Jasmin /Jasminum/ je žbunasta biljka penjačica, koja raste u predelima sa tropskom klimom. Jasmin ima izuzetno mirisne cvetove, cveta krajem zime i početkom proleća, gde je ceo prekriven opojnim cvetovima. On je veoma blizak rođak maslini, sa kojom se grupiše u istu porodicu - Masline /Oleaceae/. Produ Jasmina pripada oko 200 vrsti zimzelenih žbunova i lijana, koje danas rastu u svim tropskim i sutropskim delovima sveta.
U kućnim uslovima se uglavnom gaji jasmin sambak, a njegovi cvetovi imaju neverovatno prijatnu aromu, da ga u nekim zemljama nazivaju kraljem mirisa. Cvetovi su mu sitni, najčešće podsećaju na bele zvezdice, koje su sakupljene po 5-6 komada u jednoj cvasti.
Najčešće su prosti cvetovi, a postoje i vrste kod kojih su oni složeni i imaju krem, žutu ili nežnu roze boje. Svaka cvast može idržati do 20 dana pre nego što uvene. Kada se približi trenutak cvetanja, listovi dobijaju ljubičaste ili crvenkaste nijanse. Stabiljke dostižu dužinu do nekoliko metara. One su žilave i veoma tanke, pa zbog toga im uvek treba oslonac. U većini slučajeva se biljka gubi ispod mnogobrojnih listova, koji je u potpunosti prekrivaju. Listovi su sjajni i ovalni i nalaze se na kratkim drškama. Dostižu dužinu do 10 cm idoprinose da jasmin ima lep izgled.
Ako se dobro održava, jasmin sambak veoma brzo raste i cveta tokom cele godine. Preporučljivo je i da se orezuje, a vrhovi grana da se savijaju, kako bi se biljka lepo granala. Ovaj jasmin je kultivisan još daleke 1665. godine, a u tom vremenskom periodu je nastalo dosta sorti, koje u nekim slučajevima imaju i neobičan izgled cvetova.
Istorija jasmina/h3
Jasmin najverovatnije dolazi iz Persije ili Indije. Danas se on gaji u Maroju, Egiptu, Francuskoj, Alžiru i Kini. Vekovima unazad se u Indiji, Egiptu i Bliskom istoku proizvodi ulje od jasmina koje su mogli da poseduju samo više društvene klase.
Prvi podaci o jasminu potiču još iz indijskih papirusa. U Indiji se jasmin smatra svetom biljkom, pa ga čak nazivaju i "pun sjaj ljubavi", a mlade devojke njime ukrašavaju kosu.
Grci veruju da je jasmin ljudima dala boginja mudrosti, Atina. Na Filipinskim ostrvima 1937. godine je jasmin prihvaćen kao nacionalni simbol. Venčići od njegovih cvetova se smatraju najlepšim poklonom kojim se gosti mogu dočekati.
Filipinci smatraju jasmin simbolom vernosti, čistoće i ljubavi. Nazivaju ga "sampatiga", što znači - kunem ti se. Imaju legendu koja govori o hrabrom i jakom ratniku koji pre nego što je krenuo u tešku bitku rekao upravo te reči svojoj dragoj. Vojnik je poginuo, a devojka je umrla od tuge. Na njenom grobu su porasli nežni i lepi sampatigi, koje je narod mnogo zavoleo.
Vrste jasmina
Pored jasmina sambaka, postoje još tri vrste jasmina, koje su sve popularnije. To su:
Jasminum polyanthum - ima složene listove, koji se sastoje od 5-6 listića. Cvetni pupoljci su roze boje, a kada cvetovi procvetaju, onda su bele boje. Relativno su krupni dostižu prečnik do 2.5 cm, a sakupljeni su po 15-20 u cvasti.
Jasminum officinale - ima veoma krupne cvetne pupoljke. Cvetovi su mu aromatični, sakupljeni u 5-6 cvasti, koje se javljaju tokom leta. Počinje da cveta kada dostigne 2-3 godine starosti.
Jasminum rex (Kraljevski jasmin) - karakterističan je po krupnim ovalnim listovima i velikim mirisnim cvetovima, koji cvetaju u zimskom periodu. Počinje da cveta kada dostigne određenu starost.
Sastav jasmina
Jasmin je veoma bogat eteričnim uljima. On sadrži benzil acetat, benzin alkohol, linalil acetat, indol i druge sastojke.
Gajenje jasmina
Sobne vrste jasmina se mogu oblikovati prema određenim uslovima. Može se održavati kao kompaktan žbun ili da se stavi u viseće saksije, iz kojih se spušta prelepa zelena zavesa. Nije isključeno da se jasmin uvija oko određenih oslonaca različitog oblika - rezultat je predivna površina obasipana mnoštvom zvezdica.
Mesto, gde se gaji jasmin treba da bude osunčano i svetlo. Normalna sobna temperatura je dovoljna kako bi se on uspešno razvijao. Poliva se po potrebi, ali je najbolje da se ostavi da se osuši, nego da se previše polije. U proleće jasmin treba da se prebaci u novo zemljište, a potrebna mu je i veća saksija. Mladi jasmin treba da se presađuje svake godine, a stariji od 4 godine - na svake 2 ili 3 godine.
U feburaru i martu se biljka orezuje, a mogu se polomiti grančice napola, a pritom se on neće oštetiti. Nakon orezivanja će porasti mnoštvo mladih grančica, koje će dati nove cvetne pupoljke.
Koristi od jasmina
Jasmin se smatra jakim afrodizijakom, koji pozitivno deluje na potenciju i frigidnost. Smiruje matericu, povećava pritok mleka kod dojilja. Jasmin je jedna od osnovnih biljak au aromaterapiji. Koristan je kod depresije i apatije za vreme menopauze, balansira tečnosti u organizmu tokom letnjih vrućina.
Koristi se i kao melem za veoma osetljivu i suvu kožu. Neki lekari tvrde da jasmin umiruje nerve bolje nego i lekovi, a pritom nema kontraindikacije.
Jasmin pobljšava san tokom letnjih vrućih noći. Opušta, poboljšava koncentraciju i bistri misli. Ulje jasmina se smatra jednim od najboljih lekova protiv stresa, depresije, nemira i umora. Jasmin se kodsta koristi u parfimeriji i kozmetici.
