Bokvica spada u jednogodišnje i višegodišnje biljke, nešto ređe u žbunove iz porodice Plantaginaceae. Listovi bokvice su obično prosti, pravi ili jajastog oblika, gde pri korenu obično čine rozetu. Cvetovi rastu u izduženim cvastima sa manjim listovima ispod njih. Listovi oko čašice bokvice su raspoređeni jedni preko drugih, gde se obično dva prednja lista razlikuju od dva zadnja.
Krunica bokvice je pravilna i sa sraslim listovima. Postoji preko 250 vrsta bokvice, koje rastu na mestima sa umerenom klimom. Najpoznatije vrste su Indijska bokvica (Psyllium), uskolisna bokvica (Plantago lanceolаta), širokolisna bokvica (Plantago major). Na našim prostorima raste oko 15 vrsta bokvice, a jedna od njih je zaštićena zakon za biološku raznovrsnost.
Pojedine vrste bokvice imaju lekovita svojstva i široku upotrebu u narodnoj medicini. Bokvica postaje popularna još u 12. veku pre nove ere. Tada je bokvica u Kini bila veoma skupa, upravo zbog svojih lekovitih svojstava. Čak je i drevni alhemičar i lekar Plinije smatrao da ako se u posudu gde se kuva meso sstavi list bokvice, bujon koji se dobija na taj način deluje kao panaceja i može izlečiti čveka od svih bolesti.
Vrste bokvice
Indijska bela bokvica (Plantago Psyllium, Plantaginaceae) je poznata u celoj Evropi, Aziji i Americi, najviše zbog svojih rastvorljivih vlakana. Indijska bokvica je sinonimm za "rastvorljiva vlakna", jer sadrži velike količine vlakana (10-30%), najviše u snopovima.
Korišćenje vlakana ove bokvice je poznato još u drevnim zemljama centrale i jugoistočne Azije. U kineskoj i indijskoj narodnoj medicini, medicinska praktika Ajuverda je koristila vlakna bokvice za profilaktiku crevne peristaltike i ublažavaju se staa kao što je konstipacija i želudačno-crevni problemi poput dijareje.
Indijska bokvica sadrži rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna, i to u velikim količinama. Kada dođu u kontakt sa vodom u želudačno-crevnom traktu obe vrste ugljenih hidrata koji se ne mogu svariti obrazuju želiranu smesu, koju želudačne kiseline i enzimi ne mogu da ga svare ili da se apsrobuju kroz ćelijske membrane.
Uskolisna bokvica je još poznata kao dugolisna, oštrolisna ili ženska bokvica. Listovi imaju kratke drške, koji se nalaze na rozeti na dnu, sa izraženim žilicama. Cvetovi su sakupljeni u cilindričan klas na vrhu.
Širokolisna bokvica je poznata još i kao krupnolisna ili muška bokvica. Ima kratak koren i bezlisnu cvetnu stabiljku, gde je struk cilindričan, a cvetovu su na vrhu sakupljeni u klas.
Sastav bokvice
Listovi bokvice su pravi izvor vitamina C, A i K. Takođe, sadrže i velike količine tanina, polisaharida i vlakana, posebno ih ima u indijskoj bokvici, koji biljku čine vrednim resursom za razne lekove i apotekarske proizvode. Fitohemijska ispitivanja pokazuju da listovi bokvice sadrže materije sa antiupalnim dejstvom. Sok od bokvice uništava patogene mikrobe, čisti rane od snojnih sekreta, a takođe i potpomaže njihovo zarastanje.
Suva biljka sadrži sluze i gorke materije, karoten, mnogo vitamina C i vitamina K. Takođe, bogata je limunskom kiselinom, taninima, enzimima (invertin i emulsin), glikozidima, itd. U semenu i listovima se nalazi i silicijumova kiselina.
Čuvanje bokvice
Listovi bokvice se beru od maja do oktobra, a sama biljka cveta od proleća do leta. Upravo je to i period kada možete kupiti skupljača biljaka. Listove sušite na suvom i vetrovitom mestu, ali obavezno u hladovini. Kadase listovi osuše, takođe ih treba čuvati na suvom mestu.
Koristi od bokvice
Indijska bokvica i njena rastvorljiva vlakna su korisni za pravilno usvajanje hrane, potpomažu detoksikciu želudačno - crevnog trakta, poboljšavaju peristaltiku, itd. Ova biljka je moćan želudačno-crevni detoksikator, koji eliminiše nagomilane otpadne materije sa površine tankih creva pre nego što one ostanu toksične i dospeju u tkiva i crevne ćelije, a odatle u sam krvotok.
Indijska bokvica se može koristiti i kao sredstvo za mršavljenje i smanjenje apetita. Vlakna u bokvici daju osećaj sitosti. Sa bokvicom se mogu spremiti razna niskokalorična jela koja brzo mogu da zasite, a takođe se bokvica može dodavati i namirnicama koje su siromašne vlaknima, pa na taj način da povećaju njihov prijem. Bokvica snižava glikemijski indeks i sprečava prejedanje i gutanje velikih količina hrane. Indijska bokvica potpomaže sporiju ili bržu peristaltiku.
Ona je dobra kod stanja dijareje, jer vlakna u njoj isušuju hranljivu masu i tako usporavaju njen protok. Kod konstipacije, želirana smesa se skuplja u otpadnim materijama, ulazi u zidove creva i na taj način stimuliše peristaltiku i ubrzava kretanje hrane. Pri konzumaciji jaja sa mlečnim proizvodima, mlečnih proizvoda sa mesom, mahunarki sa meosm, orašastih plodova sa mesom i drugih, kao i kod preterane konzumacije proteina i niske konzumacije vlakana, bokvica u svim tim situacijama eliminiše gasove.
Uskolisna bokvica se koristi kao antimikrobno, antivirusno i kao sredstvo za mršavljenje. Koristi se kod upala gornjih disajnih puteva, faringitisa, laringitisa, jakog i hroničnog bronhitisa, pneumonije, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kolitisa, oboljenja žuči, cistitisa sa hematurijom, itd. Uskolisnom bokvicom se leče rane i druga kožna oboljenja.
Širokolisna bokvica, takođe, blagotvorno deluje na organizam. Pomaže kod upalnih procesa gornjih disajnih puteva, za koje je karakterističan jak ali oskudan sekret (hroničan bronhitis), kod problema sa sistemom za varnje ( gastritis, čirevi, kolitis), Prema narodnoj medicini, iseckani sveži listovi bokvice se koriste kod ujeda insekata, čireva, površinskih gnojnih rana, za ispiranje usta kod upala, za ekcem, kao obloga za upalu očiju.
Bokvica se koristi i kao sredstvo za zgrušavanje krvi, a takođe potpomaže iskašljavanje i deluje antibakterijski i ima jako sekretorno dejstvo. Budući da bokvica sadrži silicijumsku kiselinu, ona se koristi kod obljenja vezivnog tkiva - unutrašnjih izliva krvi i unutrašnjih rana, potpomaže lečenje lakih oblika tuberkoloze. Kako ruski lekari tvrde, brašno od listova bokvice pomaže u lečenju nekih vrsta raka.
Zahvaljujući gorkim materijama koje bokvica sadrći, ona je dobro sredtsvo za povećanje želudačne sekrecije i apetita, a takođe blagotvorno utiče na stvaranje krvi do izvesnog stepena. Bolesti, kod kojih bokvica ima pozitivno dejstvo, su meteorizam, grčevi, čir na želucu, hronične upale disajnih puteva, pertusis, astma, katara ždrela, bolesti jetre i drugih.
Narodna medicina koristi bokvicu koristi kod upala bešike, proširenih vena, gljivičnih oboljenja, dizenterije, upale desni, kašljanje krvi, kiselina u želucu, podrigivanja, bolesti jetre i žuči, gasova, povećane prostate, srčanih problema.
Čaj od svežih listova bokvice se koristi za spoljašnju upotrebu kod ublažavanja bolova i otoka od povreda, bolova kod čireva, ujeda insekata, upale očiju. Sveže isitnjeni listovi pomažu u lečenju gljivičnih bolesti između prstiju i nogu, kao i između prstiju na rukama.
Za to bi trebalo svake večeri stavljati šaku svežih listova ili obloge na bolno mesto u trajanju od 10 dana. Sok od svežih listova bokvice se koristi kod oboljenja digestivnog trakta, kao i kod povrede rožnjače oka. Ispiranje usta sokom ili čajem od bokvice pomaže za jačanje desnih i kod zubobolje, kao i kod bolova u grlu.
Lekoviti recepti sa bokvicom
Obloga za rane, čireve i ujede insekata se pravi tako što se 2 kašike suve bokvice pomešaju sa 400 ml kipuće vode i kuva se 10 minuta. Procedi se, zasladi se medom i pije se triput dnevno po 50 - 100 ml pre obroka kao čaj, a nezaslađena mešavina se koristi za obloge.
Seme bokvice se koristi kod dijabetesa, dispepsije, kašlja, ženske i muške neplodnosti. Prah od semena se uzima po 1 g 3-4 puta dnevno od 20 do 40 minuta pre obroka. Čaj se pravi od 3 kašike listova se stave u šolju vrele vode i tako stoje 4 sata, procedi se i pije s epo 1/3 šolje 3 puta na dan.
Protiv kašlja se pravi sok od bokvice. Sveža bokvica se kuva 20 minuta, pa se zatim pomeša sa medom, nakon što se malo ohladi. Može dugo vremena izdržati ako je dobro zapakovana. Kod čireva na želucu sa smanjenom kiselinom se koristi čaj od bokvice, tako što se pije po 1 kašika tri puta dnevno ili sok od biljke.
Protiv čireva se listovi bokvice mešaju ili utrljavaju sa solju i mašću, dodaje se sredina crnog hleba i dobijena smesa se stavlja na bolno mesto.
Kod poodmaklog gastritisa se 200 g bokvice stavlja u 2 šolje votke i smesa se kuva 5 minuta. Procedi se, ohladi i sipa u manju flašicu. Pije se na prazan stomak po jedna kašika sat vermena pre ustajanja iz kreveta. Strogo je zabranjeno pušenje tokom lečenja sa bokvicom.
