Ljoskavac /Physalis alkekengi L./ predstavlja višegodišnju zeljastu biljku iz porodice Pomoćnica. Biljka ima još naziva, a to su: pogančeva trava, pljuskavac, lampion, mehurica. vučja jabučina, divlja paprika, zrniš, paunica, čifutska trešnja, bebičnjak, vinogradska mihurčina, voskavac, međeđe jagode, gospina jagodica...
Ljoskavac se odlikuje puzećim rizomom. Nadzemno stablo je uspravno, visoko, prosto ili malo razgranato. Donji listovi su uzastopni, a gornji supotrni, na drškama, jajastog oblika. Cvetovi su pojedinačni u pazuhu gornjih listova. Krunica ima 5, sraslih u zelen-beli krug. Plod je crveno-narandžast. Ljoskavac cveta u proleće ili posle maja meseca.
Ova biljka raste u hladu i u razređenim šumam, pored međa, loza. Rasprostranjena je u celoj zemlji, ali u toplijim mestima i obično gde ima krečnjaka. Sreće se u centralnoj i južnoj Evropi, Severnoj Americi, Rusiji, maloj Aziji.
Vrste ljoskavca
Ljoskavac broji oko 70 vrsta, dvadesertak njih su projatni i jestivi plodovi, gaji se 4-5. U specijalnim prodavnicama kod nas se može pretežno naći Physalis peruviana. Međutim, možda možete naći i Ph. pruinosa (slična peruviana, ali ima miris jagode) i meksički ljoskavac Ph. ixocarpa. Peruanski ljoskavac je poreklom iz Brazila, ali se prirodno raširio na zapadu prema Peruu i Čileu, gde je u planinskim dleovima uveden kao kultura od strane Inka.
Pošto nije zahtevna što se tiče zemljišta i uslova ganjena, tolerantna je takođe na niske temperature kulturnog areala, ona se zato brzo raširila na svim kontinetima. U oblastima sa umerenom klimom se gaji kao jednogodišnja biljka, pošto ugine na dugotrajnom izlaganju temepraturi ispod -3 stepena.
Sastav ljoskavca
Plodovi ljuskavca sadrže gorku supstancu fizalin. Izvor su još karatinoida fizalena, vitamina C, kvercetina, tanina, kofesinske, ferulinske, sinapinske kiseline. U sastav biljke ulazi i petkin, sluz, šećeri, masno ulje. Nadzemni deo sadrži saponine, karotinoide, flavonoide, tanine i sluz.
Gajenje ljoskavca
Vrsta Physalis alkekengri služi uglavnom za aranžiranje i nije odgovarajuća za konzumiranje, pošto ima izuzetno zasićenu crveno-narandžastu boju, koja ima visoku dekorativnu vrednost. Možete da posejete smenke ljoskavca na zemljište ne toliko bogato hranljivim materijama, ali obavezno zalivajte obilno dok ljoskavac raste. Kada nastupi momenat cvetanja, možete ograničiti unos vode u zemljište, zato što za vreme razvijanja ploda je dobro da se zemlja održava suvom. Osim sa semenkama biljka se može razmnožavati deljenjem tufa.
Sakupljanje i čuvanje ljoskavca
U lekovite svrhe se koriste uglavnom plodovi koji se sakupljaju u julu-avgustu, do početka septembra, nakon što sazzru, a ponekad i koren. Obrani plodovi se čiste od primesa ili odpadaka, nakon toga se oljušte i suše na suncu, raspoređeni na ram. Najbolje da se suši u sušari na temperaturi 45-50 stepeni. Sušenje treba da se izvede na najbrži način.
Dobro osušeni plodovi se prilikom razbijanja mrve, a neizušeni se izgnječe. Od 6 kg svežih plodova se dobija 1 kg suvih. Negde se sakuplja i ceo nadzemni deo biljke zajedno sa ljoskavcom, prave se male pletenice i kače se da se suše u provetrivim prostorijama, a plodovi se kidaju od strukova nakon sušenja. Dobro osušen materijal se pakuje u kese standardne težine i čuva u tamnim i provetrivim prostorijama.
Koristi od ljoskavca
Ljoskavac ima diuteričan i protivupalan efekat. Dejstvo biljke je protiv bolova, stimuliše mokrenje, jača rast tvornih tkiva. Ljoskavac pomaže izbacivanju kamenja iz bubrega, poboljšava funkciju jetre, kod žutice i hornične upale jetre. Narodna medicina preporučuje ljoskavac kod teškog mokrenja, gnoja u urinu, osteofita, hemoroida.
Osnovno dejstvo ljoskavca je zato što se u njemu sadrži kompleks sastojaka: crvenu boju kropotoksin i zeaksantin, gorki sastojak fizalin, kompleks organskih kiselina, mlečna i jabukova, vinska, a takođe i značajan sadržaj askorbinske kiseline. U rizomu biljke se nalazi prisustvo alkaloida triogloil oksitropin. Ceo komples sastojaka deluje diutetično, ali i protivupalno. Koren ljoskavca se ispostavio kao sredstvo protiv grčeva materice i preporučuje se kod jačeg menstrualnog krvaljenja.
Naša narodna medicina preporučuje plodove biljke kod bolesti jetre, praćene žuticom i ascitisom. Spoljašnje se koristi kao obloga sa odvarkom od listova biljke kod reume, bolesti zglobova. Priprema se melem sa pepelom od sagorenih plodova ljoskavca i maslacem, smesa se koristi kod lišajeva. Napitak od plodova se koristi za žuborenje kod bolova u grlu, za ispiranje rana. Kod povreda usne duplje se žubori sa napitkom od plodova u rakiji.
U veterinarskoj medicini se koriste plodovi, pomešani sa hranom kod bolesti dijasnih puteva kod životinja. Sa bojom, koja se nalazi u voću se boji svila u žutu i narandžastu boju.
Narodna medicina sa ljoskavcem
Odvarak od plodova ljoskavca deluje tako što snižava temperaturu, diuretično, pomaže izbacivanju kamena u bubregu, utiče blagotvorno na jetru kod kamena u žuči i žutice, a takođe deluje i na srce. Otklanja bolove kod reume u zglobovima i zubobolje. Napitak od plodova ljoskavca suzbija antraks, tetanusa, bakterije u crevima i zlatni stafilokok. Preporučuje se kod prehlada sa groznicom, aktivnom žuticom, anginom, velikog kašlja, hroničnog bronhitisa, dismenoreje.
Naša narodna medicina preporučuje sledeći recept za odvarak sa ljoskavcem : 20-30 suvih plodova se pokriva sa 500 ml vrele vode i kuva u trajanju od 5 minuta. Od ovako pripremljene smese se pije po 1 vinska čaša pre jela 4 puta dnevno.
Preporučuje se osim toga svakodnevno konzumiranje 10-15 svežih plodova ili se pije 20 ml soka, isceđenog od svežeg voća.
Ljoskavac u kulinarstvu
Ukus plodova je slatko-kiseo i liči na kombinaciju paradajza i ananasa. Ali nije netradicionalan ukus prednost ovog ploda, nego jak egzotičan ukus. Plodovi ljoskavca se mogu jesti sveži ili u obliku džemova, želea i kompota. Ako se glaziraju sa karamelom, a što ne i sa čokoladom, originalan su ukras za slatkiše i koktele. Sosevi i kečapi sa ljoskavcem čine crvena mesa neodoljivim.
Štete od ljoskavca
Iako se ne saopštavaju podaci o neželjenim i toksičnim efektima, ne treba da zaboravimo da je ljoskavac iz porodice Pomoćnica, a te biljke sadrže izraženu toksičnost, zato ne treba da se preteruje sa njihovom upotrebom.
