Kim (Carum carvi) je specifičan aromatičan začin, koji na našim prostorima može biti poznat i kao kimlin, kimljen, poljski kim. Sama biljka kip spada u višegodišnje biljke iz porodice Apiaceae i rođak je peršunu i šargarepi. Kim se može naći i kao divlja biljka u Evropi, Aziji i Severnoj Africi, a takođe i na našim prostorima, najčešće na livadama Stare planine.
Kim može dostići visinu do 30 cm. Njegovi listovi podsećaju na listove šargarepe. Začin kim u stvari podrazumeva plodove biljke, koji se često i pogrešno nazivaju semenkama, jer dosta podsećaju na njih. Kultivisani kim se razlikuje od samoniklog, jer se gaji kao dvogodišnja biljka.
Semenke se sade direktno na otvorenom u periodu između maja i septembra, i to uglavnom na mestima sa dosta sunčevih intervala. Plodovi kultivisang kima se mogu konzumirati nakon godinu dana. Istočnoevropski kim ima relativno male plodove, dok holadnska vrsta ima nešto krupnije.
Mali plodovi kima imaju jaku aromu i ukus anisa. Oni treba da se uberu pre nego što sazre. Kada dostignu punu zrelost, dobijaju braon boju. Najčešće se zrna kima ne melju i tako se koriste. Njihova alternativa su semenke zove, ali kim ima različiti oblik, ukus i aromu.
Istorija ovog aromatičnog začina, koji se nikako ne treba mešati sa kumunom, počinje daleko u prošlosti - od Evrazije i Senevrne Afrike. Postoje podaci prema kojima je kim bio kultivisan još u Egiptu daleke 1500. godine pre nove ere.
Postoje i arheološki dokazi u vidu ostataka plodova kima, koji su pronađeni pored ognjišta nekoliko kuća još 3000. godine pre nove ere u Nemačkoj, a takođe su pronađeni ostaci i u grobnicama egipatskih faraona. Podatke o kimu možemo naći i u kuvaru rimskog gastronoma i autora kulinarskih knjiga, Alicija, koji ovaj začin dodaje u nekoliko svojih recepata, i to u velikim količinama.
U srednjem veku su se kimu pripisivale magične moći, pa gde se ovaj začin pominje, tu je uvek bio prisutan veo mistike. Čak je i slavni Šekspir pomenuo ovaj začin u 16. veku u svojim dramama. Džon Falstaf je ljubazno bio pozvan na "jelo sa kimom".
Od kima se proizvodi i eterično ulje, koje se dobija destilacijom plodova pomoću vodene pare. Ulje je u vidu sivo - braon tečnosti sa specifičnim mirisom i blago ljutim ukusom. Eterično ulje kima je korisno, jer podstiče sekreciju želudačno - crevnog trakta i mlečnih žlezda. Ono se može koristiti i kao aromatizator u kozmetici, u pravljenju sapuna, losiona i parfema.
Sastav kima
Plodovi kima sadrže velike količine eteričnog ulja. Njegov sadržaj se kreće od 3 do 7%, a samo ulje ima veoma karakterističan ukus i miris. Razlog tome su efirna ulja karvon i ulje limuna.
Čuvanje kima
Kim je začin koji se može naći gotovo u svim prodavnicama u manjem pakovanju od 10 g. Čuvajte ga na zatvorenom, suvom mestu.
Kim u kulinarstvu
Kim je specifičan začin, koji se najčešće dodaje masnim namirnicama, koje se teško vare, u koje se ubraja svinjsko meso, guščje, pačje, jela sa kupusom, cveklom, itd. Takođe, kim je jedan od omiljenih začina koji dopunjuje ukus raznih slanih peciva, pita, pogačica i drugih proizvoda od testa. Aroma kima se odlično slaže sa nekim sirevima, vurdom, mlečnim namazima i drugim mlečnim proizvodima.
Međutim, što se tiče doziranja začina, tu bi trebalo biti obazriv, jer je ukus kima jak i između pola i 1 kašičice je sasvim dovoljno za jelo za 4 osobe.
Mala zrna kima se dosta koriste i u proizvodnji raznih vrsta kobasica i konzervi sa mesom. Kim u konzervisanim namirnicama deluje antimikrobno i kao konzervans. Sa kimom se prave i aromatična pića, gde spadaju liker i rakija. Često se ukus ovog začina koristi za čorbe i druga jela, a veoma je popularan u centalnoj evropskoj i skandinavskoj kuhinji.
Koristi od kima
Kim potpomaže varenje i zato je poželjno da se on kao začin dodaje teškoj hrani životinjskog porekla, kao i povrću koje se teško vari, na primer kupus. Plodovi kima, kao i eterično ulje ovog začina, stimuliše sekreciju želuca i potpomaže varenje. Napici sa kimom, uključujući i čaj, su efikasno sredstvo protiv kolitisa i drugih oboljenja želuca.
Za bolje varenje se preporučuje da se čaj od kima pije za vreme ručka ili večere. On uspešno sprečava i stvaranje gasova i ublažava osećaj nadutosti stomaka. To je posledica povećane proizvodnje želudačnih sokova, pomoću kojih se usvaja hrana mnogo lakše nego inače.
Slično kao i anis ili mirođija, aromatične materije u kimu stimulišu laktaciju, pa se zato preporučuje dojiljama i porodiljama. Ako imate probleme sa zadahom, možete žvakati nekoliko zrna kima, pa ćete uspešno rešiti ovaj problem.
Osim što se smatra najefikacnijim sredstvom protiv stvaranja gasova, kim se koristi kao sredstvo kod prejedanja i grčeva u želudačno - crevnom traktu. On pomaže sa problemima kardivaskularnog sistema, čiji je uzrok nervna napetost i drugi problemi sa nervima, a takođe se smatra i odličnim lekom za kašalj.
Čaj od kima
2 kašičice semenki kima se preliju 1 šoljom kipuće vode. Ostavi se 15 minuta, nakon toga se procedi i pije se 1 šolja pre obroka.
Štetnost kima
Jaka aroma i ukus kima mogu učiniti da se osećate loše, ako preterate sa konzumacijom ovog začina. Takođe je važno da ne sakupljate sami zrna kima, jer ova biljka ima dosta dvojnika i biljke iz njeove porodice, kao što je to krbuljica, koja može biti otrovna.
