Krušina

Krušina

Krušinа /Frangula alnus Mill/ predstavlja žbun ili drvo visine do 6 metara i ima sjajnu sivo-braon koru. Starije grane imaju tamniju koru. Listovi su elipsasti, celog oboda, a pri vrhu su zaoštreni i sjani.

Cvetovi krušine su sitni, bledozeleni, raspoređeni u pazuhu listova. Plodovi su koštice, u početku zelene, nakon toga dobijaju crvenu boju, a kada sazru potpuno, postaju crni. Krušina cveta tokom maja-avgusta, a plodovi zru od jula-oktobra.

Krušinu su dugo koristili indijanci kao prirodno laksativno sredsvo. Uprkos tome, ona je ponovo postala poznata sa tim tek 1877. godine. Krušina je u početku prvo bila rasprostranjena pretežno u Americi.

Sastav krušine

Sveža kora krušine sadrži redukovane derivate antraiola i antrona, koji izazivaju mučninu i povraćanje iritirajući slzokožu želuca. Nakon što se osuše i sačuvaju, ona prolazi kroz mnogo promena.

Žbun krušine

Sušena kora sadrži do 7 % monomernog glukozida glukofranulina, koji je glavni aktivni sastojak kore: glikozid frangulin i male količine hrizofanola, ramnocferina, ramnola i gorkih supstanci.

Osim svih tih jedinjenja, krušina sadrži organske kiseline, eterično ulje i oko 10 % tanina. Plodovi krušine sadrže organske kiseline, pektin, sredstvo za bojenje, gorke supstance, frangula kiselinu, smole, mineralne soli itd.

Sakupljanje i čuvanje krušine

Krušina raste u listopadnim i četinarskim šumama i žbunovima pored reka i potoka. Sreće se do 1700 m nadmorske vidine. Kora krušine se sakuplja u rano proleće /mart-aprl/, pre nego što se pojave listovi.

Na stablu i granama se prave prstenasti prorezi oštrim nožem na 30 cm razman jedan od drugog. Nakon toga se prave prorezi po dužini i kora se odvaja kao u obliku trube. U lekovite svrhe se koristi samo koja koja stoji godinu dana ili se suši 1 sat na 100 stepeni.

Suva kora spolja je beličasto-braon. Nema miris, ali ima gorak ukus koji štipa. Plodovi krušine se peru kada potpuno sazru i suše se u provetrivim mestima ili na suncu.

Ne treba da se sakuplja planinska krušina, ona sadrži malo aktivnih supstanci. Prilikom ugrevanja kore sa vodom se primećuje narandžasta boja, dok se kod krušine vidi spoljašnje crvena boja.

Plod krušine

Koristi od krušine

Biljka ima dobro laksativno dejstvo, čisti i ima koleretično dejstvo. Laksativno dejstvo je zbog sadržaja antraglikozida u njoj. Oni se hidroliziraju u debelom crevu od crevnih bakterija i enzima sekrecije od sluzokože creva.

Krušina jača peristaltiku debelog creva, ne iritira sluzokožu tankih creva, zato se kora krušine koristi kao nežno laksativno dejstvo. Krušina ima najbolji efekat kod antoničnog hroničnog zatvora.

Danas veliki deo laksativnih lekova sadrži krušinu u svom sastavu. Ona je odgovarajuća za unos nakon rektalnih ili analnih operacija, sprečava bol i napor, povezan sa pojavom hemoroida i analnih pukotina.

U poređenju sa drugim laksativnim sredstvima /posebno hemijskim/ smatra se najsigurnijim, zato što se ne primećuje zavisnost.

Kora se koristi za napitak koji se pravi od 1-3 supene kašike izmrvljene kore i vode u odnosu 1:10. Pije se po jedna čaša tri puta dnevno pre obroka.

Štete od krušine

Laksativno dejstvo krušine slabi prilikom duže upotrebe. U isto vreme se primećuju toksični simptomi - mišićna slabost, dijareja, dehidriranje organizma, malaksalost.

Moguće je da izazove pobačaj, zato se ne preporučuje trudnicama. Krušina se ne preporučuje i dojiljama.

Pogledaj više

Rejting

5 1
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas