Jabučna kiselina

Jabučna kiselina

Jabučna kiselina /malic acid/ je dvobazna organska kiselina. Ona nema boju i predstavlja hidroskopsku materiju, koja e odlično rastvara u vodi i etanolu.

Jabučnu kiselinu je prvi put izolovao švedski hemičar Karl Šeele, koji je ujedno i otrkio ovu kiselinu 1785. godine u zelenim jabukama. Ova kiselina ima svojstva hidroksi kiselina, a njene soli se nazivaju malati.

Na temperaturi od 100 stepeni se veoma lako topi. Jabučna kiselina pripada grupi voćnih kiselina, jer se uglavnom sreće u voću.

Upotreba jabučne kiseline

Jabučna kiselina se koristi u prehrambenoj industriji pod oznakom E296. Dozvoljeno je da se dodaje namirnicama, jer se smatra u potpunosti bezbednim za konzumaciju.

Dodavanje jabučne kiseline u namirnice pomaže da se održe određene pH vrednosti u njihovom sastavu.

Jabučna kiselina u kapsulama

Ova kiselina se koristi za normalizovanje kiseline u proizvodima ili da prida namirnicama blago kiseli ukus. Takođe, jabučna kiselina se koristi u proizvodnji vina, za proizvodnju voćnih napitaka i u poslastičarstvu.

U farmaciji se prave lekovi, za čiju osnovu se koristi jabučna kiselina - tu spadaju preparati protiv promuklosti, diuretici, lekovi za lečenje tetiva.

Jabučna kiselina se koristi i u kozmetici. Ona je važan deo raznih kozmetičkih sredstava, a osnovna komponenta laka za kosu.

Izvori jabučne kiseline

Jabučna kiselina je kiselina koja spada u najrasprostranjenije u prirodi. U prirodnom stanju se ova kiselina nalazi u jabukama, paradajzu, trnjinama, višnjama, jagodama i drugom voću.

Može se naći u neuzrelom grožđu i drugim biljkama kiselog ukusa. Jabučna kiselina se nalazi u nikotinu u obliku nikotinskih soli.

Ova kiselina je posrednik u razmeni materija u živim organizmima. Obično se dobija od soka od divljih jabuka. Jabukovo sirće takođe sadrži zavidne količine jabučne kiseline.

Koristi od jabučne kiseline

Jabučna kiselina u jagodama

Smatra se da je jabučna kiselina u potpunosti bezbedna za zdravlje čoveka. Ova kiselina je važan element u metabolizmu materija u organizmu. Ona poboljšava tonus, blagotvorno utiče na usvajanje lekova, a pomaže i hipertoničarima.

Jabučna kiselina blagotvorno utiče i na rad bubrega i jetre, štiti eritrocite od uticaja pojedinih medikamenata. Nije određeno kolika je dozvoljena dnevna doza jabučne kiseline.

Jabučna kiselina se koristi i za izbeljivanje zuba. Ona je jedan od najefikasnijih, a u isto vreme i u potpunosti bezbednih načina. Za to se koriste jagode, koje su bogate jabučnom kiselinom, koje se zgnječe i onda se utrljavaju u zube 5 minuta. Ova kiselina uklanja i nagomilane naslage na desnima.

Jabučna kiselina je jedan od najboljih saveznika u održavanju lepote. Osim što pilinguje, ova kiselina stimuliše ćelije i podstiče ćelijski metabolizam.

Jabučna kiselina je odličan stimulator energije. Ona poećava tonus i povećava radnu sposobnost. Pomaže i kod hroničnog umora.

Jabučna kiselina poboljšava varenje i konzumacija voća, koje sadrži dosta ove kiseline, obezbeđuje dobro zdravlje želuca.

Štetnost jabučne kiseline

Jabučna kiselina ne bi trebalo da se daje novorođenčadima i maloj deci, jer njihov organizam nema sposobnost da preradi veće količine ove kiseline. Za sada nisu poznate druge kontraindikacije ove kiseline.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas