Plovdina je sorta grožđa koja je pre izvesnog vremena bila veoma popularna na našim prostorima. Danas se plovdina i dalje gaji, ali ne u velikim količinama. Ova sorta grožđa nije samo dobra za pravljenje vina, već je pogodna i za direktnu konzumaciju. Plovdina je tipično grožđe za balkanski region. U Rumuniji se naziva rošiora, u Truskoj sara čibuk, u Makedoniji, kao i kod nas - plovdina, u Albaniji - koplik, a u Bugarskoj - pamid.
Listovi plovdine su zelene boje. Krupni su, okrugli, sastoje se iz pet delova i prekriveni su dlačicama. Gornji deo lista je naboran i izvijen nagore. Ima velike trouglaste zupce. Tokom jeseni listovi menjaju boju i postaji crvenkasti.
Cvet kod plovdine je dvopolni. Zanimljivo je da se kod ove sorte puce razvijaju uvis. Nakon toga se učvršćuju u tom obliku i dobijaju žutu boju. Grozd nije mnogo veliki, ima cilindričan ili konusan oblik, pričvršćen na debeloj dršci.
Zrno je srednje veličine, okruglo, roze ili tamnocrvene boje. Može se lako odvojiti od drške. Mesnati deo je vodenjikav, ali ipak hrskav i prijatnog ukusa. Prekriven je tankom kožicom. Grožđe plovdine se može koristiti sveže za konzumaciju ili za proizvodnju crnih stonih vina. Takođe je dobro i za kupađna vina. Prisustvo šećera u plodovima ove sorte može dostići od 18 do 24%.
Plovdina nije zahtevna što se tiče zemljišta. Razvija se relativno brzo. Ova sorta je veoma rodna i svake godine su berbe bogate. Plovdina je sorta koja pripada lozama sa srednjom brzinom sazrevanja. Bere se sredinom septembra. Njena vrlina je ta što na nju ne utiču suše ili niske temperature, ali zato brzo propada.
Istorija Plovdine
Tvrdi se da je plovdina drevna sorta, koja se na našim prostorima gajila više hiljada godina. Čak su je gajili i Tračani. Poznate je oko 20 vrsta ove sorte, a od svih njih se dobija lagano pitko vino, čiji sadržaj alkohola nije mnogo visok. Nažalost, danas ovo grožđe nije mnogo interesantno proizvođačima vina.
Iako je u prošlosti plovdina bila veoma cenjena sorta, kao i do pre 20 godina, kada su berbe brojale oko 40 00 tona godišnje, u zadnje vreme se dobija jedva 7000 tona. Vina od plovdine nisu popularne na tržištu i zato je i opalo interesovanje proizvođača.
Uprkos svemu tome, ovo vino se danas može naći u vinariji nekog sitnog proizvođača, koji pravi ovo vino za ličnu upotrebu. Sa druge strane, ako se na tržištu pojavi flaširana plovdina, to nikako neće biti pitko i blago vino na koje su poznavaoci navikli, već piće kojem je samo dodat alkohol i gustina.
Karakteristike plovdine
Konzumacija plovdine je pravo uživanje za čula. Vina koja se proizvode od plovine imaju jarku i izraženu svetlocrvenu boju i uravnotežen ukus. Ona imaju osvežavajući i voćni ukus, a neki poznavaoci ga upoređuju sa francuskim božuleom. Preporučuje se da se ova stona vina konzumiraju nakon fermentacije, jer ako dugo stoje, to ne utiče dobro na njihov kvalitet. Vina ove sorte su lagana i pitka. Nemaju visok sadržaj alkohola, pa ih to čini odličnim za svakodnevnu konzumaciju.
Serviranje plovdine
Plovdina je blago vin, pa ga zato pre serviranja treba dobro ohladiti. Postarajte se da njegova temperatura bude oko 12 stepeni. Nezavsno od toga što ovo vino ne odiše aristokratskim kvalitetom, ipak zaslužuje da se posluži u podgovarajućoj čaši. Za njega možete koristiti čaše za prirodno slatka vinaa. One su izrađene od stakla i imaju postolje, a nisu ni velike.
Ova vrsta čaše ima specifičan oblik - u donjem delu se širi i kod postolja se neprimetno sužava. U gornjem delu je takođe malo uža. Čaša namenjena za slatka vina omogućava da se vino pije u malim gutljajima i srkanjem. Na taj način dolazi i aroma pića do izražaja. Ovakva čaša se može korisitit za sve vrste desertnih vina i prirodno slatkih grožđanih eliksira.
Blago vino se može konzumirati sa raznim namirnicama, uključujući i nešto teža mesa. U suštini, naučno je dokazano da se voćne kiseline najbolje slažu sa masnom hranom.
Zato ovo vino možete kombinovati sa jelima od svinjskog mesa. Predlažemo vam da ga servirate uz svinjske rolate, svinjski ćevap, pečeni svinjski file, svinjetinom sa prazilukom i zeljem, a takođe i dinstanom svinjetinom na rumunski način. Možete vino kombinovati i sa svežom salatom, koja sadrži kobasice, povrće, a takođe i mlečne proizvode.
U tom slučaju vaš izvor može biti krompir salata sa šunkom i maslinama, jogurt salata sa krastavcem, salata sa piletinom i pasuljem, zelena salata sa pečurkama i slaninom, itd. Ljubitelji ovog vina mogu garantovati da se ono uspešno kombinuje sa velikim brojem jela, koji su tipični za našu tradicionalnu kuhinju. Ovo vino ćak možete kombinovati i sa raznim vrstama testenina. Sve je pitanje vaših želja.
