santola imaju antkancerogena svojstva. Aktivno jedinjenje tritepenoid znatno usprava rast tumora.
Semenke nisu pogodne za konzumaciju, ali su zato odlično sredstvo za uništavanje insekata.
Istnjeni listovi biljke su efikasni kod svraba kože. Kod temperature se na Filipinima sveži listovi santola stavljaju na celo telo bolesnog, kako bi se izazvalo znojenje.
Obloge od kore ili korena drveta santola se koriste za ublažavanje kolika. Isitnjen koren santola je moćan lek protiv dijareje. Takođe, koren se smatra i moćnim sredstvom protiv grčeva i energizujućim tonikom. Plod je koristan kod kašlja i prehlade.
Santol snižava holesterol, a rastvorljiva vlakna u plodovima razgrađuju masti i naslage u crevima. Kvercetin, antioksidant, koji se nalazi u pldovima stimuliše i jača imuni sistem.
Novija ispitivanja sa miševima su pokazala da konzumacija soka od santola štiti od Alchajmerove bolesti i bori se sa posledicama starenja mozga.
Santol je koristan i za zube. Žvakanje santola stimuliše proizvodnju pljuvačke i smanjuje verovatnoću da se pojavi karijes, tako što smanjuje nivo bakterija u usnoj duplji.
