Sapodila /Manilkara Sapota/ je poznata još i kao drveni krompir, predstavlja je zimzeleno drvo, koje ima glatko stablo i gustu koru. Sapodila pripada porodici Sapotaceae. Ovo je biljka koja veoma sporo raste i koja na otvorenom kada raste sama može dostići visinu do 18 metara, a u šumama dostiže neverovatnih 30 metara.
Sapodila dolazi iz južnih delova Meksika, poluostrva Jukatan i Severoistočne Gvatamale. Gaji se svuda u Centralnoj Americi, Floridi, Indiji, Šri Lanki. Jedan od glavnih razloga za široko rasprostranjivanje sapodile je njena izdržljivost. Otporna je na hladnoću i suše.
Plodovi sapodile su mesnati i riđe-braon boje. Veličina im može biti od 3 do 8 cm. Unutar plodova se nalazi 8 semenki, koje su crne boje. Jedan plod teži oko 150 g.
Sastav sapodile
Plodovi sapodile su bogati polifenolima, taninima, vlaknima /5.6 g u 100 g/, velikim količinama antioksidanata - vitaminom C i vitaminom A. U 100 g sapodile ima 25% preporučene dnevne doze vitamina C.
Sapodila je bogata bakrom, kalijumom, gvožđem, niacinom, pantonenskom kiselinom i folnom kiselinom. Plodovi sadrže celulozu koja se lako vari i proste šećere, kao što su fruktoza i saharoza.
Odabir i čuvanje sapodile
Sapodila nije mnogo rasprostranjena kod nas. Nažalost, u prodavnicama se još uvek ne može nabaviti ovo voće, ali pojedine specijalizovane radnje imaju njegove semenke, koje se mogu naručiti i njihovo dostavljanje se čeka do 2 meseca.
Upotreba sapodile
Drvo sapodile se uglavnom koristi za proizvodnju žvaka, koje se proizvode od smole drveta, poznatija kao čikal.
Daleke 1871. godine u Južnoj i Centralnoj Americi je patentirana žvaka, tako što je pomenutoj smoli dodat šećer i razni začini za poboljšanje ukusa.
Čikal je prirodna guma, koja se skuplja sa drveta. Postoje podaci da su je još Maje koristile. Sakuplja se od jula do februara, za vreme kišnih perioda. Kora sapodile se seče i iz nje teče sok.
On se pažljivo skuplja, zatim se cedi i zagreva. Tečnost se pretvara u smolu, od koje se mogu napraviti kokcice žvake. Od jednog drveta sapodile se može dobiti oko 3-4 kg proizvoda.
Zanimljivo je da sečenje drveta ne škodi samoj biljci, ali je sledeće sakupljanje smole moguće tek nakon 3 godine.
Glavni izvoznik čikla je Meksiko, koji godišnje izvozi više od 2000 tona proizvoda do svih mesta u svetu i SAD. Zbog potrošnje čikla kao sirovine, danas se žvake uglavnom prave od mešavine kaučuka, ulja i drugih vrsta smole.
Osim čikla, drvo daje i veoma ukusne plodove. Oni imaju providan želatinasti mesnati deo, a zeleni plodovi se nikako ne preporučuju za konzumaciju, jer sadrže žvaku i lepe se za desne.
Međutim, zreli plodovi su veoma slatki i ukusni i ne sadrže gumu. Njihov spoljašnji izgled podseća na izgled jabuke.
Plodovi se konzumiraju sveži, ali pre konzumacije bi trebalo izvaditi semenke, jer sadrže cijanovodoničnu kiselinu.
Koristi od sapodile
Bogat sadržaj vlakana čini da plodovi sapodile budu odlično diuretsko dejstvo. Vlakna pomažu u eliminaciji kostipacije i pritom štite sluzokožu debelog creva od ozbiljnih oboljenja poput raka.
Velike količine antioksidantnih vitamina čine sapodilu veoma korisnim voćem za zdravlje čoveka. Vitamin A u voću je od ključnog značaja za vid.
Minerali i vitamini u sapodili su važni za optimalno zdravlje, jer učestvuju u različitim metaboličkim procesima u organizmu.
Pored plodova ovog drveta, takođe se koriste i kora i semenke. Sok, koji se dobija od kore drveta se koristi za temperaturu i dijareju, a iz unutrašnjosti semenki se ivlači ulje, koje pomaže kod opadanja kose i iritacija kože.
