Podbel /Tussilago farfara/ je višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici gavočika. Cveta u martu, odmah čim počne topljenje snega. Upravo u rano proleće počinju iz korenja da rastu samostalne ili nadzemne stabiljke, čija visina dostiže do 25 cm.
Stabiljke su prekrivene roze-ljubičastim ljuspama, a na vrhu imaju velike i žute cvasti. Na stabiljkama su raspoređeni listovi u dva reda, a spoljašnji su krupniji. Plod podbela je cilindričan, sa belim delom. Kada semenke sazru, listovi počinju da se razvijaju i imaju oblik rozete. Oni su srcoliki i neravno izrezbareni. U nekim slučajevima drške mogu imati ljubičastu boju.
Podbel raste na mestima gde ima dosta hladovine, gde je zemljište vlažno, u uvalama i kraj potoka. Može se sresti na iskopinama i nasipima svuda u zemlji. Podbel se može sresti i sa drugim nazivima - konjski lopuh, kozja brada, konjsko kopito.
Sastav podbela
Cvetne stabiljke podbela sadrže taraksintin, faradiol, arnidiol, stigmasterin, fitosterin, tanine, žuti pigment, rutin. Listovi sadrže gorki glikozid, tzv. tusilagin, jabučnu i vinsku kiselinu, saponine, vitamin C, sitosterin, eterično ulje, tanine, provitamin A, belančevine, sluz, polisaharide /inulin i dekstrin/.
Branje i čuvanje podbela
Delovi podbela koji se koriste jesu mlađi listovi biljke, koji se beru tokom jula i avgusta. Kada se očiste, onda se stave na sunce da se suše, tako pola dana, a zatim se mogu sušiti u hladovini.
Kada se pravilno osuši, podbel odozgo postaje svetlozelen i odozdo blago prekriven dlačicama, pa čak i beličast, blago gorkog ukusa i karakterističnim mirisom. Čuvajte osušenu biljku na suvom i tamnom mestu. Biljka se može naći u većini apoteka.
Koristi od podbela
Biljka potpomaže iskašljavanje i ima antiupalni efekat. Omekšava i utiče na iskašljavanje zbog tusilagina i saponina koje sadrži, a antiupalno dejstvo ima zahvaljujući taninima i sluznim materijama. Podbel poboljšava rad srca i ublažava grčeve u žučnoj kesi.
Podbel se koristi kod laringitisa, bronhitisa, astme i teškog kašlja kod tuberkoloze. Ublažava napada kašlja, koji se pojačavaju tokom noći. Uglavnom se koristi za lečenje oboljenja gornjih disajnih puteva. Koristi se kod bolesti želudačno-crevnog trakta, nedostatka apetita, ateroskleroze, reume, hipertonije.
Čaj od listova podbela ili obloga od svežeg podbela se koristi za ublažavanje upale vena na nogama, raznih kožnih oboljenja, čireva, rana od opekotina. Obloge se koriste i za očne upale.
Narodna medicina i podbel
U našoj narodnoj medicini se podbel koristi za lečenje upale creva i želuca, kod osipa kože, pleuritisa, neredovne menstruacije i za otvaranje apetita.
Za spoljašnju upotrebu se koristi kod čireva, glavobolje, gnojnih rana, rana od neudobne obuće. Osušeni listovi se preporučuju za pušenje kod astme.
Da napravite čaj, potrebne su vam 2 kašike sitno sieckanih listova podbela, koje ćete preliti sa 400 ml kipuće vode. Neka odstoje tako 2 sata, a zatim procedite čaj. Uzimajte čaj tri puta dnevno, 80 g oko 15 minuta pre obroka. Od ovog čaja možete napraviti i obloge za spoljašnju primenu i da ih stavite na problematično mesto.
Podbel možete koristiti kao kozmetičko sredstvo, kao i za ublažavanje čireva. Za to je potrebno da napravite obloge od isitnjenih svežih listova podbela, koje ste pomešali sa svežim mlekom.
U narodnoj medicini možete nači razne efikasne čajeve za kašalj. Oni sadrže 50 g podbela, crvenog kantariona, cvet lipe i volov jezik. 2 kašike od ovih biljaka se pmešaju sa 1 kašičicom lanenog semena i onda se prelije sa pola litra kipuće vode. Poklopi se i kuva se 10 minuta. Kada se ohladi, procediti smesu.
Efikasno sredstvo protiv silikoze i hroničnog bronhitisa jeste čaj od podbela sa malo meda. Pije čaj uveče pred spavanje i ujutru nakon što ustanete. Kod gušenja se pije čaj od jednakih delova podbela i žutog mesečnika.
Čaj od korena i listova podbela u svežem mleku se koristi kod bolesti bubrega i bešike, nadutosti jetre, kod teškog i bolnog uriniranja.
Štetnost podbela
Biljka se ne preporučuje dojiljama i trudnicama.
