Sarsaparila /Smilax officinalis/ je biljka koja podseća na lozu i pripada porodici ljiljana. Stabiljka sarsaparile je u obliku lijane i dostiže dužinu do 50 cm. Sarsaparila ima sitne cvetove, kao i plodove, koji su osim toga okrugli i crvene boje. Korenje ove biljke je dugo i tanko. Ima crvenkasto-braon boju i dužinu do 2 metra.
Postoji oko 350 vrsta sarsaparile. Ova biljka najčešće raste u tropskim kišnim šumama. Može se sresti na Jamajci, Južnoj Americi, Meksiku, Karibima, Hondurasu, itd.
Istorija sarsaparile
Već vekovima unazad razna plemena Centralne i Južne Amerike koriste korenje sarsaparile kao tradicionalni lek kod izmorenosti, kožnih problema, reumatizma i kod problema sa potencijom. Plemena Perua i Hondurasa su koristila korenje sarsaparile kod problema sa zglobovima i jakih glavobolja. Nekada su šamani oko Amazona koristili ovu biljku kod psorijaze i lepre, za unutrašnju i spoljašnju upotrebu.
Plemena Južne Amerike su koristila korenje sarsaparile kod prehlade i stanja umora. Zahvaljujući trgovcima novog sveta se ova biljka prenela i u Evropu.Od početka 16. veka pa do danas je pronađeno dosta koristi ove biljke, a sa ispitivanjima se i danas nastavlja.
Međutim, ova biljka se najbolje pokazala kod pročišćavanja krvi. Zato je ona u SAD registrovana kao zvanična biljka koja pročišćava krv.
Sastav sarsaparile
Sarsaparila je neverovatna biljka, a svu čudotvornost ima zahvaljujući sastojcima. Ova biljka sadrži eterična ulja, mineralne soli, smole, steroidne saponine, smilsaponin i sarsaponin, sarsaparilozid, sarsapogonin, smilagenin i polinastanol, itd.
Branje i čuvanje sarsaparile
Za lečenje se koristi uglavnom korenje biljke /Radix Smilax officinalis/. Ono se skuplja pre cvetanja biljke ili kada plodovi sazru. Kada se očisti od raznih primesa i suvišnih materija i onda se suše u hladovini.
Najbolji rezultati se dobijaju pri sušenju u sušnici na temperaturi od 40 stepeni. Osušeno korenje se čuva na tamnom mestu, gde je zastupljeno struanje vazduha, daleko od otrovnih biljaka. Ono ima sivo-braon boju, nema neki specifičan miris, ali ima ukus poput sluzi.
Koristi od sarsaparile
Sarsaparila je cenjena biljka, jer može da izleči ili da ublaži razna oboljenja, kojima se moredan čovek svakodnevno susreće. Ova biljka štiti jetru, ublažava reumu, podstiče znojenje, pojačava izbacivanje urina, leči upale i snižava visoku temperaturu.
Sarsaparila pročišćava krv, bori se sa slobodnim radikalima u organizmu, pozitivno utiče na celokupni tonus i jača imunitet. Takođe, uništava gljivice i bakterije i štiti ćelije.
Sarsaparila reguliše hormone kod oba pola. Ova biljka se može kombinovati i sa drugim biljkama i lekovima, u zavisnosti koji efekat želimo da postignemo. Najčešće se kombinuje sa brezom, nevenom, žen-šenom, koprivom, maslačkom, magarećim trnom, hajdučkom travom, zečjim trnom i drugima.
Narodna medicina i sarsaparila
Narodna medicina koristi sarsaparilu kod upala, peska i kamena u bubregu i bešici. Uspešno se koristi kod cisti, krvi u urinu, problema sa jetrom, nedostatka apetita, gonoreje, sifilisa, kožnih problema, gihta, cisti na jajnicima, itd.
U Latinskoj Americi se ova biljka koristi kod reume, artritisa, prehlade, problema sa varenjem, psorijaze, raznih veneričnih bolesti, polne disfunkcije i akni.
U SAD je sarsaparila je prvo pomoćno sredstvo kod premorenosti nakon dugog bolovanja, dijabetesa, opekotina, gihta, artritisa i reume. Kosti se kod očnih infekcija, problema sa uriniranjem. Ova biljka se koristi kod sifilisa, vaginalnog sekreta, neplodnosti, kod stresa i uklanjanja bradavica.
U Meksiku se sarsaparila najviše koristi za kožne probleme. Za meštane je ona nezamenljiva kod opekotina, ekcema, kožnih upala i lepre. Sarsaparila se koristi i kod raznih kancerogenh oboljenja, dispepsije, nefritisa, skrofuloze.
U kineskoj narodnoj medicini se ova biljka koristi kod dijareje, dizenterije, trovanja živom, malarije, urinarne insufijencije, čireva.
U Brazilu se ova čudotvorna biljka koristi kod slabosti mišića, kamena u žuči, steriliteta, psorijaze, gihta, itd.
U Velikoj Britaniji se sarsaparila koristi kod anorekcije, premorenosti i apscesa. Koriste je za pročišćavanje krvi, kod sifilisa i drugih veneričnih bolesti, ali i kao antiseptičko i diuretsko sredstvo.
Da biste napravili čaj od sarsaparile, potrebno je da prelijete jednu kašiku sušenog korena ove biljke sa 500 ml vode. Neka se smesa kuva 10 minuta. Od tečnosti se konzumira po jedna vinska čaša, a najbolje pre obroka, tri puta dnevno.
Na tržištu se mogu naći i gotovi proizvodi koji sadrže sarsaparilu. Oni se razlikuju prema koncentraciji sarsaparile i prema upustvu konzumiranja na etiketi.
Pivo sa sarsaparilom
Na nekim mestima u svetu se sarsaparila koristi u proizvodnji bezalkoholnih piva i drugih pića, jer ima veliku moć da stavara penu. U 19. veku je jedan kanadski časopis objavio recept za pivo, koje se pravi sa korenom ove lekovite biljke. Za to je potrebno 240 g sarsaparile, đumbir, cimet i sladić.
Dodajte još 90 g semenki korijandera i 60 g karanfilića. Sve sastojke bi trebalo kuvati 15 minuta u 40 litara vode, a zatim treba ostaviti smesu da se ohladi. Dobijena tečnost se filtrira i meša sa 2 litra meda. Pri konzumaciji, pivo se može razrediti gaziranom vodom. Po želji, možete dodati sok od limuna.
Štetnost sarsaparile
Nije preporučljivo da se sarsaparila koristi bez prethodnog savetovanja sa lekarom. U velikim dozama, ova biljka može prouzrokovati želudačno-crevne probleme ili privremenu upalu bubrega. Osobe koje imaju astmu bi trebalo da budu posebno pažljive kod upotrebe ove biljke, budući da udisanje ove biljke može pogoršati njihovo stanje.
Trudnice i dojilje bi trebalo da izbegavaju konzumaciju sarsaparile, budući da njeno dejstvo na mleko i plod nije poznato. Pacijenti sa smanjenom funkcijom prostate ne bi trebalo da koriste sarsaparilu, budući da upotreba ove biljke može negativno uticati na njihovo stanje.
Ako nakon konzumacije određene doze sarsaparile osetite bolove u grudima, mučninu, vrtoglavicu, probleme sa disanjem ili dobijete osip, onda odmah treba da prestanete sa konzumacijom ove biljke i da odmah potražite lekarsku pomoć. Ovi simptomi su najverovatnije posledica alergijske reakcije na Smilax officinalis.
