Amarant /Amaranthus/ poznat i kao šćir, šćirenica, štir, sneljek je kosmopolitska biljka iz porodice Amaranthus. Ime potiče iz Stare Grčke reči ἀμάραντος (amarantos), sa značenjem "ne venem"i grčke reči za "cvet" ἄνθος (anthtos).
Prema nekim tvrdnjama, amarant pomaže kod ljubavnih muka. Prema latinskoj i grčkoj mitologiji, amaran je lek za fizičke rane, duševne bolesti, bolove i razne ljudske muke.
Istorija amaranta
Osim kao lepo cveće, indijanci su vekovima gajili amarant kao žitaricu drugu po značenju (posle kukuruza). U njegovu čast su se pravila godišnja slavlja, na kojima su ga praznovali kao božanstvo. Međutim, španski osvajači su ga proglasili đavolskim potomkom i zabranili njegovu upotrebu. Postepenim ulaskom evropske kulture u južnu Ameriju, on je bio zaboravljen kao kultura.
Tak danas, nakon zaborava koji je trajao 400 godina, ponovo su otkrivena njegova hranljiva svojstva i on je zauzeo svoje mesto među poljoprivrednim kulturama. U SAD-u i drugim zemljama se finansiraju specijalni programi za njegovo istraživanje i sprovođenje u prehrambenoj industriji. Vremenom se amarant širi u Evropu i severnu Ameriku. Danas se široko gaji u Meksiku, Peruu, SAD-u, Nepalu, Indiji.
Vrste amaranta
Kod nas je široko rasprostranjeno nekoliko vrsta amaranta i one se tretiraju kao korov. Najčešće se sreću crveni amarant i štir.
Crveni amarant /Amaranthus paniculatus/ je jednogodišnja zeljasta biljka. Stablo joj je žuto/crvenkasto, razgranato i dostiže do 1 m visine. Listovi su uzastopni, romboidni - u obliku jajeta ili duguljasti - elipsasti, u osnovi su klinasti, na vrhu zaoštreni, sa durim drškama. Cvetovi su sakupljeni u pazuh gornjih listova i na vrhu stabla u purpurnocrvenim razgranamin stablima.
Štir /Amaranthus retroflexus/ je jednogodišnja zeljasta biljka. Stablo je visine do 1 m, ispravljeno, sa brazdama, zeleno ili obojeno u crveno, sa vlaknima. Listovi su uzastopni. Plodna kutija se raspukne poprečno i ima bodlje. Seme je crno, sjano. Štir je poreklom iz severne Amerike. Godinama se postepeno raširio u Evropi, Rusiji (Kakvakz), jugozapadnoj i centralnoj Aziji, Japanu i Kini. Kod nas se može naći u celoj zemlji kao ruderal ili korov po usevima.
Druga interesantna vrsta je široko rasprostranjena u Grčkoj Amaranthus blitum ili modri štir, koji predstavlja jestivu jednogodišnju biljku, visine od 80-150 cm. Gaji se u Grčkoj, kao i u mnogim mestima na svetu, pretežno kao lisnato povrće.
Sastav amaranta
U sadržaj zelenog dela amaranta su nađeni holin, betain i vitamin C. Neke vrste sadrže i mikroelemente kao što su kalcijum, kalijum, magnezijum, natrijum, fosfor, selen i gvožđe, male količine vitamina A i proteine.
Semenke žitarice amaranta imaju visoku hranljivu vrednost i čak nadmašuju prave žitarice sa visokim sadržajem sirovog proteina i lizina. Sadrže još i masne kiseline 6-10 %, 3/4 od koji su nezasićene, pektin, vlakna što ih čini odgovarajućom hranom za ljude koji su netolerantni na gluten. Brašno od semena amaranta ima široku upotrebu i koristi se uspešno u smesama za brašna bez glutena.
Gajenje amaranta
Amarant se razmnožava lako u obrađenim njivama ili povrtnjacima i guši useve. Mnogo često se sreće da raste u društvu biljke pomoćnice (kokšije grožđe) i tatule. Obilno zalivanje, plodorodno zemljište i sunčeva svetlost su idealni uslovi za rast i on bez problema može da dostigne visinu i preko 1 m. U junu i julu se poljavljuje cvast koji raste neprestano i do jeseni se već vuče po zemlji.
Ako gajimo neke niske sorte, čim zahladni, treba da se stave u sobu gde će nastaviti da raste i cveta. Razlika između amaranta i njegove kultivisane braće Amaranthus blitum var. Silvestre i Amaranthus viridis, koji se gaje u Grčkoj je to što daju nežna i krupne zelene ili crvene listove i dozvoljavaju branje više puta, pošto kasnije obrazuju semenke.
Sakupljanje i čuvanje amaranta
Kod nas se obično beru strukovi amaranta. Odseče se nadzemni deo biljke za vreme cvetanja na dužinu 30-35 cm od vrha na dole. Branje, sušenje, pakovanje i čuvanj različitih vrsta se radi posebno.
Suši se u hladu ili u provetrivim prostorijama, materijal se ređa na ramove ili platna ili u sušari na temperaturi do 45 stepeni. Od oko 5 kg svežih strukova se dobija 1 kg suvih. Biljka treba da nakon sušenja da sačuva svoj prirodni izgled. Pripremljena biljka se čuva u suvim i provetrivim prostorijama, ne treba da bude direktno izložena suncu.
Koristi od amaranta
U prošlosti su se crveni amarant i štir gajili kao povrtarske kulture. Sada se upotrebljavaju u narodnoj medicini kod hemoroida, obično spoljašnje - za oblogu. Druge vrste amaranta se koriste za prestanak jake menstruacije, koristi se za žuborenje jer smiruje upalu grla i za ispiranje usta za lečenje gangrena. Napitak od amaranta ne prekida samo jako menstrualno krvarenje, nego i prekomerni vaginalni sekret, dijareju i dizenteriju. Sposobnost stezanja biljke je čini korisnom za smanjenje gubitka krvi i za lečenje dijareje.
Od semenki amaranta se izvlači ulje jedinstvenog biohemijskog sastava koje se široko koristi u medicini i kozmetici. Ima prijatan miris i ukus oraha. Najkorisniji sastojak je skvalent koji se takođe nalazi u ljudskoj koži i pomaže zasićenosti organizma kiseonikom. Zbog toga se ulje upotrebljava za povećanje imuniteta i kod lečenja mnogih bolesti.
Narodna medicina sa amarantom
Amarant ima antibakterijsko dejstvo. Naša narodna medicina preporučuje kupke sa amarantom kod gljivica po nogama. Da biste se trajno izborili od neprijatnog osećaja, koristite sledeći recept: jedna šaka amaranta se preliva sa 2 litre vode. Kuva se 5 minuta na tihoj vatri i procedi. Prave se kupke za noge, i u njima se drže 10 minuta ujutru i uveče.
Amarant u kulinarstvu
Većina vrsta amaranta koji se razvija iz krupne mase listova se mogu konzumirati. Štir (Amaranthus retroflexus), koji je veoma rasprostranjen, se može upotrebljavati za kuvanje dok se ne stvore semenke. Koristi se kao dodatak u supe, nadeve za povrće, prilog za meso.
Mladi listovi amaranta se uspešno kombinuju sa raznim povrćem iz bašte. Amarant je odgovarajući za ukusne dijeteteske janije, sveže salate, pite i lagane supe. U poslednje vreme se ova kultura ocenjuje visoko od pristalica zdrave ishrane.
Zrna amaranta se upotrebljavaju kao prilog i slobodno mogu zameniti pirinač. Kuvan u vodi izgleda kao sitan kavijar. Koristi se i za pravljenje kokica. Brašno ulazi u sastav proizvoda od testa, keksića, kolača, palačinaka i sitnih kolača itd.
Dijetetska salata sa amatantom
Potrebni sastojci: amarant - 300 g, listovi, luk - 1 glavica, paradajz - 2 komada, krastavci - 1 komad, beli luk - 1 struk, kukuruz - 1/2 konzerve, bosiljak, peršun, mirođija, sok od limuna - 2 supene kašike, maslinovo ulje 2 supene kašike, biber, so.
Način pripreme: Operite amarant, paradajz, luk, beli luk i krastavac i isecite U dubokoj posudi pomešajte isečene sastojke, dodajte kukuruz, bosiljak, peršun i mirođiju. Začinite maslinovim uljem, sokom od limuna, biberom i solju. Dobro promešajte i servirajte.
