Piment

Piment začin

Piment (Pimenta officinalis) je začin specifične arome, koji redovno dodajemo u jela sa ribom i mesom. Piment je, poznat još i kao najgvirc, je sušen plod drveta piment (Pimenta dioica) - nisko žbunasto drvo, slično lovoru po veličini i obliku, i rasprostranjen je u Meksiku, Karipskom zalivu, Centralnoj Americi. Naziv potiče od španske reči za biber "pimienta". Drvo pimenta dostiže visinu do 10 m.

Piment pripada porodici Myrtaceae. Plodovi su bobičaste koštunice smeđe boje, sa po jednim semenom. Prečnika su između 5 i 6 mm. Rodom sa Jamajke, piment su Španci preneli u Evropu u XVI veku, jer su ga pomešali sa biberom. Zbog ove greške je začin i dobio ime piment, koje se koristi u većini evropskih jezika.

U Bugarskoj se ovaj začin naziva bahar, prema turskom nazivu za začin. Jamajka je i danas najveći proizvođač pimenta. U narodnom folkloru, piment se koristio za stimulaciju isceljenja, i u mešavinama pripremljenim za molitve za novac i sreću.

Piment je tropsko drvo sa plodovima koji, nakon sušenja, izgledaju kao zrna crnog bibera. Plod se bere pre nego što sazri, i, nakon što se osuši, postaje braon i počinje da liči na velika braon zrna bibera.

Zrna pimenta imaju ljut ukus i vrlo jaku aromu, zbog čega ne treba preterivati sa upotrebom. Složena aroma i ukus pimenta u sebi objedinjuju istovremeno ukus cimeta, muskatnog oraščića i karanfilića. Eklektična aroma pimenta mu je dala njegov engleski naziv - allspice ili "svi začini".

Sastav pimenta

Lekovita svojstva pimenta se duguju sadržaju masnih supstanci, lignina, tanina, nekristalizovanih šećera, smola, isparljivih ulja i dr. Sadrži velike količine etarskih ulja i aromatičnih supstanci.

Sadrži oko 3-4% žuto-braonkastog tečnog etarskog ulja, u kome ima 75% evgenola, koji uslovljava, zajedno sa drugim supstancama, prijatan miris. Osim evgenola, sadrži i cineol, felandren, kariofilen i dr. U plodu ima i fenolnih, bagrilnih supstanci i dr.

Zahvaljujući sadržaju fenola evgenol, piment se može koristiti za poboljšanje varenja, jer stimuliše proizvodnju digestivnog enzima tripsin. Etarsko ulje se dobija i iz listova drveta pimenta. Ono je skoro identično po hemijskom sastavu i biološkom dejstvu sa etarskim uljem iz ploda.

Piment

Izbor i čuvanje pimenta

Piment se kupuje u dobro zatvorenim malim pakovanjima. Čuva se na tamnim i suvim mestima, na temperaturi do 18 stepeni, i pri vlažnosti vazduha - 70 %.

Upotreba pimenta u kulinarstvu

Piment ima izrazit i karakterističan ljut i biberov ukus, jer u sebi objedinjuje mirise cimeta, muskatnog oraščića i karanfilića. Za jedno kuvanje sa pimentom su dovoljna 3-4 zrna. Navikli smo da ga dodajemo u neke supe i jela od ribe, divljač i govedinu.

Često se piment stavlja i u neke vrste turšija i gotovih salama. Piment postaje jedan od najpopularnijih začina tokom kasnog Srednjeg veka. Od ove epohe, u Evropi nastaje tradicija da se pimentom začinjuju divljač, teletina i različite vrste riba.

Interesantno je da je piment začin koji dolazi daleko od nas, ali se dugi niz godina koristi tradicionalno u kuhinji. Piment se stavlja još i u sosove, jela od povrća, marinade, mesni narezak, riblja i druga jela. Pogodan je i za začinjavanje pirinča.

Piment i anis

Vrlo se uspešno kombinuje sa biberom, celerom, crnim lukom i belim lukom i lovorovim listom. Osim toga, mala tamna bobičasta zrna su nezamenljiv sastojak aromatičnog karija.

Koristi od pimenta

Osim kao začin, piment se može koristiti i kao biljka za ublažavanje nekih zdravstvenih problema, ali je važno upamtiti da su potrebne male količine začina. Piment, u količini od 2-3 zrna za 4 porcije, poboljšava varenje i povećava apetit.

Redovna konzumacija pimenta donosi dosta koristi. Ovaj začin stimuliše varenje i apetit, i deluje protiv nadimanja. Preporučuje se nakon jela za bolje varenje, kod bolova u crevima i gasova sa nadimanjem stomaka, kao i kod dijareje.

Na Jamajci se tradicionalno pije vruć čaj od pimenta kod prehlada, menstrualnih grčeva i problema sa stomakom. Na Kostarici se ova zrna koriste za lečenje dijabetesa, gasova, poremećenog varenja. Kubanci ga koriste kao osvežavajući tonik, a u Gvatemali koriste mlevena zrna kod modrica, bolova u mišićima i zglobovima.

Veruje se da piment deluje spoljašnje kao lokalna anestezija, i koristi se kao gips kod neuralgija, reumatizma i bolova u mišićima. Koristi se i kao pasta za smirenje i ublažavanje zubobolje - stomatolozi koriste evgenol kao lokalnu anesteziju za zube i desni. Dodavanje pimenta u paste za zube, međutim, je pod znakom pitanja u smislu da li je korisno ili ne.

Mlevena zrna se unose na vrh kašičice, 3 puta dnevno, na prazan stomak. Standardna doza etarskog ulja je 2-3 kapi, ili onako kako je prepisano.

Način upotrebe: 1 kašičicu ploda preliti sa 250 ml kipuće vode, pa zatvoriti 10 minuta. Piti tri pura dnevno nakon jela. Kod dijareje piti na prazan stomak.

Štetnost pimenta

U kombinaciji sa nekim lekovima, piment može da primeni njihovo dejstvo ili da prouzrokuje neželjene reakcije. Ne koristite piment, ukoliko unosite gvožđe ili neke druge mineralne suplemente. Iako može da ima blagotvorno dejstvo na varenje, piment se ne preporučuje ljudima sa problemima sa želucem, jetrom, žuči i bubrezima.

Izbegavajte piment ukoliko ste trudni ili dojite. Ne koristite ulje na koži, ukoliko imate ekcem ili druge zapaljenska kožna oboljenja. Piment može da prouzrokuje alergijske reakcije na koži, kada se primenjuje lokalno.

Piment ima negativna dejstva, ukoliko imate hronične bolesti varenja, kao što su, na primer, čir na dvanaestopalačnom crevu, refluksna bolest, ulcerativni kolitis, iritabilno crevo, divertikuloza ili divertikulitis. Osim toga, ne treba se koristiti kod postojanja anamneze za rak ili povećanog rizika od raka. Evgenol, supstanca u pimentu, može da Vas izloži riziku od raka.

Pogledaj više

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji